Udar na Iran moguć svakog trenutka: Signali iz SAD govore da je rat neizbežan, Teheran preti kontraudarom
Komentari
12/06/2025
-21:24
Izrael se sprema da uskoro samostalno napadne Iran, prema informacijama američkih i evropskih zvaničnika, koje je objavio sinoć New York Times. Strahuje se da bi ovaj jednostrani potez mogao da rasplamsa ceo Bliski istok i upropasti pregovore o nuklearnom programu koje vodi administracija Donalda Trampa.
Sličnu informaciju objavio je i NBC News, navodeći da napad neće imati podršku SAD. Pet izvora je navelo da bi napad mogao da se desi dok traju pregovori SAD i Irana.
U prilog ovim strahovima ide odluka Stejt departmenta da smanji broj osoblja u ambasadama na Bliskom istoku, usled procena da rastu tenzije u regionu i da su pregovori sa Teheranom "zapali u ćorsokak".
Izvori CBS News-a razlog za evakuaciju delimično povezuju sa obaveštajnim podacima da je Izrael američkim zvaničnicima juče poručio da je spreman da pokrene vojnu operaciju. Takav scenario izaziva bojazan da bi Iran mogao uzvratiti udarima na američke ciljeve, posebno u Iraku, gde je trenutno stacionirano oko 2.500 američkih vojnika, dodaje se.
AP/U.S. Army/Spc. Zoe Garbarino
Tramp je u sredu izjavio da je evakuacija savetovana jer bi "regija mogla postati opasno mesto". Na pitanje novinara zašto se povlači američko osoblje, dao je zloslutan odgovor: "Zaključite sami".
Tramp je u ponedeljak ponovo razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, ali Bela kuća nije objavila detalje tog razgovora. Američki predsednik se veče pre sastao sa članovima svog Saveta za nacionalnu bezbednost u Kamp Dejvidu.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Tramp je pre nekoliko meseci odbacio prethodni plan Izraela da napadne Iran, insistirajući da želi priliku da pregovara o sporazumu sa Teheranom, koji bi onemogućio Iran da proizvodi više nuklearnog goriva za bombu. Pre dve nedelje Tramp je rekao da je upozorio Netanjahua na pokretanje napada dok su pregovori SAD sa Iranom u toku.
Povezane vesti
Nije jasno koliko je Tramp uložio napora da ponovo blokira Netanjahua, ali predsednik SAD je poslednjih dana delovao manje optimistično po pitanju diplomatskog rešenja nakon što je iranski vrhovni vođa Ali Hamnej odbacio predlog SAD koji bi zapravo postepeno ukinuo sposobnost Irana da obogaćuje uranijum na svom tlu.
profimedia
Netanjahu je u prošlosti spremao bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja, ali bi odustajao u poslednjem trenutku.
Stiglo je i upozorenje iz Velike Britanije od agencije za nadzor pomorskog prometa, koja je objavila da je "upoznata s povećanim napetostima u regionu koje bi mogle dovesti do eskalacije vojne aktivnosti sa direktnim posledicama na pomorce". Upozorili su komercijalna plovila koja prolaze Persijskim zalivom, Omanskim zalivom i Ormuskim moreuzom da pojačaju mere opreza.
Iran spremio odmazdu, preti američkim bazama
Još jedan mogući signal je i objavljena rezolucija Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), kojom se Iran formalno optužuje da je prekršio svoje obaveze o neširenju svog nuklearnog programa, prvi put posle gotovo 20 godina.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova i Organizacija za atomsku energiju Irana najoštrije su osudili tu rezoluciju. U zajedničkom saopštenju istakli su da Iran nema drugog izbora nego da odgovori na tu političku rezoluciju uspostavljanjem novog centra za obogaćivanje uranijuma na bezbednoj lokaciji, na osnovu naredbe šefa Organizacije za atomsku energiju Irana, kao i zamenom centrifuga prve generacije u postrojenju za obogaćivanje uranijuma naprednim centrifugama šeste generacije.
Teheran je takođe upozorio da bi mogao legalno da se povuče iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT) ako evropske potpisnice nuklearnog sporazuma iz 2015. godine nastave sa naporima da ponovo uvedu sankcije Ujedinjenih nacija protiv te zemlje.
U zvaničnom pismu Savetu bezbednosti UN u sredu, iranski ambasador i stalni predstavnik pri UN Said Iravani ponovio je prethodna upozorenja da će preduzeti "proporcionalne odgovore“, uključujući "pokretanje procesa povlačenja iz NPT u skladu sa članom 10 sporazuma“.
Povezane vesti
To upozorenje dolazi u trenutku kada Velika Britanija, Francuska i Nemačka, zajednički predstavljene kao zemlje E3, insistiraju na glasanju o rezoluciji koju su, zajedno sa SAD, podnele protiv Irana na Odboru guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u Beču. Glasanje je prvobitno bilo zakazano za sredu, ali je odloženo za četvrtak zbog vremenskih ograničenja, prema diplomatskim izvorima u Beču.
