Igre 
Hoće li Ukrajina doživeti američke izbore? Džonsonova "izdaja" južne granice možda neće spasiti Kijev od poraza
Komentari22/04/2024
-18:01
Mnoštvo ukrajinskih zastavica u rukama demokratskih kongresmena zavijorilo se u američkom Predstavničkom domu Kongresa kada je u subotu usvojen paket pomoći toj zemlji u iznosu od 60,84 milijardi dolara u vidu zajma sa 311 glasova za i 112 protiv. Ta "koreografija" dodatno je razgnevila republikance koji su glasali protiv predloga zakona "svog" predsednika Predstavničkog doma Majka Džonsona, posebno zato što predlog zakona za jačanje granice sa Meksikom nije prošao.
Čak su i trijumfalni napisi u zapadnim i ukrajinskim medijima ovaj put prošarani umerenim i sumornim prognozama, koje osporavaju mogućnost preokreta u ratu, što je oštar kontrast u odnosu na ranije tranše pomoći i izuzetno optimistične planove o isterivanju Rusa sa Krima.
Džonson je oktobra prošle godine izabran na tu poziciju umesto Kevina Mekartija, koga je prvi put u istoriji smenila sopstvena partija, i to zbog ustupaka demokratama. Tada je Slobodarski kokus republikanaca u Kongresu nazivao Mekartija delom "močvare" koju se bivši predsednik Donald Tramp zakleo da će isušiti, a sada koristi maltene istu retoriku protiv Džonsona i preti njegovom smenom.
Jedna od najglasnijih predstavnica ovog kokusa je kongresmenka Mardžori Tejlor Grin, koja je posle glasanja rekla novinarima da je Džonson "gotov". U pitanju je realna pretnja jer je 112 republikanaca glasalo protiv, a samo 101 za pomoć Ukrajini, pa bi u slučaju glasanja o nepoverenju sudbina vođe republikanaca mogla da zavisi od demokrata.
"Ukrajinske zastave vijore se u sali Predstavničkog doma Sjedinjenih Država dok glasaju za slanje još više vašeg teško zarađenog novca korumpiranom stranom režimu. I tek tako viču ‘Ukrajina! Ukrajina!’ dok srećno rade na obezbeđivanju ukrajinskih, a ne naših granica", napisao je republikanski senator Rend Pol na mreži X, inače libertarijanac i protivnik američkih intervencija širom sveta.
Republikanska kongresmenka sa Floride Ana Paulina Luna je tokom proslave demokrate uzela mikrofon i poručila im da "spuste te proklete zastave", dok je kasnije na društvenim mrežama pisala kako je sramotno isticanje tuđih zastava u domu Kongresa, piše
"Demokrate u Predstavničkom domu mašu ukrajinskim zastavama u sali Kongresa dok članovi Kongresa glasaju da pošalju skoro 61 milijardu dolara Ukrajini. Odvratno", objavio je na X-u republikanski kongresmen Troj E. Nels.
Povezane vesti
"Radosno mašu ukrajinskim zastavama dok američki narod pati pod Bajdenovom invazijom granice", napisao je republikanski kongresmen Den Bišop i ocenio da je ovaj zakon primer "močvare" koji Ukrajinu stavlja na prvo mesto, a SAD na poslednje.
Džonsonova nagla promena mišljenja
Džonson je bio itekako svestan koliko će njegovi potezi razbesneti dobar deo republikanaca, pa je, kako piše CNN, dan nakon iranske odmazde protiv Izraela, u telefonskom razgovoru sa vođom demokrata u Kongresu Hakimom Džefrisom rekao da je spreman da nešto preduzme po pitanu strane pomoći, iako bi to moglo da ga košta smene.
Džefris ga je tada navodno pritiskao da mu kaže na koliko republikanaca može da računa da će glasati, kako bi on mogao da obezbedi adekvatan broj demokrata.
"Bio je rastrzan između pokušaja da sačuva svoj posao i uradi pravu stvar. Zbog toga je pribegao molitvi", rekao je za CNN predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Kongresa Majkl Mekol, inače veliki zagovornik pomoći Ukrajini.
Tanjug/AP Photo/Jose Luis Magana
Povrh toga, predlog zakona o obuzdavanju ilegalne migracije, pod bombastičnim imenom "Zaustaviti katastrofu na granici", nije prošao uprkos tome što je dobio većinu glasova (215 protiv 119), jer je glasano po ubrzanoj proceduri koja zahteva dvotrećinsku većinu. Džonson je od samog starta svog mandata kao glavni prioritet isticao upravo južnu granicu, zahtevajući da nijedan paket strane pomoći ne može biti usvojen bez izdvajanja sredstava za migrantsku krizu. Na kraju je "blagoslov" donjeg doma Kongresa za pomoć Ukrajini, Izraelu i Tajvanu ukupne vrednosti odložen za više od šest meseci, ali konzervativci zabrinuti za bezbednost granice nisu dobili ništa.
