Igre 
"Lavina" procurelih dokumenata iz Pentagona zapljusnula svet: Koji slučajevi su izazvali najviše pažnje?
Komentari12/04/2023
-21:53
Svakodnevno se u svetskim medijima objavljuju novi poverljivi podaci koji su navodno procurili iz Pentagona, i čini se da su američki zvaničnici bili u pravu kada su rekli da su dokumenti objavljeni u prva dva dana bili samo "vrh ledenog brega".
Od prvog pojavljivanja na društvenim mrežama kao što su "4Chan" i "Discord", ovi dokumenti zaokupili su pažnju javnosti, što ne čudi ako se uzmu u obzir teme koje obrađuju - od rata u Ukrajini, pa do obaveštajnih podataka koji se tiču američkih neprijatelja, ali i saveznika.
Ovi dokumenti su uglavnom datumirani negde oko početka marta, i na društvenim mrežama su se pojavile njihove fotografije, a ne skenirani primerci. Na velikom broju papira stoje oznake "poverljivo", kao i one koje upozoravaju da informacije ne bi trebalo deliti sa inostranim obaveštajnim službama.
Američki zvaničnici, u najmanju ruku, oprezni su kada su u pitanju procurele informacije i tvrde da su neki podaci u dokumentima izmenjeni pre deljenja na društvenim mrežama. Ministar odbrane SAD Lojd Ostin rekao je da je Pentagon pokrenuo istragu kako bi se otkrilo ko je kriv za curenje dokumenata, kao i da će "SAD prevrnuti svaki kamen dok ne nađu onoga ko je odgovoran".
Tanjug/AP/Andrew Caballero-Reynolds
U jednoj od ranijih izjava, koja dobro pokazuje stepen zabrinutosti Vašingtona zbog cele situacije, portparol američkog ministarstva odbrane Kris Miger rekao je da "objavljivanje poverljivih i osetljivih informacija može da ima ne samo velike posledice po nacionalnu bezbednost, već i da dovede do nekih smrti".
Dokumenti koji su do sada objavljeni na internetu obuhvataju širok spektar tema kojima su se obaveštajne službe SAD bavile, od njihove procene situacije na frontu u Ukrajini, do podataka o protestima u Izraelu.
U dokumentima se pominje i Srbija, a u možda najzanimljivijem delu se navodi da su prisluškivani neprijatelji, ali i visoki zvaničnici zemalja koje su tradicionalno američke saveznice, poput Ukrajine ili Južne Koreje. Koji podaci su izazvali najviše pažnje i reakcija?
Povezane vesti
Stanje na ratištu u Ukrajini
Dobar deo do sada objavljenih dokumenata odnosi se na procenu američkih obaveštajnih službi o stanju na terenu u Ukrajini - zapravo, prvog dana "curenja", objavljene su samo informacije koje se Ukrajine i tiču.
U podacima koji se tiču rata u Ukrajini i pomoći koju SAD pružaju toj zemlji, ne navode se konkretni borbeni planovi poput kada, kako i gde Ukrajina planira da pokrene akcije u sklopu prolećne kontraofanzive.
Tako se, na primer, pominje plan korišćenja modernih HIMARS raketnih sistema koje su SAD poslale Kijevu. Iz Pentagona nisu javno rekli koliko brzo ukrajinska vojska može da koristi HIMARS, dok u dokumentima takvi podaci postoje.
U jednom dokumentu koji nosi oznaku "stroga tajna", naveden je odeljak pod naslovom "Status sukoba 1. marta". Tog dana, ukrajinski zvaničnici bili su u američkoj bazi Vizbaden u Nemačkoj, a dan kasnije su ih posetili i visoki američki i evropski vojni zvaničnici.
Tanjug/AP Photo/Libkos
Drugi dokument uključuje kolone koje izlistavaju jedinice ukrajinske vojske, njihovu opremu i obuku, sa raspredima od januara do aprila. Ukupno, tu se nalaze podaci o 12 borbenih jedinica, a devet obučavaju i opremaju SAD i drugi NATO saveznici.
Takođe, u jednom od dokumenata, sa oznakom "poverljivo", navodi se kako će ukrajinski PVO sistem S-300 biti iscrpljen do 2. maja u slučaju ovakvog intenziteta korišćenja.
Specijalne snage sa Zapada u Ukrajini?
Novi dokumenti koji su dospeli u javnost odnose se takođe rat, i na neki način potvrđuju ono o čemu se već dugo govorilo - na osnovu ovih podataka, specijalne snage sa Zapada nalaze se u Ukrajini, preneo je Euronews.
Povezane vesti
Najveći kontingent pripadnika specijalnih jedinica je iz Velike Britanije (50), zatim slede NATO članice Letonija (17), Francuska (15) i SAD (14).
