Egipat uskoro dobija novu prestonicu: Ko će na tome zaraditi i šta će biti sa Kairom?

Administracija egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija sledećeg meseca počeće da seli kancelarije u novu administrativnu prestonicu, u pustinju nadomak Kaira. Kako je nedavno rekao El Sisijev portparol, Vlada Egipta će od 1. decembra početi šestomesečni probni rad u novom kompleksu, koji se za sada zove samo Nova administrativna prestonica (NAP).

Grad vredan oko 45 milijardi dolara, najveći je od "mega-projekata" koje je El Sisi pokrenuo otkako je 2014. godine došao na čelo države. Prostiraće se na oko 70.000 hektara, a skoro je duplo veći od Kaira. Planirano je da u novom glavnom gradu živi oko 6,5 miliona ljudi.

Kritičari su ovaj grad nazvali "projektom taštine", tvrdeći da je El Sisi mogao mnogo bolje da utroši novac koji je planiran za izgradnju NAP-a, ali Vlada Egipta nije saglasna. Iz rukovodstva ove zemlje tvrde da je nova prestonica neophodna zbog toga što se populacija Kaira uvećava velikom brzinom i očekuje se da će se do 2050. godine udvostručiti na 40 miliona.  

Takođe, predsednik je rekao i da će novi glavni grad, kao i drugi projekti poput novih puteva, stambenih kompleksa i proširenja Sueckog kanala, privući investitore i otvoriti nova radna mesta za stanovnike Egipta. 

AP/Andrew Caballero-Reynolds

Predviđeno je da se u novoj egipatskoj administrativnoj prestonici nalaze Predsedništvo, sedište Vlade i sva ministarstva, kao i Parlament. Takođe, El Sisi je obećao i izgradnju velikog javnog parka, aerodroma, zgrade opere, sportskog kompleksa i 20 oblakodera, uključujući i najveću zgradu u Africi visoku 345 metara.

Kako je državni list Al Ahram izvestio, prvobitno je bilo planirano da se oko 52.000 državnih službenika premesti u novi grad polovinom ove godine, ali su ti planovi odloženi zbog pandemije koronavirusa. El Sisi je nazvao preseljenje vlade u novu prestonicu "novim ruhom moderne vlade", pritom misleći na naprednu tehnologiju koja se koristi za pravljenje infrastrukture.

Ovo će biti prvo izmeštanje sedišta vlasti van Kaira, još od 7. veka kada su ga osvojili muslimani.

Vojska ulaže, vojska profitira

Iako je zvaničan stav Vlade Egipta da će ovaj projekat rasteretiti Kairo i "ozeleneti" zemlju zbog planiranih parkova, to su, verovatno, samo neki od razloga zbog kojih se El Sisi odlučio na gradnju nove prestonice. Prvobitno je trebalo da finansije za izgradnju velikim delom dođu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali pošto je taj dogovor propao 2015. godine, vojska i Vlada zemlje preuzeli su posao.

Kompanija "Administrative Capital for Urban Development" (ACUD), zadužena za ovaj projekat, 51 odsto je u vlasništvu egipatske vojske, a preostalih 49 odsto vlasništva pripada resornom ministarstvu. Vojska ima veliku ulogu u El Sisijevoj vladavini, s obzirom na to da je i došao na vlast uz pomoć puča 2014. godine, piše Al Džazira. 

Ovaj list dodaje i da će ACUD biti zadužen za prodaju stambenih objekata u novoj prestonici, kao i da će biti zadužen za objekte koji u Kairu budu ispražnjeni zbog preseljenja. Ovo znači da će vojska Egipta imati ogromnu finansijsku korist od čitavog projekta, a s obzirom na to da Vlada nema mnogo uvida u finansije vojske, neće biti ni previše ispitivanja koliko novca je zaista zarađeno.

Šta će biti sa Kairom?

Osim što se ne zna koliko će tačno novca vojska da zaradi, nije poznato baš ni ko će sve živeti u novoj prestonici - dvosobni stanovi se prodaju za oko 44.000 evra, što je mnogo ako se uzme u obzir da je prosečan BDP po glavi stanovnika u zemlji oko 2.600 evra.

"Oni koji bi trebalo da žive u ovom gradu čine veoma mali deo društva", rekao je za AP ranije politički analitičar Hasan Nafa. 

"Nešto nije u redu sa prioritetima. Možda El Sisi želi da uđe u istoriju kao vođa koji je izgradio novu prestonicu, ali ako Egipćani ne vide poboljšanje uslova života i usluga, ostaće upamćen kao predsednik koji je uništio ono što je ostalo od srednje klase", dodao je.

Procenjuje se da danas u Kairu ima oko 22 miliona stanovnika, a bi taj broj do 2050. godine mogao da se udvostruči. Međutim, postavlja se pitanje da li će nova prestonica zapravo rešiti problem koji Kairo ima.

AP/Nariman El-Mofty

"Kroz istoriju Kaira, vladajuća elita i bogati nisu uspeli da se potpuno izoluju od ostatka stanovništva. Biće potrebni drakonski zakoni da bi se novi grad razlikovao", rekao je pisac Hamdi Abu Golajel, koji je napisao knjigu o gradu pod nazivom "Kairo, ulice i priče".

Mnoge Vladine zgrade u Kairu su palate i vile koje je konfiskovala socijalistička vlada pedesetih i šezdesetih. U teoriji, mogle bi da budu renovirane i pretvorene u muzeje ili hotele. Sa druge strane, mnoga takva arhitektonska blaga su ostavljena da se raspadnu.

Vlada obnavlja neke od nelegalno izgrađenih četvrti u Kairu, ali su u jednom slučaju srušili jedno od njih i iselili stanovnike, isplativši im nadoknadu kako bi se napravilo mesto za novo luksuzno naselje.

"Kairo bi mogao da bude zapušten i da skonča sporom smrću", rekao je Amar Ali Hasan, socijalni politikolog.

(Priredio: J.Đ.)