Sada se očekuje da Senat sa demokratskom većinom na glasanju u utorak takođe odobri stranu pomoć podeljenu na tri predloga zakona ukupne vrednosti 95 milijardi dolara.
Ukrajini fale oružje i ljudi koje novac ne može da kupi
Međutim, iako suma od skoro 61 milijarde deluje ogromno, imajući u vidu da je kompletan vojni budžet Rusije za 2023. bio 84 milijarde dolara, samo će 14 milijardi otići na obuku i novo oružje za ukrajinsku vojsku, dok je 26 milijardi rezervisano za popunjavanje ispražnjenih američkih rezervi. Oko 11 milijardi se izdvaja za "američke vojne operacije u regionu" i "jačanje sposobnosti ukrajinske vojske", dok će još osam milijardi otići na plate državnih službenika u Ukrajini. Inače, prema izjavi predsednice MMF-a Kristaline Georgijeve, ukrajinskom budžetu će ove godine trebati 42 milijarde dolara pomoći kako bi mogao da se nastavi rat.
Povezane vesti
Ni cena vojne opreme nije najbolje merilo jer je Rusija proizvodi za mnogo manje novca, pa prema NATO procenama, sa svojim "skromnim" budžetom uspe da godišnje napravi oko tri miliona artiljerisjkih granata, što je tri puta više od Evrope i SAD zajedno. Problem nije samo municija već i oružani sistemi, pa se tako nedavno pojavila neverovatna informacija da će francuska fabrika "Nekster" ubrzati proizvodnju haubica "Cezar", kojima snabdeva Ukrajinu, sa 44 meseci na 18 meseci po komadu. Pritom je od početka rata isporučeno oko 130 tenkova "Leopard 2", 14 "Čelendžera" i 31 "Abrams, što je mnogo manje u poređenju sa 1.500 tenkova, koliko Rusi tvrde da su proizveli i modernizovali prošle godine.
profimedia
Prednost u kvalitetu i dometu zapadne artiljerije se sve više anulira zbog prisustva dronova kamikaza, ali i novih ruskih sistema poput "Koalicije-SV", sa dometom do 70 kilometara, dok zapadni tenkovi nisu doneli nikakve prodore, niti strateške rezultate vidljive na mapi. Geolocirani snimci ruskih i zapadnih tenkova pokazuju da i jedne i druge uništavaju ili onesposobljavaju FPV dronovi, antitenkovske rakete, artiljerija i mine.
Nadmoć Rusije u vazduhu je posebno upadljiva, što se taktički odražava u stotinama navodećih bombi koje u toku dana padnu na ukrajinske pozicije, a strateški u skoro svakodnevnim raketnim udarima na vojne i infrastrukturne ciljeve po celoj teritoriji Ukrajine. Ukrajinci su pokušali da pomeranjem jako skupih američkih sistema "Patriot" bliže liniji fronta hvataju ruske avione u zasedu, što je u par navrata bilo uspešno, ali je to dovelo do uništenja nekoliko radara i lansera. Pritom ovi sistemi, koji koštaju oko milijardu dolara, nisu napravljeni za obaranje hipersoničnih raketa poput "Kinžala" i "Cirkona".
profimedia
Povezane vesti
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je poprilično nerealan zahtev da mu se isporuči 25 "Patriota", posebno imajući u vidu da SAD ukupno imaju oko 60 ovih sistema. Pritom godišnje "Lokhid Martin" može da proizvede ukupno 500 raketa koje koštaju između jedan i šest miliona dolara u zavisnosti od modela. Pošto je često slučaj da se krstareće i balističke rakete gađaju sa po dve protivvazušne, a Rusija ponekad ispali i više od 100 raznih komada razne municije u više talasa, matematika ne ide u prilog Ukrajini, posebno ako se uzme u obzir da SAD moraju da pokriju desetine svojih ranjivih baza širom sveta i snabdeju druge saveznike poput Izraela.
Poslednji i najveći problem Ukrajine je osipanje broja vojnika zbog velikih gubitaka, zbog čega je ukrajinska Rada usvojila novi zakon o mobilizaciji, kojim se zahteva da se svi muškarci od 18 do 60 godina upišu u vojni registar. Oni koji to ne urade neće moći da izvade nikakva dokumenta, uključujući pasoše, što se odnosi na milione onih koji su izbegli iz zemlje. Takođe je spuštena starosna granica sa 27 na 25 godina i ukinuta mogućnost demobilizacije posle određenog vremena provedenog na frontu.
Tanjug/AP Photo/Libkos
Entuzijazam za služenje vojske sa početka rata je skoro potpuno nestao i pretvorio se u očajničke pokušaje dezertera da pobegnu preko granice, za šta plaćaju i po 6.000 dolara krijumčarima. Neki pokušavaju i da preplivaju Tisu, što je za 2.000 dolara jeftinije, ali je takođe i opasnije.
