"Voda me je jurila": Preživali radnici opisali pakao u tunelima Nepala i 20- minutni beg od smrti

Nepalski radnici na hidroelektranama opisali su za BBC dramatične trenutke kada je voda iz reke Trišuli prodrla u tunele dok su prošle nedelje razorne bujične poplave pogodile taj deo zemlje.

Pemba Dundu Tamang, čiji je tim od oko 30 radnika radio na postavljanju betonske obloge tunela, rekao je da je sve počelo iznenadnim i snažnim udarom vazduha.

„Udar vetra je razneo šperploču i pomerio teške mašine. Napolju su kuće već bile odnete“, rekao je Tamang.

Kada je shvatio šta se događa, potrčao je ka izlazu iz tunela.

„Voda me je jurila, bila je stalno iza mene, a ja sam trčao i bio ispred“, ispričao je.

Pariyar/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Tamang je u katastrofi izgubio nekoliko članova porodice. Broj stradalih u Nepalu premašio je 1.000 nakon prošlonedeljnih razornih poplava, dok zvaničnici navode da se oko 4.000 ljudi vodi kao nestalo.

Među nestalima bi moglo da bude na stotine radnika poput Tamanga, koji su radili u velikoj mreži tunela na hidroenergetskim projektima duž reke. Inženjeri u okviru velike spasilačke operacije ubacuju vazduh u tunele kako bi pomogli ljudima koji su možda još zarobljeni.

„Usredsređeni smo na operacije potrage i spasavanja u tunelima. Naš rad se nastavlja“, rekao je portparol nepalske vojske Radža Ram Basnet za agenciju AFP.

On je dodao da su vojnici angažovani i na pronalaženju i izvlačenju tela, kao i na sprečavanju širenja bolesti, prenosi BBC.

„Nisam mogao jasno da razmišljam“

Tamang kaže da je bežao oko 20 minuta od snažnog vodenog talasa koji je nastavio da ga prati uzbrdo.

„Bio sam gotovo bez svesti od šoka. Nisam mogao jasno da razmišljam“, rekao je.

Njegov kolega Itha Gale opisao je kako ih je snažan udar vazduha gotovo oborio dok su pokušavali da pobegnu.

Više od 99 odsto električne energije koju Nepal proizvodi dolazi iz hidroelektrana. Tamang i Gale radili su na velikom projektu hidroelektrane Upper Trishuli 3B.

Postrojenje, čiji je početak rada bio planiran za narednu godinu, trebalo je da koristi vodu iz hidroelektrane koja se nalazi uzvodno kako bi proizvodilo dodatnu električnu energiju za nacionalnu mrežu Nepala.

Tanjug/AP

Na gradilištu je radilo nekoliko ekipa, a Tamang kaže da je ekipa koja je upravljala velikom mašinom za postavljanje betonske obloge tunela poslednja uspela da izađe.

Ubrzo nakon toga usledio je trenutak koji mu je promenio život.

„Video sam mesto na kojem je trebalo da bude moja kuća. Nije ostalo ništa. Tada sam shvatio da je sve nestalo“, rekao je.

U poplavama je izgubio šest članova porodice – majku, starijeg brata, snaju i njihovo troje dece. Svi su se u trenutku katastrofe nalazili kod kuće, pored reke.

Preživeli su samo njegova supruga, sin i jedan nećak.

„Sada osećam da je život besmislen. Preživeti je bolno. Ne znam gde da jedem niti gde da idem.Mrtvi su u miru. Mi koji smo preživeli smo ti koji patimo", rekao je Tamang.

Gale je izgubio osam članova porodice, među kojima su njegova majka i najstarija ćerka. Njegova supruga i tri sina su preživeli.

„Ne znam zašto sam preživeo. Možda mi nije bilo suđeno da umrem“, rekao je. 

Tanjug/AP

Tamang sada strahuje od onoga što bi moglo da usledi, posebno ukoliko hidroenergetski projekti budu obustavljeni.

On je sa još nekoliko ljudi uspeo da pronađe utočište u selu Šanti Bazar, gde su proveli dva dana pre nego što ih je vojska spasila.

Procenjuje da je zajedno sa njim iz tunela uspelo da pobegne između 50 i 60 radnika.

Tamang smatra da je više ljudi moglo da bude spaseno da su na raspolaganju bili odgovarajući resursi.

Naučnici upozoravali na nestabilnost glečera

Njegove tvrdnje poklapaju se sa novim izveštajem prema kojem su postojali znaci sve veće nestabilnosti glečera u danima pre katastrofe i da su bolji sistemi ranog upozoravanja mogli da spasu živote.

Satelitski snimci ukazuju da se površina glečera pomerala sve brže, da je otopljena voda postajala smeđa i da se u steni oko glečera pojavila pukotina.

Na te pokazatelje ukazali su stručnjaci Azijske akademske alijanse za planine, Stimson centra i kineskog Instituta za planinske opasnosti i životnu sredinu.

Svi ti pokazatelji mogli su da budu znaci da planinska padina postaje nestabilna.

Ipak, naučnici navode da se sama lavina kretala prebrzo da bi konvencionalni sistemi upozorenja mogli da pomognu ljudima koji su se nalazili najbliže mestu događaja.

Dalje nizvodno, gde je poplavnom talasu bilo potrebno 10 ili više minuta da stigne, sveobuhvatan sistem upozorenja potencijalno je mogao da spase značajan broj života.

Potraga za zarobljenim radnicima i dalje traje

Stručnjaci iz Kine, Indije i Nepala nastavljaju da koriste bagere i tešku mehanizaciju kako bi uklonili ogromne količine nanosa sa hidroenergetskih gradilišta i pokušali da dopru do radnika koji su još zarobljeni na nekoliko lokacija.

„Verovatno još ima preživelih unutra. Bio bih srećan kada bi ih brzo spasili“, rekao je Tamang.

„Znam mnogo ljudi koji su još zarobljeni tamo.“