Mač sa dve oštrice: Kako se nametanje carina celom svetu može obiti Trampu o glavu i da li su pretnje Rusiji prazne?
Komentari17/07/2025
-21:11
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podigao je carine na najviši nivo, namećući ih ne samo rivalima poput Kine i Rusije, već i najbližim saveznicima kao što su Evropska unija, Kanada i Japan. Tokom trgovinskog rata sa Kinom, tarife su dostigle čak 145 odsto, a sada Bela kuća preti sekundarnim carinama od 100 odsto Moskvi ukoliko Rusija ne prihvati Trampove predloge za primirje u Ukrajini.
Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put upozorava da pokušaj rešavanja geopolitičkih pitanja poput rata u Ukrajina tarifama može biti "mač sa dve oštrice"
"Na neke možda kratkoročne staze, ovaj vid ekonomskog pritiska može doneti neka kratkoročna rešenja u smislu da pritisne određenog rivala ili saveznika na neke diplomatske ustupke, ali na duge staze samo postojanje carina je nešto što može da se opet vrati kao rikošet i da ugrozi vašu domaću ekonomiju", objašnjava Kostić.
On kao najveći problem sa Trampovim planom ističe to da svet više nije u eri merkantilizma iz 18. veka, već u globalizovanom okruženju gde su lanci snabdevanja međusobno povezani.
"Problem je što je svet u međuvremenu postao toliko globalizovan i povezan da se jednostavno lanci snabdevanja takvi da ne možemo jedni bez drugih. Klasičan primer jeste da bi neke američke kompanije dosta ispaštale od povećanja, dakle ukoliko se uvedu tarife na robu iz Kine ili Rusije. Neke sirovine koje američke kompanije uvoze iz Rusije i Kine takođe će biti skuplje za njih", dodaje Kostić, naglašavajući štetu za strateške sektore poput energetike, vojne industrije i automobilske.
Uticaj na Rusiju: Ekonomska šteta, ali ne i pad Putina
Govoreći o potencijalnom uticaju sekundarnih carina na Rusiju, Kostić napominje da je Moskva već pretrpela gubitke od sankcija, ali ne dovoljno da promeni kurs.
"Neki ekonomisti, čak i ruski, smatraju da je nivo ekonomije, to jest da je potrebno možda i decenija da se Rusija vrati na onaj obim ekonomije koji je imala pre uvođenja sankcija i pre rata u Ukrajini, tako da ona svakako jeste oštećena. Naravno nije u toj meri koliko su možda na Zapadu očekivali da će sankcije srušiti Putina ili ga naterati da sedne za pregovarački sto", kaže naš sagovornik.
Povezane vesti
Međutim, sekundarne sankcije bi mogle najviše naštetiti američkim saveznicima, napominje analitičar.
"Sekundarne sankcije bi bile usmerene prema zemljama koje trguju sa Rusijom, kao što su, na primer, Kina, Indija. Indija je, na primer, veliki saveznik kada je u pitanju vojna industrija Amerike i neko ko je bitan deo američkog proširenog vojnog saveza u Indo-Pacifiku", upozorava Kostić.
On dodaje da Trampova politika "Amerika na prvom mestu" ne štedi ni saveznike, što može dovesti do neočekivanih saveza.
"Države kao kontrateže tih Trampovih tarifa možda će pokrenuti neke druge neočekivane saveze. Imali smo primer kad je uveo u Kini paket o 145 odsto da je Kina onda pokrenula ofanzivu diplomatsku i da je trilateralni održan sastanak između Kine, Japana i Južne Koreje, što su tradicionalno američki saveznici", podseća Kostić.
Rok od 50 dana: Diplomatski pritisak ili prazna pretnja?
Tramp je postavio rok od 50 dana za Rusiju da prihvati njegove zahteve, ali Kostić savetuje oprez u tumačenju tih reči.
"Kada je Tramp u pitanju te rokove teško je shvatiti možda ozbiljno ili su možda skloni nekim izmenama i revizijama. On često ima običaj da daje neki izveštaj da će u prvih sto dana naterati Rusiju i Ukrajinu da dođu za pregovarački sto, pa se to nije desilo", kaže Kostić.
On vidi sve ovo kao pokušaj da se izbegne utisak da je Putin "izigrao" Trampa.
Povezane vesti
"Ovo je sad neki vid dodatne pretnje da se Rusija, ako već ne može milom, onda silom natera na neki vid kompromisa i na pregovore", smatra Kostić.
Ceo razgovor sa Mijatom Kostićem možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)