Šta je presudilo u izboru dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju i zašto su sve češće krize promenile pravila igre
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nobelovu nagradu za ekonomiju za ovu godinu dobila su dvojica američkih ekonomista, Robert Hol, profesor na Univerzitetu Stanford, i Majkl Vudford sa Univerziteta Kolumbija, za rad na mikroekonomskim osnovama makroekonomske stabilizacije. Njihova istraživanja doprinela su razvoju novih pristupa ekonomskoj politici, posebno u okolnostima kada se države i centralne banke suočavaju sa sve češćim krizama i nepredvidivim promenama na tržištu.
O značaju ovogodišnjeg priznanja, doprinosu nagrađenih ekonomista i primeni njihovih modela u praksi za Euronews Srbija govorio je Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu. On je objasnio zbog čega je za razumevanje kretanja u široj ekonomiji važno posmatrati odluke i očekivanja domaćinstava i privrede, kao i šta izbor ovogodišnjih laureata govori o trenutnim izazovima globalne ekonomije.
"Deluje rogobatno, ali vrlo je jednostavno - tradicionalni makroekonomski modeli oslanjali su se prilikom projekcija na makroekonomske veličine, na projekciju inflacije, proizvodnje, potrošnje i tako dalje. Međutim, u situaciji kada u svetu imate sve češće krize, nekada su od Drugog svetskog rata krizni ciklusi bili na 10 godina, a od kovida imamo bukvalno svake godine neku krizu, odluke na tržištu više se ne donose samo na osnovu toga što je centralna banka postavila referentnu stopu na određenom nivou, već i na osnovu očekivanja. To je jedna od ključnih teza njihovih istraživanja - mnogo više mora da se gleda na mikro nivou da bi se donosile makroekonomske odluke. Modeli koje su razvili posmatraju kakva su očekivanja domaćinstava o privredi i kako ljudi na osnovu njih donose odluke u biznisu i ekonomiji. Na osnovu tih modela mnoge države i centralne banke počele su da donose svoje odluke. To smo lepo videli i devedesetih godina, kada država kaže: 'Ovo je kurs', a vi očekujete da će kurs da raste. Bez obzira na to što je država definisala kurs na određenom nivou, on će sigurno otići nagore. Oni su, u stvari, uspeli da spuste makroekonomiju na mikro nivo, koji je postao prilično bitan, naročito u periodima kada su krize sve češće i kada se standardnim modelima ne možete boriti protiv njih", rekao je Radosavljević.
Kako se modeli primenjuju u praksi?
Prema Radosavljevićevim rečima, pristup koji su razvili ovogodišnji laureati pokazao se korisnim u razumevanju i ublažavanju kratkotrajnih, ali intenzivnih ekonomskih šokova. Među primerima su energetska kriza i pandemija, kada su se tržišni uslovi menjali na način koji tradicionalni modeli nisu mogli lako da predvide.
Euronews Srbija
"Ti modeli su se pokazali, barem do sada, kao efikasni u suzbijanju nekih ekonomskih šokova, naročito šokova koji su kratkog karaktera, ali veoma intenzivni, poput naftnih i energetskih šokova, koji su u poslednjih nekoliko godina česti, kao i pandemijskih šokova koje smo imali, kada se nešto dešava u periodu od godinu-dve, a onda nestaje. Podsetiću na pandemijsku krizu, kada se dogodilo nešto neočekivano: u jednom trenutku su cene padale i tražnja je padala. Zašto? Svi ljudi su bili zatvoreni u kućama, tražnja za naftnim derivatima gotovo da nije postojala ili je bila drastično manja, iako je cena bila niža. U takvim okolnostima ne možete standardnim makroekonomskim modelima da radite projekcije, već morate da se bazirate na nečemu novom. To novo su ponudila ova dva profesora", naveo je Radosavljević.
Šta izbor laureata govori o stanju globalne ekonomije?
Iako su među kandidatima za Nobelovu nagradu bile i osobe koje se bave veštačkom inteligencijom, Radosavljević smatra da izbor ovogodišnjih dobitnika ukazuje na značaj rešavanja ekonomskih kriza i potrebe da modeli bolje odražavaju brze promene u privredi. Kako je istakao, skraćivanje kriznih ciklusa dodatno otežava planiranje i za države i za građane.
Euronews Srbija
"Moram da priznam da je moj favorit, na neki način, s obzirom na to da je veštačka inteligencija trenutno velika tema u svetu, bio neko ko se time bavi, pošto je bilo i kandidata koji se time bave. Međutim, izbor pokazuje da je u ovom trenutku rešavanje kriznih situacija mnogo bitnije. Mislim da je sama činjenica da su se ti krizni ciklusi skratili sa 10 na gotovo dve godine dovela do toga da je privreda u svetu stalno u nekoj nestabilnosti, da su građani stalno u periodu nestabilnosti, u nekoj tranziciji, i da ekonomski modeli moraju mnogo realističnije, u kraćem roku, što nije lako, da prikažu kako ta privreda treba da izgleda. Naravno, ukoliko dođe do nekih disrupcija, važno je i kako reagovati na te šokove. Mislim da je trenutak takav da je nagrada verovatno otišla u prave ruke. Iako je veštačka inteligencija nešto što trenutno menja svet, možda će u nekom narednom periodu nagrada ići i u tom pravcu", zaključio je Radosavljević.
Celo uključenje Gorana Radosavljevića na televiziji Euronews Srbija možete pogledati u video-prilogu pri vrhu teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)