Kako obuzdati rast cena hrane? Nikolić: Bojkot ne može da urodi plodom, ali konkurencija može
Komentari07/05/2025
-15:00
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) nedavno je upozorila da je indeks cena hrane ponovo porastao - poskupljuju osnovne životne namirnice, upravo žitarice, meso i mlečni proizvodi. Urednica portala Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić kaže za Euronews Srbija da je ovo upozorenje ozbiljno jer je prvi put u poslednje dve godine registrovan najviši nivo cena na tržištu. Navodeći da cene hrane u Srbiji i dalje rastu, Nikolić je rekla da bojkot ne može da urodi plodom. Ona smatra da bi u Srbiji trebalo da bude duplo više trgovinskih lanaca jer samo konkurencija može da snizi cene.
Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene međunarodnih cena niza globalno trgovanih prehrambenih proizvoda, u aprilu je u proseku iznosio 128,3 poena, što je povećanje od 1,0 odsto u odnosu na mart 2025. godine i 7,6 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, naglašava se u izveštaju FAO.
Nikolić kaže da su te procene prilično dobre jer organizacija ima odličan izvor podataka i sagledava celu svetsku ponudu.
"Do sada su se njihove procene obistinile. Ovo upozorenje je veoma ozbiljno zato što je ovo najviši nivo cena koje su oni registrovali na tržištu u prošle dve godine. Svi ti talasi stignu i do Srbije. Možda ne stignu u prvom trenutku, ali uvek kasnije", rekla je Nikolić.
Ona je dodala da je vidljiva manja proizvodnja upravo u oblasti mleka, mlečnih proizvoda, mesa i žitarica.
"Što se žitarica tiče, potražnja je velika i to će uticati na rast cena, a kod ovih ostalih je proizvodnja nešto manja. Jedino ima dovoljno biljnog ulja, ali suncokretovog, nedostajaće palmino ulje. Prošlih godina se palmino ulje veoma mnogo koristi, pogotovo u industrijskoj proizvodnji, što posredno znači da će uticati na rast cena prehrambenih proizvoda svuda gde ima palminog ulja. Tako da za nas je to prilično alarmantna vest", rekla je Nikolić komentarišući izveštaj FAO.
Kao poseban problem u Srbiji, Nikolić je istakla to što je i dalje visoka inflacija.
Povezane vesti
Ona je navela da je inflacija u Srbiji u martu 4,4 odsto, dok je u Evropskoj uniji prosečna inflacija oko dva odsto.
"Mi imamo visoke cene, koje i dalje rastu, pre svega cene hrane. Naročito sa pojavom ovogodišnjih prvih proizvoda, onda dolazi do sezonskog poskupljenja. Prošle godine smo imali pad u poljoprivrednoj proizvodnji, koji je išao negde do osam odsto. Kad god imate nižu proizvodnju, manja je ponuda i više su cene", rekla je ona.
Kako cene da budu niže?
Zbog visokih cena hrane u Srbiji u više navrata ove godine organizovan je bojkot velikih trgovinskih lanaca u nameri da se nateraju trgovci da spuste cene.
Nikolić smatra da ti bojkoti ne mogu da urode plodom.
Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić
"Taj bojkot malo može da utiče na trgovce. Naravno, nije tajna da su kod nas visoke trgovačke marže, zato su trgovci i došli. Vi hranu morate da kupite, ili ste je kupili pre pa ste se uključili u bojkot, ili ako niste pre, onda ćete posle bojkota da kupite, ali ono što vam treba sigurno ćete kupiti. Ono što jedino može da utiče na sniženje cena kod nas, pogotovo cena hrane, to je veća ponuda, veća ponuda pogotovo trgovačkih lanaca", rekla je ona.
Nikolić kaže da za tržište Srbije od 6,6 miliona stanovnika, 4-5 tih većih lanaca je malo.
"Trebalo bi da bude duplo više da bi oni sami konkurencijom snizili cene", naglasila je Nikolić.
Povezane vesti
Upravo zato što nema konkurencije, kaže ona, postoje takozvana kartelska udruživanja.