AP/Iranian Army
Prema visokom iranskom zvaničniku, iranska vojska i vlada već su održale krizne sastanke o odgovoru na mogući izraelski napad, piše NYT.
Danas je komandant Revolucionarne garde Hosein Salami za državne medije rekao da će Iran odgovoriti na svaki izraelski napad silom koja će biti "nezapamćena, snažnija i razornija" u poređenju sa prethodnim sukobima.
Povezane vesti
Teheran navodno ima spreman plan koji uključuje trenutni kontraudar stotinama balističkih projektila prema izraelskoj teritoriji. U oktobru 2024. Iran je već izveo veliki raketni napad na Izrael u kontekstu rata u Gazi, ali je šteta je tada bila ograničena, delom zbog američke pomoći u presretanju projektila.
Ministar odbrane Irana, general Aziz Nasirzadeh u sredu je dodatno podigao tenzije izjavom da će SAD pretrpeti velike gubitke ako pregovori propadnu i dođe do sukoba.
"Amerika će morati napustiti regiju jer su sve njene vojne baze unutar našeg dometa, a mi ćemo ih, bez ikakvih ograničenja, gađati u zemljama domaćinima", rekao je.
Tanjug AP/Iranian Army via AP
Teheran je takođe oštro reagovao na izjave američkog generala Majkla Kurila, komandanta Centralne komande, koji je u utorak izjavio da je Trampu i ministru obrane Pitu Hegsetu predočio "niz opcija" za moguće napade na Iran. Njegovo svedočenje pred Odborom za oružane snage Senata, zakazano za četvrtak, u međuvremenu je odloženo bez objašnjenja.
Iranska delegacija pri UN osudila je ove izjave na društvenim mrežama nazvavši ih "militarizmom" koji "potpiruje nestabilnost".
Da se Iran sprema da ojača svoju poziciju pred sukob svodoči i objava tokom vikenda da je Teheran zaplenio "važnu riznicu" informacija o izraelskom nuklearnom programu.
Izrael, koji ima neprijavljeni program atomskog oružja i jedina je zemlja na Bliskom istoku sa nuklearnim bombama, nije priznao nikakvu takvu iransku operaciju, ali nije bilo ni odlučnih demanta sa američke i izraelske strane.
Prema iranskoj agenciji Tasnim, povezanoj sa Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC), obaveštajne podatke su prikupili i predali Roj Mizrahi i Almog Atias, dvojica Izraelaca koje je izraelska policija uhapsila u maju zbog sumnje da su prikupljali obaveštajne podatke u ime Irana.
Iranski ministar obaveštajnih poslova Esmail Hatib tvrdio je da su hiljade stranica dokumenata dostavljene i da će uskoro biti objavljene. Među njima su bili dokumenti vezani za SAD, Evropu i druge zemlje, koji su, kako je tvrdio, dobijeni putem "infiltracije“ i "pristupa izvorima“.
Odnos konvencionalnih snaga Irana i Izraela
Poređenje vojne snage Izraela i Irana pokazuje značajne razlike u brojnom stanju, tehnologiji i strateškim sposobnostima. Iran ima oko 610.000 aktivnih vojnika i 350.000 rezervista, ukupno 960.000 boraca, dok Izrael raspolaže sa oko 170.000 aktivnih vojnika i do 400.000 rezervista.
Što se vazduhoplovstva tiče, Iran ima 330–350 aviona, uključujući stare američke F-14, ruske MiG-29 i Su-24, kao i domaće lake avione. Nasuprot tome, Izrael ima modernu flotu američkih aviona F-35, F-15 i F-16 sa drastično superiornijom elektronikom i radarima.
Kada je reč o raketama, Iran poseduje najveći arsenal balističkih projektila u regionu, preko 3.000, uključujući "Šahab", "Fateh", "Sedžil", "Koramšahr" i hipersonični "Fatah", uz višecevni raketni bacač Fadžr-5 (dometa 75 km). Ovi sistemi omogućavaju Iranu dalekometne napade na Izrael, ali i američke baze u regionu.
S druge strane, Izrael se oslanja na odbrambene antiraketne sisteme poput "Strele", "Davidove praćke" i "Gvozdene kupole". Ograničenja ovih sistema pokazala su se tokom prethodnih iranskih napada kada je više desetina eksplozija na tlu snimljeno, uprkos dejstvu PVO, koja takođe ima ograničenja u vidu broja raketa.
Ovo poređenje ne obuhvata moguće postojanje integrisane PVO u Iranu sa ruskim sistemima S-400, ali ni učešće SAD koje je praktično zagarantovano jer Izrael zavisi od američkog naoružanja.
Komentari (0)