Sa druge strane Rusija, posle inicijalnih reka izbeglica, više nema probleme sa masovnim egzodusom muškaraca i za sada ne najavljuje novu mobilizaciju, iako se često pojavljuju glasine o tome. Prema tvrdnji ministra odbrane Sergeja Šojgua početkom aprila, oko 100.000 dobrovoljaca je potpisalo ugovore za profesionalne vojnike u prva četiri meseca ove godine. Tempo regrutacije je navodno skočio posle terorističkog napada u Moskvi 22. marta, pa je u narednih 10 dana 16.000 građana potpisalo ugovor o služenju vojske.
Prosta numerička prednost Rusije u skoro svim aspektima osim FPV dronova se itekako vidi na bojnom polju, gde Ukrajina sve više biva potisnuta. Kako piše ukrajinski portal Strana, balans moći je prešao na rusku stranu prošle jeseni. Tada je Ukrajina pretprela težak poraz tokom ofanzive u Zaporožju, koji ju je košao velikog broja vojnika obučenih na Zapadu i novog NATO naoružanja.
Ukrajinski medij podseća da se to dogodilo dok nije bilo nikakvih zastoja u isporuci naoružanja iz SAD i to u mnogo većem broju nego ove godine.
"Sada se odnos snaga još više pomerio u korist Ruske Federacije, posebno u kontekstu problema sa mobilizacijom u Oružanim snagama Ukrajine. Stoga američka pomoć može, u najboljem slučaju za Ukrajinu, samo da uspori, a posle nekog vremena (ako obim pomoći bude konstantno velik) možda i zaustavi napredovanje ruskih trupa, kao i da ojača odbranu neba, ako isporuče nove PVO sisteme i rakete. Ali, malo je verovatno da će to omogućiti ukrajinskim oružanim snagama da pokrenu novu ofanzivu velikih razmera. Rat će konačno preći u fazu „iscrpljivanja“, koje samo po sebi nosi velike rizike za Ukrajinu", navodi se u analizi Strane.
profimedia
Skoro istu procenu objavio je i Bloomberg, tvrdeći u samom naslovu teksta da je promena na bojnom polju još uvek daleko.
"Pomoć nudi spas za iscrpljene ukrajinske oružane snage, iako je malo verovatno da će sama po sebi preokrenuti tok rata", piše ovaj list.
Prema mišljenju vojnih analitičara pomoć bi mogla da uspori napredovanje ruskih trupa i omogući sprovođenje "aktivne odbrane", čime bi se smanjio broj ukrajinskih gubitaka. Međutim, potrebno je više amerčke pomoći da se ostvare neke ambiciozniji ciljevi, što ne deluje izvesno imajući u vidu oštro protivljenje većine republikanaca u Kongresu.
Za sada se ne zna šta će Ukrajina dobiti jer predlog zakona još uvek nije usvojen, ali se očekuje da će Pentagon objaviti spisak naoružanja kao što je to ranije bio slučaj. Očekuje se da bi okosnica trebalo da budu rakete ATACMS dometa 300 kilometara, kojima je nedavno Ukrajina pogodila PVO sistem S-300 na aerodromu u Džankoju na Krimu.
Sudeći po ranije objavljenim planovima, cilj je da se uništi Krimski most, mada on više nije naročito bitan za rusku ratnu logistiku, pošto je sagrađena nova pruga koja ide obalom Azovskog mora do poluostrva, dok će saobraćaj dostići pun kapacitet do kraja godine.
Ni republikanci ni demokrate ne žele da se Ukrajina raspadne pre izbora u SAD
Za Bloomberg je glavno pitanje da li će SAD moći da obezbede naoružanje za Ukrajinu za 2025. to jest posle predsedničkih izbora koji se održavaju u novembru ove godine. Ti izbori su postali prelomna tačka rata i čini se da SAD pokušavaju da nekako održe Ukrajinu u životu makar do tada kako katastrofa mnogo veća od povlačenja iz Avganistane ne bi bila tema u finišu kampanje.
Iako to naizgled ide u korist predsedniku Džozefu Bajdenu, frakcija republikanaca koja je glasala za pomoć takođe ne želi raspad Ukrajine. Pritom ni Donald Tramp ne priželjkuje takav scenario, pa je dva dana pred glasanje u Kongresu izjavio da je opstanak Ukrajine bitan za SAD.
Tanjug/AP/Sarah Yenesel
Iako se nije otvoreno protivio paketu pomoći, on ga nije ni pohvalio, kritikujući evropske saveznike što ne pomažu dovoljno Ukrajini.
"Zašto Evropa ne može da izjednači novac koji su uložile Sjedinjene Američke Države da bi pomogle zemlji kojoj je to očajnički potrebno?", upitao je Tramp u postu na svojoj društvenoj mreži Truth.
Komentari (0)