Koje preporuke sadrži "Bela knjiga 2025": Spasojević i Atanacković o novim strategijama i poslovnoj klimi u Srbiji
Komentari20/11/2025
-15:55
Najznačajniji napredak Srbija je ostvarila u digitalizaciji, telekomunikacijama i energetici, kažu u Savetu stranih investitora. Za unapređenje poslovne i investicione klime Srbija je dobila više od 450 preporuka. Postavlja se pitanje koliko je privlačna za strane investicije i koje sve preporuke sadrži Bela knjiga za ovu godinu. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da se moraju napraviti nove strategije kako bi počele da se privlače investicije koje će zaposliti "onaj pametni deo Srbije", ali i ocenjuju da odlazak pojedinih investitora iz Srbije nije dobar znak.
Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Toplica Spasojević kaže da privreda komunicira sa Vladom Srbije kroz Belu knjigu Saveta stranih investitora i Sivu knjigu NALED-a.
"Daju se desetine ili čak i stotine predloga, jedan deo njih se usvaja, rekao bih mali", rekao je Spasojević i dodao da je na prezentaciji Bele knjige 2025. rečeno da je pet odsto preporuka usvojeno, oko 20 se razmatra, a 74 nije usvojeno.
To je, kaže on, delimično zbog sporosti administracije, navodeći da Savet stranih investitora ima uvid u to šta se dešava u Srbiji i u drugim zemljama i šta je u tim zemljama dobro, te dobronamerno kažu šta bi trebalo uraditi da bismo bili konkurentni s drugim zemljama.
On je ukazao na to da smo prvi put posle pet godina imali pad stranih investicija, što je delimično prouzrokovano situacijom u Evropi i u svetu.
"Biće skoro 50 odsto umanjenje do kraja godine", rekao je Spasojević i dodao da Srbija na makroekonomskoj planu nije ništa loše uradili, da je inflacija ušla u redovni koridor i da je stopa rasta nešto manja, nego da je to prouzrokovano spoljnim problemima.
On kaže da su Trampove carine koje su pogodile i Evropu, delimično pogodile i Srbiju jer je Evropa naš najveći investitor.
Povezane vesti
Spasojević je rekao da ako je Evropa u recesiji ili blizu recesije, ako je u toj situaciji Nemačka koja je naš najveći investitor, onda nije realno da se oni šire ovde i naveo da su uglavnom firme koje su već u Srbiji nastavile da investiraju, a da novi investitori razmišljaju zbog globalne situacije da li da ulažu u drugim zemljama.
Euronews Srbija
"Mi imamo znakove pitanja, tipa šta će biti s NIS-om, da li će biti dovoljno gasa, šta će biti sa energetikom u Srbiji u sledećoj godini, a posebno nas malo i brinu ove karbonske takse", napomenuo je Spasojević.
I počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković saglasan je da zbog situacije sa carinama trpe i u zapadnoj Evropi i u Nemačkoj, tako da se ne može očekivati da i ekonomija Srbija nema štete.
"To je jedna od stvari na koje ne možemo naročito da utičemo. Još nešto, pad investicija je prirodan i između ostalog, ne samo zbog tih teškoća u kojima se nalazi uopšte svetska privreda, zbog svih tih potresa koji nisu bili očekivani, koji nisu bili takvi u prethodnim godinama, jednostavno mi smo sada u situaciji da investitori nemaju više toliko pravog interesa. Prvo, tu je neizvesnost da li vredi investirati, da li dolaziti u Srbiju koja je nekad nudila jeftinu radnu snagu i jeftine energente. Sada ne možemo da kažemo da imamo i jedno i drugo, pre svega ni jeftino", rekao je Atanacković.
On dodaje da se u Srbiju uvozi radna snagu za veliki broj poslova, tako da više nismo tako pogodan ambijent za strana ulaganja.
