80 godina od donošenja Povelje UN: Iz dokumenta proistekli programi humanitarne pomoći, ali i proces dekolonizacije
Komentari24/10/2025
-15:27
Na današnji dan, pre 80 godina, stupila je na snagu Povelja Ujedinjenih nacija. Tome je prethodilo potpisivanje na konferenciji u San Francisku, 26. juna 1945. godine, od strane 50 prvobitnih zemalja članica. Povelja je stvorena s ciljem da se spreče sukobi posle Drugog svetskog rata, ali i s ciljem poboljšanja ljudskih prava i međunarodne saradnje.
24. oktobra 1945. godine stupila je na snagu Povelja Ujedinjenih nacija. Ratifikovalo ju je pet zemalja osnivača: Kina, Francuska, Sovjetski savez, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Povelja predstavlja konstitutivni sporazum, i sve potpisnice su u obavezi da je poštuju.
Predstavnici zemalja koje su osnovale Ujedinjene nacije bili su pod velikim i neposrednim uticajem dva svetska rata, koji su odneli desetine miliona života. Iz tog razloga, u preambuli Povelje, koja je dobrim delom prepisana od preambule Ustava Sjedinjenih Država, navodi se:
"Mi, narodi Ujedinjenih nacija, rešeni smo da spasimo buduća pokolenja od užasa rata, koji je dva puta u toku našeg života na čovečanstvo doneo neopisive patnje, i da ponovo potvrdimo veru u osnovna prava čoveka, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u ravnopravnost ljudi i nacija.“
Povelja sadrži 19 poglavlja i 111 članova. Poglavlja 6 i 7 su među najvažnijima jer opisuju ovlašćenja Saveta bezbednosti da ispituje i posreduje u sukobima, kao i da odobrava ekonomske, diplomatske i vojne sankcije ili upotrebu oružane sile radi razrešenja sukoba.
Jakovina: Nismo stvorili bolju organizaciju od Ujedinjenih nacija
O jubileju Ujedinjenih nacija i značaju Povelje za Euronews Srbija govori istoričar Tvrtko Jakovina, koji je na konstataciju da godišnjica predstavlja priliku da se preispita šta je ostalo od tog važnog međunarodnog dokumenta, s obzirom na to da se ciljevi Povelje Ujedinjenih nacija konstantno krše, rekao da su se oni stalno kršili, a da se, kako kaže, posebno krši ono što je zapisano u dokumentima.
"Međutim, pre 80 godina, za sve one zemlje koje su postale članice u tom trenutku — a Jugoslavija je bila jedna od njih — to je bio veliki događaj. Ako pomislimo da su Italija i neke druge zemlje ušle 10 godina kasnije, da je Nemačka čekala na početak 70-ih za članstvo, onda možemo otprilike videti kakav je taj posleratni svet izgledao i da je to imalo određenu težinu i važnost, te da su se zemlje nadmetala da uđu, barem kao nestalne članice, makar u Veće sigurnosti", kaže Jakovina.
Euronews
Povezane vesti
Kako kaže, s druge strane, sve do danas mi nismo, uprkos svim teškim, sporim, klimavim i nedorečenim odlukama svetske organizacije, naročito u najvažnijim trenucima kada je najviše ljudi ginulo, izgubili poverenje u nju, jer je svetska organizacija ipak ostala jedina.
"Mi nismo stvorili bolju, nemamo druge mehanizme, nemamo bolje organizacije koje više predstavljaju, čak i regionalno, neke od interesa", tvrdi Jakovinu.
I s te strane, kako kaže, jasno je da novi poredak zapravo sugeriše da je moć — ona koja određuje pravila — i da će mir postojati jedino ako mali poštuju volju velikih.
"Dok nemamo drugu svetsku organizaciju gde se barem neke stvari mogu viknuti i izgovoriti, mislim da trebamo zaključiti kao što smo zaključivali u mnogim prethodnim razdobljima. To je nedovoljno: svetska organizacija nije bila na visini zadatka — trebala je biti često vidljivija, hrabrija, aktivnija itd. Međutim, bolju još uvek nemamo", obrazlaže istoričar Jakovina.
Odgovarajući na pitanje da li je vreme za novu Povelju i novi način donošenja odluka u najvažnijem telu UN, kaže da je to potrebno.
"Naravno, ali u puno povoljnijim okolnostima početka 21. veka — kada je bilo puno više mira, ako hoćete, i puno više želje da se poštuju pravila po kojima je svet neko vreme funkcionisao — mi nismo mogli u svetskoj organizaciji doći do reforme", navodi Jakovina.
Kako kaže, neke od zemalja su, iz ugla svojih interesa, o tome javno govorile. Za govornicom UN tada je bio predsednik Irana, konzervativac, koji je istakao da narode Azije, odnosno nekadašnjeg "trećeg sveta“, ne bi trebalo da se tiče činjenica da su evropske zemlje u jednom trenutku odlučile formirati strukturu u kojoj dve evropske države imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti. Time su, uz Kinu, u tom telu ostale četiri bele zemlje, što, kako je rekao, više ne odražava stvarni svet, jer mnogi narodi i čitavi kontinenti nisu predstavljeni.
Povezane vesti
"Međutim, ti različiti pokušaji da se proširi sastav stalnih članica Veća sigurnosti — da se lobira, pa da li će to, u ime arapskog sveta ili Afrike, možda biti Egipat, Južnoafrička Republika, ili pak Meksiko za latinoameričke zemlje, odnosno Brazil kao najveća zemlja, ili šta je sa Indijom, i tako dalje — nisu doveli ni do čega - i to u puno povoljnijim okolnostima", kaže on.
Kompletan prilog i celo gostovanje Tvrtka Jakovine pogledajte u video prilogu na početku teksta
Komentari (0)