"Čitanje između redova" sastanka u Vašingtonu: Stubov bizarni komentar i najvažnija stvar koju Tramp nije rekao
Komentari19/08/2025
-19:00
Sastanak u Vašingtonu između predsednika SAD i Ukrajine Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog protekao je uz niz kurioziteta, od izbora odeće, do komentara o tenu, pre svega zahvaljujući učešću lidera najvažnijih evropskih zemalja i Finske.
Društvene mreže obišle su slike Evropljana, koji su bili emocionalna i politička podrška Zelenskom. Na jednoj su poređani na stolice u hodniku Bele kuće poput dece, dok su na "porodičnoj" fotografiji sa "tata Trampom", pažljivo raspoređeni prema visini, tako da najviši budu dalje od američkog predsednika.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Zelenski se obukao u poprilično formalno odelo, bez kravate, što je Tramp pohvalio. On je takođe pohvalio ten nemačkog kancelara Fridriha Merca, dugovečnost na vlasti italijanske premijerke Đorđe Meloni, dok finskog predsednika Aleksandra Stuba, sa kojim ranije igrao golf, inicijalno nije ni prepozao iako je sedeo naspram njega.
Međutim, na samitu je upadljivo izostala bilo kakva konkretna odluka SAD o bezbednosnim garancijama Ukrajini ili posledicama u slučaju kršenja eventualnog mirovnog sporazuma, iako je Tramp obećao da će u velikoj meri podržati saveznike.
"Oni su na prvoj liniji odbrane zato što su tamo, ali mi ćemo im pomoći", rekao je Tramp novinarima, bez preciziranja kako tačno planira to da uradi.
Povezane vesti
Indicija bi mogao da bude navodni dogovor sklopljen sa Ukrajinom, po kojem se, prema Financial Times-u, Kijev obavezuje da će evropskim novcem kupiti američko oružje za 100 milijardi dolara i sklopiti 50 milijardi dolara vredan ugovor za proizvodnju dronova. Nije poznato da li će to biti deo već dogovorenog aranžmana sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen da EU invetira 600 milijardi u SAD, kupi energente za 750 milijardi i neobjavljenu količinu vojne opreme u roku od pet godina.
Nešto odlučnija izjava usledila je danas kada je Tramp za Fox News rekao da evropske zemlje (V. Britanija, Francuska i Nemačka) žele da pošalju trupe u Ukrajinu kako bi "osigurale mir" i da "ne vidi problem u tome".
Onda je dodao da očekuje od ruskog lidera Vladiira Putina da "bude dobar" inače će biti "teška situacija". Ipak, i tom prilikom je kategorički odbacio slanje američkih trupa.
Prema izjavi generalnog sekretara NATO Marka Rutea, 30 zemalja sarađuju u nalaženju načina da potencijalno pruže bezbednosne garancije Ukrajini kako bi odvratile bilo kakvu buduću rusku agresiju
Nedostatak vojnih garancija bezbednosti evropskih trupa koji bi eventualno, bez odobrenja Moskve, mogle biti poslate, se uklapa sa prethodnom izjavom državnog sekretara Marka Rubija.
On je, na pitanje novinara Fox News-a, da li bi Ukrajina na neki način postala NATO članica ako evropske zemlje pošalju trupe tamo, izbegao odgovor rekavši da Ukrajina ima pravo da sklapa saveze sa kim hoće, ali da je najjači garant bezbednosti da ta zemlja nastavi da kupuje američko oružje.
Prekid priliva oružja i garancije da zapadne trupe neće ući u Ukrajinu čim se proglasi primirje neki su od glavnih ruskih uslova za obustavu sukoba, tako da najavljeni ugovori i sastanak "koalicije voljnih" daju Moskvi opravdanje da nastavi sa ratom, dok ne ulivaju sigurnost evropskim zemljama da se njihove relativno slabe vojske, u poređenju sa SAD i Rusijom, neće naći na udaru u Ukrajini.
Povezane vesti
Stub o finskom modelu iz 1944.
U moru jako sličnih izjava evropskih lidera o "pravednom i dugotrajnom miru" istakao se finski premijer, rekavši da je ta zemlja "1944. našla rešenje za odnose sa Rusijom" i da ima iskustva u tom pogledu jer deli granicu dugačku više od 1.300 kilometara.
"U protekle dve nedelje verovatno smo imali veći napredak u okončanju ovog rata nego u protekle tri i po godine... Mi, naravno, imamo svoje istorijsko iskustvo sa Rusijom... i ako pogledam pozitivnu stranu naše trenutne situacije, pronašli smo rešenje 1944. godine i siguran sam da ćemo moći da pronađemo rešenje 2025. godine kako bismo okončali ruski agresivni rat i pronašli i postigli trajan i pravedan mir. Situacija je veoma teška, ali zato smo ovde", rekao je Stub posle sastanka u Vašingtonu.
Nakon poraza u Drugom svetskom ratu Finska je bila primorana da usvoji neutralnost i taj politički pojam je kasnije dobio ime "finlandizacija". Ova zemlja je ograničila sopstvenu spoljnu politiku i suverenost kako bi izbegla sukob sa mnogo moćnijim susedom, često kroz samocenzuru i prilagođavanje njegovim interesima.
Povezane vesti
U septembru 1944. Finska je potpisala mir u Moskvi u 23. tačke, dok je konačni mirovni sporazum između Finske i drugih zemalja saveznica potpisan u Parizu 1947.
U prvoj tački sporazuma iz Moskve, Finska se obavezala da povuče svoje trupe iza sovjetsko-finske granične linije iz 1940. godine. U tački 2, Finska se obavezala da razoruža nemačke kopnene, pomorske i vazdušne snage koje su ostale u Finskoj posle 15. septembra 1944. godine i da ih preda savezničkoj (sovjetskoj) Vrhovnoj komandi kao ratne zarobljenike.
Takođe je vratila oblast Pestamo, koju je Sovjetski Savez dobrovoljno ustupio Finskoj u skladu sa Mirovnim sporazumom iz 1920. godine i sporazumom od 12. marta 1940. godine (tačka 7), dok se Sovjetski Savez odrekao prava zakupa poluostrva Hango, koje je imao prema sporazumu iz 1940. godine. Zauzvrat, Finska daje u zakup teritoriju i vode za uspostavljanje sovjetske pomorske baze u oblasti Porkala-Ud na 50 godina (tačka 8). Finska je takoše bila obavezna da nadoknadi Sovjetskom Savezu štetu koju je prouzrokovala vojnim operacijama i okupacijom sovjetske teritorije u iznosu od trista miliona dolara.
Ako je to sporazum na koji je Stub mislio, njegova moderna paralela podudarala bi se sa ruskim ciljevima "demilitarizacije i denacifikacije" poražene Ukrajine, uz prisvajanje teritorija i dodelu ratne odštete Rusiji.
Takođe, Finska se ni sama više ne pridržava "finlandizacije" od kada je 4. aprila 2023. postala članica NATO i prestala da bude neutralna zemlja.
Komentari (0)