"Ako bi analizirali šta kaže Bela knjiga, iz ugla Unije poslodavaca, koji obuhvata ceo presek privrede, od sasvim malih preduzeća do velikih, praktično to je dosta različit pogled često u nekim delovima u odnosu na strane investitore", rekao je on.
On navodi da pojedini investitori koji su ovde bili prilično dugo, napuštaju Srbiju i vraćaju se u svoje matične zemlje, što nije dobar znak.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Šta bi trebalo promeniti
Postavlja se pitanje koliko trenutna situacija sa manjkom stranih investicija treba da nas preusmeri na domaću privredu budući da i u Savetu stranih investitora kažu da bi trebalo da se izvrše i reforme i da se inovira domaća privreda.
Da se politika subvencionisanja stranih investicija pokazala ne toliko dobra navodi Spasojević.
On kaže da su strani investitori u periodu od 2010. do 2012. godine počeli da dolaze na subvencije i da je tada to bilo potrebno Srbiji koja se oporavljala od velike svetske ekonomske krize i velike nezaposlenosti.
"Međutim, mi smo već 2016. i 2017. nagoveštavali da moramo da promenimo koncept, da dobrom delu investitora i domaćih i stranih investitora nisu toliko važne subvencije koliko su važni prirodno okruženje, vladavina prava, brzina i efikasnost, rešavanje određenih problema sa kojima se suočavaju. Govorili smo da moramo da promenimo koncept dovođenja investitora i u različite oblasti da finansiramo i da forsiramo znanje, tehnologiju i nauku, a ne motanje kablova", rekao je Spasojević.
On naglašava da bi sada trebalo da prizivamo firme koje su u digitalnoj tehnologiji i zelenoj energiji koje će Srbiji pomoći da napravimo tu tranziciju i taj otklon od tradicionalnih ekonomija ka novim digitalnim.
"Mi potencijale za to imamo, ali nama su ljudi, studenti, svršeni studenti, odlazili u inostranstvo. Nisu ostajali ovde zato što nisu imali priliku gde da se zaposle. Da motaju kablove je glupo priznaćete ako završite Elektrotehnički fakultet. Mi moramo napraviti nove strategije, vidim da se neke već i rade. Digitalna strategija je i doneta, strategija turizma će biti sledeće godine, da počnemo da privlačimo investicije koje će zaposliti onaj pametni deo Srbije i da napravimo iskorak, da uđemo u drugu orbitu, da nismo u onoj niskoj orbiti oko zemlje, nego da se popnemo gore", rekao je Spasojević.
On veruje da bi se mnogi mladi koji su svojevremeno otišli u inostranstvo vratili u Srbiju.
"Mi smo obavezni da im stvorimo te uslove da bi mogli da rade", naglašava on.
Atanacković navodi da su strani investitori dolazili ne zbog srpskog tržišta najčešće, nego zbog toga što su želeli da po niskoj ceni dođu do proizvoda koji će kasnije da plasiraju u Zapadnoj Evropi ili širom sveta, tamo gde bi mogli da imaju dovoljno tražnje.
"Strani investitori su dobijali neke prednosti, i to često značajne prednosti u odnosu na domaće investitore. Međutim, ipak, bila je ponuda prilično dobra i kod domaćih investitora. Međutim, svejedno, te odluke nisu mogle biti tako lako donete i nije bilo toliko zainteresovanih investitora među domaćim privrednicima da bi se upustili u mnogo veću neizvesnost. Još jednom kažem, strani investitori su znali šta će da rade sa proizvodima koje ovde stvaraju, gde će da ih plasiraju i po kojim cenama", rekao je on.
Atanacković kaže da kako u Srbiji cene proizvodnje rastu, investitorima je sve manja margina profita.
"Imamo mnogo primera u bližoj i daljoj istoriji da se dešavalo da su se firme koje su bile vrlo potentne i koje su bile vrlo dobre, jednostavno iz takvih razloga, unutrašnjih problema sa cenama,zatvarale", rekao je Atanacković.
Komentari (0)