"Kad imate mali broj ovih trgovaca ili uopšte proizvođača koji su glavni na tržištu i oni se udruže, to vam je kartel. Kod nas četiri, pet - to je ništa. Potrebno je da se duplira da bi mogli da utiču (na snižavanje cena)", rekla je ona.
Navodeći da je u prethodnim mesecima inicijativa o tome da se utvrdi kolike su trgovačke marže potekla iz vrha države i da su to tražili doskorašnji premijer Miloš Vučević i guverenerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Nikolić je navela i da je Komisija za zaštitu konkurencije 10. oktobra prošle godine pokrenula postupak protiv četiri velika trgivnska lanca zbog sumnje da su se dogovarali o cenama i povredili konkurenciju i da je od tada prošlo šest meseci, a da i dalje nema izveštaja Komisije.
Kakvi su pokazatelji za prvi kvartal ove godine
Prvi kvartal ove godine Srbija je završila sa dva odsto rasta BDP-a, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, i sa rastom industrijske proizvodnje od 2,1 odsto.
Komenatrišući te podatke, Niklić je rekla da to znači da Srbija u prvom ovogodišnjem kvartalu i nije tako loše prošla s obzirom na kraj 2024. i turbulentan početak ove godine koji su obeležile blokade, navodeći da su društvena kretanja uticala i na stvaranje opšte klime koja se odnosi na ambijent u kojem se posluje.
"U tom smislu bilo je dosta procena da upravo studentski protesti utiču na ekonomiju negativno, da će mnogi strani investitori će otići, neki će loše poslovati. Pominje se takođe turizam. To uopšte nije uticalo na turizam. U rastu je poseta stranih turista, čak u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti prethodne godine 6,6 odsto je bilo više noćenja stranih turista. U padu je domaći turizam negde oko 7-8 odsto po noćenjima. Međutim, sa domaćim turizmom je problem što vaučeri koje država deli i koji su veoma stimulativni i koji utiču na povećanu posetu, jer ih ljudi iskoriste, ove godine nisu uopšte deljeni u prvom kvartalu", rekla je ona.
Nikolić je podsetila da su vaučeri za subvencinisani odmor u Srbiji prošle godine podeljeni 15. januara i ljudi su ih koristili odmah u prvom kvartalu, a da su ove godine podeljeni tek 17. aprila.
"Podeljeno je 30.000 vaučera, a prošle godine je 100.000 vaučera podeljeno već 15. januara. Tako da su pre su uticali vaučeri nego što su uticali ovi događaji. Ali kažem, s obzirom na to kakva je situacija kompletno u svetu, da je bilo najava ovih carina, da je bilo neizvesnosti, da su se mnogi, pogotovo veliki izvoznici, pribojavali kako će carine uticati na poslovanje, taj prvi kvartal još i nije tako loše prošao sa dva odsto rasta BDP-a", rekla je ona.
Povodom predviđenja Svetske banke za Zapadni Balkan koja pokazuju da će srpska ekonomija biti jedna od najbrže rastućih u regionu i da bi stopa rasta u ovoj i narednoj godini mogla da iznosi 3,4 odsto, Nikolić je rekla da su kompletno procene snižene za globalnu ekonomiju, za čitav svet, pa su tako snižene i za Srbiju.
"Mi smo prvobitno imali procenu domaću i Međunarodnog monetarnog fonda da će biti 4,2 odsto rast ove godine. Oni su to sveli na 3,5 odsto", rekla je ona.
Prema njenim rečima, procene se ne ostvare uvek.
"Vi možete da postignete i više, a možete da postignete i manje. To samo treba gledati kao jedan pokazatelj očekivanja i nešto što bi moglo da se dogodi ukoliko se uzmu u obzir svi trenutni uslovi u kojima se posluje. Ono što je nama važno, to je da imamo visoke stope rasta ako želimo da se približimo razvijenijim ekonomijama, jer mi i dalje pripadamo ekonomiji koja ima relativno nizak dohodak po stanovniku i na niskom je novu razvijenosti. Mi smo sa svim ovim rastom koji imamo prethodnih godina ipak došli negde na između 40 i 44 odsto proseka nivoa standarda koji ima Evropska unija i put pred nama je prilično dug", rekla je Nikolić.
Celo gostovanje Radojke Nikolić možete pogledati u videu iznad teksta.
Komentari (0)