Tinejdžeri u Australiji "hakovali" vlast - nalaze načine da zaobiđu zabranu korišćenja društvenih mreža

Tek što je u Australiji uvedena zabrana korišćenja društvenih mreža za osobe mlađe od 16 godina, oni na koje se ova mera i odnosi, našli su načine da je zaobiđu. Lažiranje ličnih podataka i datuma rođenja, ali i korišćenje šminke kako bi izgledali starije pred softverom za proveru lica, samo su neke od trikova koje australijski tinejdžeri koriste kako bi zavarali zakon. Neki od njih, koji su ujedno i influenseri, najavljuju tužbe jer im zabrana uskraćuje prihode od pregleda i lajkova.  

Naime, osobe koje su mlađe od 16 godina, ukoliko imaju naloge, mogu da se suoče sa kaznom od 49 miliona američkih doalara. Premijer australije Anthoni Albanese rekao je da će zakon pomoći deci da povrate svoje detinjstvo i roditeljima doneti veći osećaj sigurnosti i mira. 

Naime, vlada je ove godine zatražila istraživanje koje je pokazalo da 96 odsto dece uzrasta od 10 do 15 godina koristi društvene mreže, kao da ih je sedmoro od desetoro bilo izloženo štetnom sadržaju. 

Međutim, ova mera nije baš uspela da bude primenjena dobro odmah, s obzirom na to da je 15-godišnji dečak uspeo da prođe Snepčetovu vizualnu proveru uzrasta. On je, kao i mnogi njegovi vršnjaci, rekao da datum rođenja na njegovom nalogu, koji je otvorio mnogo ranije, pokazuje da ima više od 16 godina.  

Takođe je dvoje tinejdžera pokrenulo postupak pred Vrhovnim sudom Australije zbog zabrane, rekavši da je zakon neustavan i da narušava njihovo pravo na slobodnu komunikaciju.  

Sagovornice Euronews Srbija slažu se sa time da je kontrola važna, ali ne i radikalne mere - sistemska regulativa, kontrola i edukacija su ključni kada su u pitanju deca i društvene mreže. One upozoravaju da rani kontakt sa digitalnim svetom može imati značajne posledice po mentalni razvoj dece.

Kada previše stimulacije može narušiti emocionalni razvoj?

Socijalni pedagog Martina Kvarantan Šmitran, ističe da ključni deo mozga, frontalni korteks, još nije potpuno razvijen kod tinejdžera, što otežava kontrolu impulsa i racionalno donošenje odluka.

"Upravo zbog toga što deca u ključnom periodu provode vreme na društvenim mrežama, dešava se da stimulanse iz virtuelnog sveta utiču na njihov mozak. Dete igra igrice, a one su pune podražaja - boja, napetosti, uzbuđenja - i aktiviraju dopaminski sistem nagrađivanja“, objašnjava Šmitran.

Ona dodaje da virtuelni svet često "veštački rasterećuje frustraciju, dok deca u stvarnom svetu moraju da pregovaraju, dogovaraju se i kontrolišu emocije".

Šmitran upozorava na posledice preteranog izlaganja društvenim mrežama kod tinejdžera.

"Dešava se da mi sa 16 godina imamo, umesto razvijenog deteta koje zna da se snađe, izuzetno anksioznog tinejdžera. U psihoterapijskim ordinacijama danas imamo mnogo mladih koji ne znaju kako da se nose s anksioznošću i depresijom", kaže.

Ona smatra da je kontrolisana upotreba društvenih mreža ključna do navršene 16. godine, posebno kod devojčica, jer njihov razvoj u ovom periodu ima izraženu relacijsku dimenziju.

"Ako je društveno samopouzdanje vežbano kroz lajkove i upoređivanje sa nerealnim slikama, dete ne može da izgradi zdravu sliku o sebi.“

Sa druge strane, influenserka i majka, Mina Smiljanić, priznaje rizike, ali ističe i lični kontekst iskustva.

"Ja sam imala otprilike 16 godina kada je Facebook doživljavao ekspanziju. Polako smo prihvatali nove tehnologije, deo po deo oslobađali privatnost i prepuštali se eksponiranju. Bila sam dovoljno zrela da psihički mogu to da podnesem", rekla je.

Euronews Srbija

Kao roditelj, Smiljanić naglašava važnost kontrole, mada kaže da je sigurna da će izazova tek za nju kao majku biti.

"Moje su deca i dalje mala, i trudimo se da im što kasnije damo telefone. Idealno bi bilo da do 14. godine uopšte nemaju telefon. U Britaniji, koliko sam videla, u školama je zabranjeno nošenje telefona do 14. godine – to nije drakonska mera, već sistemska regulativa i edukacija", kaže.

Ona dodaje da, iako je odrasla uz tehnologiju i društvene mreže, i sama oseća negativne posledice prekomernog eksponiranja.

"Često osetim kako sam i sama sebe zatvorila u taj svet i ređe odlazim na kafu s prijateljicama", navodi ona.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videima koji se nalaze iznad teksta.