Nejasno je šta specijalne snage tačno rade, gde su, i da li je njihovo brojčano stanje na ovom nivou sve vreme. Nedavno je britansko ministarstvo odbrane saopštilo da "postoji ozbiljan nivo netačnosti" u tvrdnjama da su njene specijalne snage na terenu u Ukrajini.
Navode o prisustvu Zapadnog osoblja u Ukrajini verovano će na neki način iskoristiti Kremlj, koji neprestano tvrdi da je Rusija pod NATO napadima. Rat u Ukrajini Moskva predstavlja kao egzistencijalnu borbu protiv Zapada, kako bi se mobilisali "obični" Rusi.
Povezane vesti
Mada broj pripadnika specijalnih snaga koje se navodno nalaze u Ukrajini nije velik, one su po svojoj prirodi veoma efikasne. Određene elitne vojne jedinice Velike Britanije se smatraju najboljima na svetu.
Zvaničnici u Srbiji demantovali navode o slanju oružja
Navodi iz procurelih dokumenata nisu zaobišli ni Beograd. Rojters je preneo da se prema ovim podacima tvrdi da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala, dok srpski ministar odbrane Miloš Vučević za Sputnjik oštro demantuje ove navode.
"Po ko zna koji put je objavljena laž da Srbija prodaje oružje Ukrajini. Nekome je očigledno cilj da destabilizuje našu zemlju i da je uvuče u konflikt u kojem nećemo da učestvujemo", odgovorio je srpski ministar odbrane Miloš Vučević na navode Rojtersa.
"Više od deset puta smo demantovali te neistine i evo, učinićemo to opet. Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta".
mod.gov.rs
Ministar kaže da naša država, naravno, prodaje oružje trećim stranama koje su daleko od sukoba i nemaju nikakve veze sa njom.
"Uvek postoji mogućnost da se neko oružje na nekakav volšeban način nađe i na teritoriji konflikta, ali to apsolutno nikakve veze nema sa Srbijom. To je pitanje za one države koje ne poštuju međunarodne norme, ugovorne klauzule i uzuse poslovanja. Ponavljam, Srbija nije slala oružje Ukrajini i sve što je objavljeno na tu temu su neistinite spekulacije", rekao je Vučević.
Da Srbija isporučuje oružje Ukrajini, demantovao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je u saopštenju izjavio da "Republika Srbija, poštujući unutrašnje i međunarodne pravne akte, ne izvozi naoružanje i vojnu opremu ni u jednu državu ukoliko bi time omogućila izbijanje ili nastavak oružanih sukoba, ugrozila očuvanje regionalnog mira i bezbednosti ili ugrozila svoje odbrambene interese".
Dačić je naglasio da se Srbija pridržava svoje politike vojne neutralnosti i sprovodi Zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost iz februara prošle godine.
Šef srpske diplomatije, navodi se u saopštenju ministarstva, još jednom je podvukao da, "od početka ruske invazije na Ukrajinu, iz Srbije nije izvezeno oružje ni jednoj od strana u sukobu".
Pod naslovom "Evropa: Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine", dokument u obliku grafikona navodi "procenjene stavove" 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnom pomoći.
Navodni grafikon pokazuje da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati pomoć u vidu oružja ili ju je već isporučila. Takođe se navodi "da Srbija ima i političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini".
Prisluškivanje Zelenskog
Osim obaveštajnih podataka koji se direktno tiču stanja na terenu u Ukrajini, procureli su i dokumenti koji se odnose na prisluškivanje kako visokih zvaničnika neprijateljskih zemalja, tako i onih koje su u dobrim odnosima sa Vašingtonom.
Svakako je, među njima, najzanimljiviji deo gde se pominje navodno prisluškivanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
U jednom od dokumenata navodi se da je Zelenski krajem februara "predložio napad na lansirna mesta u ruskoj Rostovkoj oblasti" uz pomoć dronova, s obzirom na to da Ukrajina nema kapacitete u vidu dalekometnog oružja za tako nešto.
Izvor blizak Zelenskom rekao je da ovo "nije iznenađujuće", ali da su ukrajinski zvaničnici veoma frustrirani zbog curenja ovih podataka, preneo je američki CNN.
Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP
Nije, međutim, Zelenski jedini saveznik koji je prisluškivan - tu se, prema procurelim podacima, nalaze i visoki zvaničnici Izraela i Južne Koreje.
U jednom dokumentu koji je nosio datum 1. mart, oznaku "najstroža tajna" i na kom se navodi da dolazi od CIA, piše kako Mosad (izraelska obaveštajna služba) ohrabruje proteste protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, i njegovih planova da pojača kontrolu nad vrhovnim sudom.
