"Sistematsko" nametanje liberalnih narativa na Harvardu: Konzervativci primorani da izbegavaju određene časove

Student druge godine na Harvardu, Tehas Bila izjavio je da na prestižnom Univerzitetu postoji "sistematska" pristrasnost, nakon što je predsednik Harvarda Alan Garber priznao da je škola "krenula pogrešnim putem" time što je dopustila da nastavno osoblje nameće lična politička i ideološka gledišta studentima na časovima, prenosi Fox News.

Bila je opisao klimu na jednoj od najprestižnijih američkih univerziteta i kako se neki studenti osećaju "nepoželjno" u određenim odsecima i predmetima, u ekskluzivnom intervjuu za Fox News.

"Apsolutno mislim da je to sistemski problem", rekao je Bila za Fox i dodao:

"Rekao bih da su Garberove izjave bile potpuno u skladu sa onim što su brojni izveštaji i istrage utvrdili - da postoji mnogo političke pristrasnosti".

Tanjug/AP Photo/Charles Krupa

Bila se poziva na komentare koje je Garber dao sredinom decembra u emisiji "Identity/Crisis Podcast". U emisiji je Garber govorio o zabrinutosti zbog aktivizma na časovima koji dolazi od strane nastavnog osoblja.

Garber je takođe priznao da profesori ili članovi fakulteta koji nameću svoje ideale studentima mogu učiniti da se ti studenti osećaju "saterano u ćošak" ili "izolovano".

"Ako profesor na času kaže: 'Ovo je ono što ja mislim o ovom pitanju', neki od vas bi možda bili spremni da se suprotstave tome, ali većina ne bi. Međutim, koliko studenata bi zaista bilo spremno da se suprotstavi profesoru koji je izrazio čvrsto mišljenje o kontroverznoj temi?", upitao je Garber.

Bila je potvrdio Garberovo objašnjenje da konzervativci namerno izbegavaju da upišu određene predmete, posebno društvene nauke, jer znaju da se neće osećati prijatno niti će imati priliku da iznesu svoje mišljenje.

Student Harvarda je primetio da ti predmeti obično imaju "političku pristrasnost prema levoj strani", generalno govoreći.

"Postoji prilično mnogo dobro dokumentovanih slučajeva kada su profesori pomerili časove kako bi studenti mogli da prisustvuju levičarskim protestima", rekao je Bila za Fox News i dodao:

"To je bilo u izveštaju radne grupe i mislim da to apsolutno utiče na studente na času i na ono što su spremni da kažu na času i šire na univerzitetu".

Administracija predsednika Donalda Trampa je od stupanja na dužnost u sukobu sa "Ajvi ligom" (Ivy League) univerziteta zbog zabrinutosti oko antisemitizma i liberalne pristrasnosti koju opisuju Bila i Garber.

U aprilu prošle godine, Trampova administracija poslala je Harvardu pismo u kojem je navela reforme koje škola treba da sprovede u vezi sa DEI (diverzitet, jednakost i inkluzija), antisemitizmom, zapošljavanjem i prijemnim procedurama.

Harvard je odbio te zahteve, što je dovelo do zamrzavanja 2,2 milijarde dolara federalnih sredstava u aprilu, koje je trajalo do septembra kada je sudija iz Masačusetsa, koga je imenovao bivši predsednik SAD Barak Obama, presudio da je zamrzavanje neustavno.

Trampova administracija je podnela žalbu, koja je prihvaćena, i time je postavila osnovu za nastavak pravne bitke tokom 2026. godine.

Kada su ga pitali da li pravna bitka ometa Harvard, student Bila je rekao da to utiče na studente "u velikoj meri", ali da je posledica otkrivene pristrasnosti koja je dugo bila van radara.

"Mislim da se mnogo takvih slučajeva političke pristrasnosti i antisemitizma gomilalo sve dok nije dostiglo tačku ključanja u poslednjih nekoliko godina. Ljudi su shvatili koliko je situacija postala loša i koliko to zapravo utiče na studente u velikoj meri", rekao je Bila za Fox News.