Da li se novom vizijom američke spoljne politike menja globalna scena: Preti li Evropi civilizacijski krah?
Komentari09/12/2025
-17:39
Nova američka strategija nacionalne bezbednosti izazvala je polemike širom sveta. Fokus je stavljen na zapadnu hemisferu i očuvanje američke dominacije u sopstvenom dvorištu. Rusija više nije pretnja, ali zato, kako kažu, Kina jeste. Za Euronews Srbija o ovoj temi govorili su Petar Ivić, saradnik Pupin inicijative i Miroslav Bjegović, profesor bezbednosnih nauka. Ivić objašnjava da američka strategija predstavlja veliki zaokret i da donosi nova dešavanja, dok sa druge strane Bjegović ističe da SAD bez evropskih partnera više ne bi bile svetska sila broj jedan.
Bjegović je objasnio da su mnoge evropske zemlje iznenađene promenom strategije od strane SAD.
"Prvenstveno bih možda rekao u političkom delu, a ne toliko u bezbednosnom, iako je to usko povezano, gde mislim da su mnoge zemlje, prvenstveno evropske, a zemlje članice NATO alijanse, negde iznenađene ovom, da kažem, izmenom strategije nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država", rekao je Bjegović.
Komentarišući o kolikoj promeni je reč, Bjegović je naveo primer Nemačke.
"Evo samo jednog od primera da se Nemačka poprilično odupirala da vojno pomaže Ukrajinu. Tadašnji kancelar Šolc je zbog toga imao poprilično kritika da on dobro ne sagledava situaciju, to jest da ne podržava savez u kom se nalazi. A evo sada vidimo da SAD više ne pomaže toliko Ukrajinu i to vam je najbolji primer koliki zaokret se dogodio", jasan je on.
Dodao je da su i Marija Zaharova i Dmitrij Medvedev pohvalili novu strategiju nacionalne bezbednosti.
Euronews Srbija
"I oni kažu da su poprilično sada otvorena vrata za jednu dobru saradnju između ove dve države. Ja bih se usudio da kažem i tako negde smatram da ta saradnja je možda samo prividno bila loša", rekao je Bjegović.
Povezane vesti
Dodao je da su se pojedini lideri zemalja EU zamislili nad tim da li bi trebalo ući u sukob sa Rusijom, a da sada možda odustanu od te zamisli zbog nove strategije.
Govoreći o nekom konceptu evropske strategije bezbednosti, Bjegović ističe da bi to, po njemu bilo dobro.
"SAD i Rusija se pitaju o kraju rata u Ukrajini"
"Mislim da bi bilo dobro za evropski prostor. Tu bi video i našu državu, a sigurno bih video i Rusku federaciju, jer mi pripadamo ovom kontinentu, a u tom slučaju niko ne bi bio sa strane, onda niko ne može više da podriva na bilo koji način taj koncept evropske bezbednosti, koji prvenstveno misli o svom dvorištu, jer mi se svi nalazimo u tom jednom zajedničkom dvorištu", kaže Bjegović.
Ističe da SAD bez evropskih snaga ne bi više bili ona sila koja jesu.
"One bi bile možda četvrta, peta sila recimo", kazao je on.
Kako objašnjava, SAD i Rusija se pitaju kada je reč o prestanku rata u Ukrajini.
"Ono što je dobro je upravo ta vrsta poruke da sada nažalost sukob između Ukrajine i Rusije treba da stane što pre. I ja sam siguran i u ovom slučaju da to generalno ne zavisi od Ukrajine koja ima i slabiju poziciju, ima slabiju vojnu moć, zna da ne može na kraju uspeti u smislu da odbrani kompletno svoju teritoriju. S druge strane da pomalo već gubi ovu podršku. Znači u ovom slučaju se pitaju doslovno Sjedinjene Američke Države i Rusija", dodaje.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Prema novoj američkoj strategiji, Kina i SAD postaju ključni rivali. Bjegović je objasnio da li bi to trebalo da zabrine one zemlje koje imaju dobru saradnju sa Kinom.
"Mislim da je više ekonomski rival Kina sa SAD nego vojni. Znate, nuklearne sile neće baš da dižu ruku jedna na drugu, što je po svemu logično, s obzirom da bi to bio put bez povratka za jednu i za drugu stranu. Kina se ne može zaustaviti, ali se može ograničiti i očito da su to pokušavali i sa ovim velikim uvođenjem carinskih stopa", objasnio je Bjegović.
