Stoltenberg na čelu NATO-a još godinu dana: Čekaju ga brojni izazovi, a prvi veliki "ispit" biće na Samitu u Viljnusu

Članice NATO saveza donele su odluku da produže mandat generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu za još godinu dana, do 1. oktobra 2024. Odluku će podržati šefovi vlada NATO na samtu u Viljnusu.

Saveznici su zahvalili generalnom sekretaru na njegovom vođstvu i posvećenosti, koji su bili od ključnog značaja za očuvanje transatlantskog jedinstva suočenim sa bezbednosnim izazovima bez presedana, objavljeno je na sajtu NATO.

Stoltenberg, bivši premijer Norveške, nalazi se na čelu Severnoatlantskog saveza od 2014, a njegov mandat je već tri puta produžavan.

On je u februaru rekao da ne želi da ostane na čelu tog vojnog saveza, ali su ga članice NATO zamolile da prihvati još jedan mandat, pošto nisu uspele da postignu konsenzus o njegovom nasledniku.

Međutim, on je danas rekao da je počastvovan odlukom. "Transatlantska veza između Evrope i Severne Amerike je obezbedila našu slobodu i bezbednost skoro 75 godina, a u opasnijem svetu, naša alijansa je važnija nego ikad", poručio je Stoltenberg na Tviteru.

Prema pisanju Rojtersa, diplomate i analitičari su Stoltenbergu dali visoke visoke ocene zbog toga što je uspeo da održi saveznike na okupu tokom rata u Ukrajini i zbog toga što je uspostavio balans između onih koji zahtevaju da se Kijevu pruži maksimalna podrška i onih koji pozivaju na veći oprez, iz straha od izazivanja globalnog sukoba.

Koji su zadaci pre Stoltenbergom?

Generalni sekretar je generalno odgovoran za predsedavanje sastancima i vođenje, ponekad delikatnih, konsultacija između zemalja članica kako bi se osiguralo pronalaženje kompromisa, s obzirom na to da organizacija radi na osnovu konsenzusa.

Prvi čovek Alijanse, takođe, radi na tome da se odluke sprovode u praksi i govori u ime svih država saveznica, navodi Asošiejted pres.

Međutim, tokom mandata koji mu je produžen do 1. oktobra 2024. godine, Stoltenberg će se naći pred brojnim izazovima.

Jedan od njih je nadgledanje transformacije NATO snaga koja će se fokusirati na odbranu od eventualnog ruskog napada, nakon decenija u kojima se Alijansa koncentrisala na misije van svojih granica, poput onih u Avganistanu i na Balkanu.

Pored toga, Stoltenberg će, piše Rojters, morati da izađe na kraj sa različitim stavovima saveznika kada je reč o tome koliko bi NATO trebalo da bude uključen u Aziji.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Sjedinjene Američke Države se zalažu za veću ulogu u suprotstavljanju Kini, dok neke druge članice, poput Francuske, insistiraju na tome da NATO mora da zadrži fokus na severnom Atlantiku.

Pre svega toga, na NATO samitu u Vilnjusu, Stoltenberg će morati da "premosti jaz" između zahteva Ukrajine da se pridruži Alijansi i nevoljnosti najjačih članica da joj ponude jasan vremenski okvir za taj proces, piše France 24.

Istovremeno, jedan od većih izazova za generalnog sekretara NATO-a biće da ubedi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odobri članstvo Švedske u Alijansi.

Bajden pozdravio odluku

Američki predsednik Džo Bajden je pozdravio odluku NATO-a da produži mandat generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu do 1. oktobra 2024. godine.

"Svojim stabilnim vođstvom, iskustvom i rasuđivanjem, generalni sekretar Stoltenberg je vodio našu Alijansu kroz najznačajnije izazove u evropskoj bezbednosti od Drugog svetskog rata", poručio je Bajden, navodi se u saopštenju koje je objavila Bela kuća, prenosi Rojters.

On je istakao da je NATO "jači, ujedinjeniji i svrsishodniji nego što je ikada bio".

"Radujem se nastavku rada sa generalnim sekretarom Stoltenbergom na daljem jačanju Alijanse sledeće nedelje na samitu NATO-a u Viljnusu i uoči samita NATO-a povodom 75. godišnjice u Vašingtonu sledeće godine", poručio je Bajden.