Igre 
Da li Fejsbuk može da promeni politička uverenja svojih korisnika: Nova studija dala neočekivan odgovor
Komentari31/07/2023
-20:41
Četiri studije čiji su rezultati nedavno objavljeni u naučnim časopisima "Nature" i "Science" demantovale su opšteprihvaćeno uverenje da Fejsbuk kroz svoje algoritme može da utiče na političko opredeljenje svojih korisnika. One su se bavile prvenstveno uticajem koji je ta platforma kompanije "Meta", imala na američke izbore 2020. godine, a povod su bile spekulacije da su ruski trolovi imali uticaj na ishod prethodnih izbora 2016. na kojima je pobedu odneo Donald Tramp.
Rezultati, koji idu u prilog kompaniji, pokazali su da postoji vrlo malo dokaza da algoritmi tih društvenih mreža izazivaju političku polarizaciju ili da mogu značajnije da utiču na nečija politička stanovišta, ali naučnici upozoravaju da zaključke ne treba prerano donositi.
Kako Fejsbuk algoritam utiče na političke stavove korisnika
Grupa istraživača i naučnika sa nekoliko prestižnih američkih univerziteta dobila je uvid u velike količine podataka i eksperimentisali sa tri promene algoritama kod desetina hiljada korisnika koji su za to dali svoju saglasnost.
Reč je o složenom setu sistema koji određuje šta će koji od korisnika videti na društvenoj mreži, a koji su poslednjih godina bili na udaru kritika zbog uverenja da imaju moć da radikalizuju one koji ih koriste i utiču na njihova stanovišta. O tome se naročito govorilo nakon izbora 2020. godine, kada su grupe "Sprečite krađu" (Stop the Steal" na Facebook-u bile glavni oslonac učesnicima napada na Kapitol 6. januara).
Tanjug/AP/Michael Dwyer
U jednoj studiji koja je obuhvatila 208 miliona odraslih korisnika Fejsbuka u Americi istraživači su pokušali da odgovore na pitanje da li liberali i konzervativci čitaju potpuno različite vesti iz sveta politike, a odgovor je, čini se, potvrdan. Nakon što su analizirali linkove ka popularnim vestima objavljene na platformi između septembra 2020. i februara 2021. istraživači nisu pronašli mnogo preklapanja kada je reč o suprotstavljenim taborima.
Druga studija otkrila je da se oko polovine objava koje korisnici vide obično poklapa sa njihovim gledištima. Jedan od pet korisnika iskusi takozvanu "sobu odjeka", odnosno situaciju u kojoj se čak tri četvrtine informacija kojoj je izložen poklapa sa njegovim ličnim stanovištima.
Kada su to ustanovili, istraživači su eksperimentisali sa izmenama algoritma kod 23.000 korisnika koji su dali svoj pristanak za to, kako bi otkrili da li je moguće na taj način uticati na njihovo političko opredeljenje i ponašanje.
Povezane vesti
Kod jedne trećine algoritam je podešen tako da vide manje sadržaja svojih istomišljenika, a zatim su naučnici proverili da li je to uticali na njihove političke stavove. Ispostavilo se da to nije bio slučaj, iako su se češće susretali sa različitim političkim stavovima.
Druge dve studije testirale su šta se dešava kada personalizovane naslovne strane Fejsbuka zamene onim koja prikazuju objave prema obrnutom hronološkom redosledu, bez algoritamskih rangiranja i objava koje su više puta deljene, kao što je to slučaj sa viralnim postovima.
Sve te promene drastično su uticale na to šta korisnici vide na svojim društvenim mrežama. Oni su manje objavljivali postove o politici, manje lajkovali politički sadržaj, ali i manje vremena provodili na toj platformi.
"Meta" zadovoljna - najveća pitanja ostaju bez odgovora
Međutim, nijedan od eksperimenata nije pokazao da promene algoritma mogu da utiču na političke stavove korisnika. Drugim rečima, zaključak je da politička polarizacija podrazumeva mnogo više faktora od onih koji upravljaju algoritmima na društvenim mrežama.
Međutim, saopštenje kompanije "Meta" pokazuje da je zadovoljna dobijenim rezultatima.
"Ove studije doprinose rastućem broju istraživanja koja pokazuju da postoji malo dokaza da društvene mreže izazivaju štetnu 'afektivnu' polarizaciju, ili da imaju bilo kakav značajan uticaj na ključne političke stavove, uverenja ili ponašanja", napisao je Nik Kleg, predsednik Odeljenja za globalne poslove kompanije "Meta" na njihovom zvaničnom blogu.
Međutim, stručnjaci koji su sproveli istraživanja, kao i drugi naučnici koji su radili stručne recenzije ove studije, upozoravaju da ne treba izvlačiti takve opšte zaključke iz ovakvih radova.
Povezane vesti
"Ova otkrića nam ne govore kakav bi svet bio da nije bilo društvenih mreža u poslednjih 10 ili petnaest godina", kaže Džošua Taker sa Univerziteta u Njujorku, koji je bio jedan od vođa istraživanja.
On smatra da je rezultatima doprinelo to što je ispitivan samo tromesečni period oko izbora u Americi, što je možda prekratak period da bi se razotkrio uticaj društvenih mreža na uverenja.
Plan je da se sprovede više desetina studija, koje će ispitivati uticaj političkog reklamiranja, širenje dezinformacija i druge teme, ali direktor Laboratorije za polarizaciju Univerziteta Djuk Kris Bejl, koji je radio recenziju ove studije, smatra da će one doneti više pitanja, nego odgovora.
Povezane vesti
"Potrebno nam je mnogo više studija, pre nego što dođemo do bilo kakvih stanovišta o uticaju Facebook-a na demokratiju, polarizaciju i širenje informacija, kao i bilo koje druge teme koje ove studije počinju da rasvetljavaju. Svi žele da to bude referendum - da li je Fejsbuk dobar ili loš - ali to nije slučaj", rekao je Bejl za portal NME.
Među onima koji ističu da rezultate treba uzeti s rezervom je i advokatica za ljudska prava Nora Benavides.
"Novo istraživanje je pokrenuto kako bi se platforma oslobodila uloge u stvarnim efektima antidemokratije i političke polarizacije. To je loš korporativni spin, tako da mi treba da proučiimo šta se dešava i zašto nam je potrebna veća odgovornost platforme, a ne manja".
Komentari (0)