Zaključio je da Kina jeste za saradnju i da Kina nikako nije ratna opcija u bilo kom smislu, tačnije da to nije narod koji ratoborni.
Povezane vesti
Petar Ivić, saradnik Pupin inicijative, objasnio je da je Evropa navikla na jednu verziju američke kolektivne bezbednosti, a da je sada reč o totalno drugoj.
"Reakcije Evrope se ogleda u tome što su oni navikli na jednu viziju američke kolektivne bezbednosti, koja doživljava veliki zaokret u kome se posebno naglašava to da će se prvenstveno teret odbrane i spoljnopolitičke saradnje deliti od sada. Kao što znamo, do sada to nije bio slučaj. Do dolaska Trampa na vlast, Amerika je bila zemlja koja je pretežno podnosila teret pomaganja Ukrajini, teret održavanja i moći u NATO-savezu. Vidimo da Amerikanci žele da taj teret znatno podele", rekao je Ivić.
Ono što je zasmetalo mnogima je to upozorenje Amerike da Evropi preti brisanje zbog pada nataliteta, masovnih migracija, restrikcija sloboda govora, suzbijanja patriotskih snaga.
Euronews Srbija
"Voleo bih da naglasim da je Evropa znatno kritikovana u strategiji nacionalne bezbednosti, prvenstveno u tom nekom civilizacijskom, etičkom smislu. Ja bih voleo da budem đavolji advokat i da ukažem na sam kraj strategije, tj. dela koji se bavi Evropom kao regionom, u kome jasno piše da, pored svih ovih kritika, Evropa jeste kulturno i strateški vitalan region za Sjedinjene Države, da oni neće napustiti taj region i da će oni da oni žele da pomognu Evropi da vrati svoju neku civilizacijsku slavu i civilizacijski poredak koji će joj omogućiti sopstveni prosperitet", objašnjava Ivić.
Ističe da se na par mesta u strategiji jasno i nedvosmisleno koristi termin Monroova doktrina.
"Latinska Amerika i zapadna hemisfera generalno su region koji je u poslednjih nekoliko administracija znatno zapostavljan strateški od strane SAD. Vidimo da od početka američke istorije to nije bio slučaj. Međutim, u prethodnih nekoliko administracija to apsolutno nije slučaj dok se Amerika fokusirala na Bliski Istok i sad na Evropu. Za to vreme je Kina izuzetno ekonomski prodirala u taj region i ona ima nemalu ekonomsku prisutnost tamo, a samim tim da li ona to planira politički da naplati nekako ili ne", dodao je on.
"Svaka administracija menja strategiju nacionalne bezbednosti"
Kako kaže, misli da bi pojedinim zemljama odgovaralo kada bi došlo do izbora Kina ili Amerika.
"Mislim da zemlje u Aziji koje budu stavljene pod takav izbor mogu imati samo koristi od toga zbog toga što Kina iako jeste jedna ogromna ekonomska sila ako posmatramo njen model rasta ona je počela eksponencijalno da raste zato što se znatno otvorila i imala jeftinu i brojnu radnu snagu. Kina se za 40 godina od svog otvaranja uzdigla i cena rada posle 40 godina i ogromnog razvoja znatno raste u Kini dok imamo druge zemlje poput Vijetnama, Indonezije, Filipina i tih ostalih zemalja koje imaju priliku da izborom između Kine i Amerike možda uzmu deo tog kolača i deo te svetske proizvodnje", istakao je Ivić.
Istakao je da svaka administracija ima slobodu da menja strategiju nacionalne bezbednosti.
"Administracija kada dođe na vlast je u isključivoj obavezi da se pridržava ustava i zakona SAD. Administracija ima ogroman stepen slobode da menja strategiju nacionalne bezbednosti i ona to i radi. Vidimo ogroman zaokret u ovoj strategiji u odnosu na prethodnu koja je bila strategija nacionalne bezbednosti. Neka naredna vlast koja bude došla u SAD ima apsolutno pravo da promeni kurs spoljne politike" zaključuje Ivić.
Kompletan razgovor Miroslava Bjegovića i Petra Ivića poslušajte u videu na vrhu teksta
Komentari (0)