Zbog čega je Los Anđeles utonuo u haos i kako Tramp "gasi požare": Marinković za Euronews Srbija o protestima u SAD

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

16/06/2025

17:23

veličina teksta

Aa Aa

Više stotina protesta pod nazivom "Bez kralja" održano je širom Sjedinjenih Američkih Država, okupljajući masu demonstranata koji se, prema organizatorima, bore protiv autoritarizma, politike usmerene na milijardere i militarizacije demokratije. Počevši kao reakcija na akcije Službe za migracije i carine, protesti su eskalirali u sukob između federalne administracije i vlasti Kalifornije, simbolizujući dublju podelu između dva politička pristupa u Americi.

O protestima u SAD i srpsko-američkim odnosima za Euronews Srbija je govorio Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva.

Protesti "Bez kralja" i polarizacija Amerike

Protesti u SAD, a posebno oni u Kaliforniji privukli su pažnju zbog svog obima i intenziteta. Analitičari ističu da se radi o sukobu između dve političke vizije u Americi, dok se pominju i teorije o "obojenoj revoluciji" i ulozi "duboke države".

"Kalifornija je tradicionalno plava država, država u kojoj Demokratska stranka ima ogromnu većinu i tradicionalno ima ključna politička mesta. Ona vodi tu saveznu državu, na čelu, naravno, sa guvernerom, ali i gradonačelnicima ključnih i najvećih gradova kao što su Los Anđeles i San Francisko. Oni su danas i poprište ovih protesta koje ste pomenuli i koji su iz dana u dan sve veći sa tim takozvanim kodnim nazivom 'No King', odnosno 'Bez kralja'", kaže Marinković i dodaje:

"Naravno, Demokratska stranka i demokrate, posebno guverner Gavin Njusom, žele da predstave to kao sukob dva pristupa, dve politike, svoju politiku kao politiku koja je orijentisana i usmerena na demokratske vrednosti, na poštovanje ljudskih prava, pa i prava, naravno, migranata. S druge strane je Donald Tramp i njegova MAGA politika i njegov MAGA pristup želi da jednostavno razreši pitanje, posebno nelegalnih migracija, imigranata za koje oni misle da su štetne i da čine ogromnu štetu Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Marinković.

On dalje komentariše političku dinamiku između guvernera Njusoma i predsednika Trampa.

"Videli smo da se Tramp nije libio da pošalje i Nacionalnu gardu Kalifornije kako bi mogao da umiri te proteste, ali videli smo da su i ti protestanti tamo bili jako nasilni, da je bilo mnogo napada na policiju. Svakako mogu da zaključim time da je Gavin Njusom svakako jedna politička ličnost u Demokratskoj stranci koja potencijalno može da bude izazivač Trampu ili nekom koga bude nominovala Republikanska partija na narednim predsedničkim izborima", kaže on i nastavlja:

"On uživa, objektivno gledajući, ogromnu popularnost, pobeđuje, već drugi put je pobedio na izborima za guvernera u jednoj, odnosno najvećoj američkoj saveznoj državi Kaliforniji. Svakako iza svega ovoga stoji i jedna vrsta tog tihog rata između njega kao ključnog igrača Demokratske stranke i predsednika Trampa i njegove administracije, koje bi i te kako da umanje njegove uticaje, odnosno uticaje i Demokratske stranke u samoj Kaliforniji", objašnjava Marinković.

Imigraciona politika i ideološki sukob

Fokus interesovanja se prenosi i na imigracionu politiku, koja je postala ključno pitanje u protestima. Marinković naglašava da su demonstracije počele kao reakcija na Trampove mere protiv nelegalnih migracija, ali da su se kasnije proširile na šire ideološke teme.

"Kada malo pogledate lepezu svega toga što se događa u Americi, naravno i normalno je da prepoznate rukopis koji se događa na kraju krajeva i ovde. Radi se i u Americi o univerzitetima, radi se o ljudima koji su navodno nezadovoljni svojim pravima, posebno ljudskim pravima, demokratijom. Ovi sada koji protestuju ovih prethodnih dana, tu ne govorimo o ovim migrantima, već o demokratama koji organizuju proteste, oni u stvari navodno protestuju zbog toga što je Trump diktator", kaže Marinković i dodaje:

"Mnogi ga optužuju za to, kao i u prvom mandatu, da je rasista, da želi supremaciju bele rase i da želi da ukine, odnosno da uruši prava Afroamerikanaca, Hispanoamerikanaca i svih onih koji su u proteklim decenijama došli u Ameriku i koji su sastavni deo američkog društva. Ali kada malo bolje analizirate, shvatite da su svi Trampovi potezi i potezi njegovog ključnog čoveka za bezbednost granica Homana, usmereni na nelegalne migracije", rekao je Marinković.

On dalje objašnjava motivacije Trampove administracije.

"To je ključna stvar i ključna borba Trampove administracije koju vi naravno ne možete da kontrolišete. Oni tvrde da su te nelegalne migracije i nelegalni migranti u jednom ogromnom procentu slučajeva ljudi koji imaju kriminogenu prošlost, ljudi koji svakako vrlo teško da bi ikada dobili američka dokumenta i papire", kaže on i dodaje:

"S druge strane, kada ti ljudi uđu, oni vrlo brzo, za vreme, posebno Bajdenove administracije, su dobijali neka lična dokumenta i dobijali su opciju i mogućnost da glasaju na izborima. Stoga je to Demokratskoj stranci vrlo, vrlo odgovaralo. To, naravno, republikancima ne odgovara, ali ideološki oni žele da jednostavno zaustave taj priliv nelegalnih migracija u SAD", objašnjava gost.

Pitanje koje se nameće je kako se protesti odnose na univerzitete i obrazovnu politiku.

"Svakako se radi o jednom ideološkom sukobu kada je u pitanju univerzitet. Tramp želi jaču kontrolu države nad radom univerziteta. Niko se ne meša u naučno-istraživački rad, niko se ne meša u unutrašnje uređenje univerziteta, ali je pitanje kako univerzitet radi. Evo, pominje se najviše Harvard, i tu je u stvari buknuo najveći rat. Tramp je isekao finansiranje Harvardu od strane države, a pitanje je kakva je kontrola kada je u pitanju dovođenje stranih studenata, npr.", kaže Marinković.