Tanak hod po žici između rata i mira: Jesu li SAD pred novom serijom udara na Iran?

Kraj septembra meseca 2026. godine doneo je nove provokacije na relaciji Teheran-Vašington, koje još više pokazuju koliki je zapravo jaz između dve strane. Razgovori preko posrednih kanala na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku doneli su izvestan pomak, nakon čega je stigla potvrda vesti da je Katar dostavio iranski predlog američkom predsedniku Donaldu Trampu. Ali sve je izvesnije da će čitava stvar ostati samo na rečima, bez ikakve realizacije, dok svet mogu da brinu indikatori koji pokazuju da je novi sukob sve evidentniji. 

Iran je u Njujorku tražio sedmodnevni prekid vatre, ukidanje blokade i postepeno otvaranje Ormuškog moreuza, ali nakon što je Tramp u subotu 26. septembra izjavio da odbija plan situacija je počela da se sve više komplikuje. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je ukazao narednog dana kako takve informacije nije dobio preko posrednih kanala. Tramp je ubrzo negirao izveštaje u medijima da će pristati da ublaži ekonomske sankcije i oslobodi ostala zamrznuta sredstva kako bi učinio neophodan ustupak za početak pregovora o primirju i rešavanju pitanja iranskog nuklearnog programa. Brojne informacije govore da su razgovori američke i iranske strane obavljeni sa posrednicima iz Katara u ponedeljak i utorak, 28. i 29. septembra, ali upućenu javnost brinu drugi navodi koji govore o ponovnoj mogućnosti razmene udara po položajima sukobljenih strana. 

Iranski napadi na brodove u Ormuškom moreuzu i zaplena izviđačkih dronova 

Na odgovor iranske strane nije se čekalo dugo, jer su oružane snage te države tokom dve noći u subotu i nedelju, 26. i 27. septembra, izvršile napade na 19. trgovačkih brodova. Bio je to očigledan odgovor na tvrdnje američkog predsednika da on kontroliše Ormuški moreuz, kao i na njegovu izjavu da odbija mirovni predlog Irana. Ubrzo je Arakči tokom intervjua NBS news-u upozorio Vašington da je njegova zemlja "potpuno spremna za rat", te da je naučila dosta iz prethodnih sukoba i "promenila taktiku". Deluje da je poslednji deo njegove izjave upućen sa namerom da navede američke zvaničnike na pretpostavku da Iran poseduje nuklearnu bombu: "potpuno smo spremni, čak i ako to dovede do kraja sveta!".  

Glasine o saudijskom nuklearnom programu i odgovor Irana 

Obzirom da je američki list Vašington post objavio informacije ako Saudijska Arabija teži da zadrži potencijal "da razvije nuklearnu bombu", ta vest je sigurno izazvala nervozu kod vladajućih krugova u Teheranu. Članak govori kako dokumenti koji su dostavljeni novinaru ovog lista govore da nuklearni sporazum SAD i Saudijske Arabije pruža ovoj poslednjoj mogućnost da obogaćuje uranijum od 5 do 20%.  

Kao što je opšte poznato, za proizvodnju civilne nuklearne energije nije potrebno obogatiti ovaj element iznad pet procenata, zbog čega je provokativna reakcija ubrzo stigla od iranske strane. Arakči je ukazao da njegova zemlja "obogaćuje uranijum do 60% isključivo u mirnodopske svrhe", što je očigledna aluzija na vesti o karakteru saudijskog nuklearnog programa. U slučaju da se vesti ispostave kao tačne, pružanje prilike vladi u Rijadu da razvija nuklearni program u ovom smeru, samo bi dodatno otežalo postizanje trajnog mira između SAD i Irana i rešavanje pitanja iranskog nuklearnog programa. Deluje malo verovatno da bi se vlada u Teheranu igrala sa mogućnošću da se odrekne razvoja svojih nuklearnih postrojenja u situaciji kad njena dva glavna rivala u regionu (Izrael i Saudijska Arabija) poseduju ili su blizu toga da imaju nuklearnu bombu.  

Prepucavanja iranskog i američkog rukovodstva   

Tamp očigledno želi da predstavi američkoj javnosti pobedu koju nije izvojevao u ratu sa Iranom, što naslućuje njegova objava 28. septembra u kojoj je preimenovao Ormuški moreuz u "Trampov moreuz". Iako su postojali brojni natpisi listova u američkoj javnosti da će započeti novu seriju napada posle novembarskih izbora za Kongres, nije nemoguće pretpostaviti da bi on to mogao da učini i pre njih. Takav korak bi očigledno imao unutrašnje političku namenu, odnosno, on bi bio dobar argument Trampu da prikaže javnosti kako je Iran na kolenima, te da je pobeda postignuta (iako je to ponovio desetinama puta do sada). 

Obraćanja iranskog predsednika Masuda Pezeškijana i vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija potpuno su odbacila navode američkog predsednika. Hamnei opisao je Iran kao vodeću svetsku silu prema onome što je nazvao „božanskim proračunima”, te da su njene vojne snage spremne da se suprotstave neprijatelju širom zemlje, naročito jer su neprijateljske snage u ponedeljak potisnute iz voda u blizini Irana. Hamnei je zaključio da neprijateljske snage više ne napreduju dalje od Arapskog mora, te da će „uskoro doći vreme kada će i Arapsko more biti očišćeno od njih“. Pezeškijan je poručio Trampu da SAD „mogu samo da sanjaju o brisanju Irana sa mape ili njegovom uništenju“, što je očigledan odgovor na iznesene pretnje. 

Dolazak novog američkog nosača aviona na Bliski istok  

Ono što govori da je ratna opcija i dalje na stolu, jeste odluka Pentagona da pošalje novi nosač aviona USS Teodor Ruzvelt ka Bliskom istoku. On je u nedelju, 27. septembra, isplovio iz San Dijega na čelu 9. udarne grupe nosača aviona ka zoni odgovornosti CENTKOM-a, gde će se pridružiti grupi koju predvodi nosač aviona USS Džordž Buš. 

Potreba za dovođenjem novih snaga stvorila se jer je 5. septembra nosač iranska strana oštetila aviona USS Džordž Vašington, koji se sada nalazi u Japanu. Natpisi u svetskoj štampi ukazuju da je za uspeh iranske strane zaslužna nova balistička raketa Kasem Basir (Qassem Bassir) koja je tada prvi put upotrebljena. To je indirektno potvrđeno prilikom izjava nekoliko zvaničnika iranske Revolucionarne garde koji su govorili o upotrebi novih oružja u minulim sukobima. 

Iran primio kontrapredlog od SAD 

Prema pisanju pojedinih medija, Arakči je 29. septembra uputio preko Katara poruku Vašingtonu kako Iran daje rok od jednog dana za odgovor na uslove koje je postavio o otvaranju Ormuškog moreuza. On je zaključio kako je „Teheran spreman za diplomatiju, kao i za vojnu odbranu“. Očigledno je dizanje tenzija dalo rezultat, jer su iranski zvaničnici i državni mediji saopštili u sredu, 30. septembra, da su SAD odgovorile kontrapredlogom na nedavni predlog o sedmodnevnom primirju i postepenom ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza. Vest je preneo CBS news, uz komentar da iranska strana sada razmatra ponudu. Problem čitavog procesa jeste to što izjave čelnih ljudi ukazuju da su obe strane još uvek na maksimalističkim pozicijama, te da nema pomaka u pogledu kompromisnog rešenja.