"Mosad i njegovi visoki službenici nisu ni na koji način učestvovali kada su u pitanju demonstracije, i svi su posvećeni vrednostima koje nosi služba državi, što je i vodilo Mosad od njegovog osnivanja", saopšteno je iz Netanjahuove kancelarije.
Južna Koreja "pozajmljuje" oružje Vašingtonu
Još jedna zemlja koja se pominjala u procurelim dokumentima je Južna Koreja, a sugeriše se da su SAD prisluškivale visoke južnokorejske zvaničnike u vezi sa pitanjima koja se tiču trgovine oružjem.
Sudeći po dokumentima, CIA je pratila razgovor južnokorejskih zvaničnika o tome da li bi granate koje Seul planira da proda Vašingtonu na kraju završiti u Ukrajini.
Britanski Gardijan preneo je kako SAD pokušava da "izgladi odnose" sa saveznicima koji su pomenuti pri ovom curenju podataka, kao i da je američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao sa južnokorejskim kolegom tim povodom.
Južna Koreja, mada veliki izvoznik oružja, već dugo prati princip da ga ne prodaje zaraćenim stranama, pa je u skladu sa tim na ove navode oštro reagovano iz kancelarije predsednika te zemlje, Juna Suka Jeola.
Iz njegovog kabineta je, nakon preliminarne istrage, navedeno da su "male šanse" za to da su razgovori južnokorejskih zvaničnika presretnuti od strane američkih obaveštajaca, a zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje rekla je da su podaci dobijeni iz navodnog prisluškivanog razgovora "netačni" i da su "izmenjeni".
Tanjug AP/Lee Jin-man
Prema najnovijim izveštajima korejskih medija, Seul je pristao da Vašingtonu "pozajmi" 500.000 granata za 155mm haubice, što je potez zbog kog bi SAD mogle da imaju veću fleksibilnost kada je u pitanju snabdevanje Ukrajine oružjem.
Južna Koreja je, kako prenosi tamošnji list "Dong-a Ilbo" pozivajući se na izvore iz vlade, odlučila da "pozajmi" umesto da proda granate Vašingtonu, kako bi se smanjila mogućnost da ovo oružje bude korišćeno u Ukrajini.
"Odlučili smo da značajno pojačamo proizvodnju granata ali da pređemo na metod iznajmljivanja, nakon što smo razmislili o tome kako da na najbolji način odgovorimo na zahtev krvnog saveznika, dok se istovremeno držimo principa da ne šaljemo oružje Ukrajini", rekao je izvor iz vlade u Seulu sa "Dong-a Ilbo".
Ima li nečega između Egipta i Rusije?
Prema procurelim podacima, obaveštajne službe SAD su presrele još jedan zanimljiv razgovor koji se tiče oružja - ovoga puta, između egipatskih zvaničnika.
Egipat je, kako se čini, nameravao da Rusiji pošalje rakete i drugu municiju, mada američki zvaničnici veruju kako taj plan nije zapravo i sproveden u delo, preneo je "Vašington post".
Navodno, egipatski predsednik Abdel Fatah El-Sisi je u februaru planirao da proizvede 40.000 raketa za Rusiju, i naložio zvaničnicima da čuvaju proizvodnju i isporuku u tajnosti "kako bi izbegli probleme sa Zapadom".
Upitan o ovome, portparol egipatskog ministarstva spoljnih poslova Ahmed Abu Zeid rekao je za Vašington post: "Pozicija Egipta od samog početka je utemeljena na tome da se ne uključuje u ovu krizu, i da se posvećuje održavanju podjednake distance kada su obe strane u pitanju, dok sa druge strane dajemo podršku Povelji UN i međunarodnom pravu".
Obaveštajni podaci dobijeni o ruskoj vojsci i njenom statusu, pre svega u odnosu na rat u Ukrajini, pokazuju da su SAD u nekoliko navrata uspele da presretnu komunikaciju koja se odnosila na planiranje ruskih napada, uključujući i napade na termoelektrane, trafo stanice ili mostove u Ukrajini.
AP Photo, File
Takođe, SAD su presrele i ruske planove za borbu protiv NATO tenkove koji bi trebalo da stignu u Ukrajinu tokom aprila. Ovi planovi uključivali su "uspostavljanje tri zone formirane prema dometu - kratku, srednju i dugu, pri čemu bi svaka zona bila pokrivena određenim tipom oružja i jedinica".
U dokumentima se, takođe, pominje i plaćenička Vagner grupa koja ima hiljade boraca u Ukrajini na strani Rusije, a posebno njihova obnovljena mogućnost regrutovanja zatvorenika za borbene jedinice. Uz to se, navodi CNN, podvlači "neprestani uticaj lidera ove grupe (Jevgenija Prigožina) na ruskog predsednika Vladimira Putina".
Preporuka za vas
Komentari (0)