Đuričin za Euronews: Ekonomske mere dobre i neophodne, politička stabilnost ključna za strane investicije

O paketu ekonomskih mera države za Euronews Srbija govorio je Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističući da su mere dobre i neophodne, ali da bi bilo posebno korisno da se politička situacija u zemlji stabilizuje kako bi se vratila putanja rasta stranih direktnih investicija.

"Mere su oročene na šest, devet i 12 meseci, zavisno od konkretnog rešenja, ali iz ovih mera idu zakonska rešenja koja trajno treba da regulišu problematiku koja je analizirana i za koju su neophodna rešenja koja obezbeđuju stabilizaciju tržišta i kontrolu inflatornog pritiska. Mere su bile neophodne jer je inflacija u julu probila cilj od 3 plus 1,5 procenata i dostigla 4,9 procenata. Da bi Narodna banka mogla da vodi politiku kontrole inflacije, strukturne i fiskalne politike moraju da koriguju kontekst, jer monetarna politika ne može da funkcioniše u vakuumu. Tako da mislim da je ovo u redu", rekao je Đuričin.

On dodaje da paket ekonomskih mera donosi i druge dividende: "Druga dividenda je vezana za smanjenje socijalnih razlika, a treća je rast standarda najsiromašnijeg i srednjeg sloja stanovništva".

Profesor Đuričin posebno ističe koliko politička situacija utiče na ekonomiju.

"Direktni efekat socijalne i političke nestabilnosti je smanjenje stranih direktnih investicija. Jedna od centralnih karika celog programa makroekonomske stabilnosti Srbije vezana je upravo za strane investicije. One su prošle godine prelazile pet milijardi evra, ali su ove godine usporile, jer ulaz stranih investicija utiče na rast novčane mase M2, likvidnost i devizne rezerve, što sve doprinosi makroekonomskoj stabilnosti. Imamo skoro 30 milijardi evra deviznih rezervi, što nam omogućava da pokrijemo šest meseci uvoza sirovina i repromaterijala bez izvoza. To je solidna sigurnost. Ipak, bilo bi jako lekovito da se politička situacija stabilizuje kako bi se vratili na putanju rasta stranih direktnih investicija", ocenio je Đuričin.

"Situacija u zemlji najviše utiče na direktne strane investicije"

On je naglasio da su direktne strane investicije najviše pogođene političkom situacijom u zemlji.

Govoreći o samim merama protiv inflacije, Đuričin objašnjava: "Ako smanjujete učešće hrane, pića i hemijskih proizvoda u potrošačkoj korpi, to ne povećava, već smanjuje inflaciju. Ako su marže u trgovinskim lancima 40 i više procenata, a u EU su oko 20 procenata, jasna je funkcija ovih mera. Takođe, smanjenje kamata na dinarske kredite za građane sa dohotkom do 100.000 dinara i penzionere do 100.000 dinara smanjuje troškove finansiranja, što podstiče potrošnju. Diskrecioni dohodak raste, a raspodela tereta krize je pravednija".

Euronews

Đuričin objašnjava i ulogu banaka, koje su, prema njegovim rečima, "imale prinos na ulaganja od 21 odsto, dok su kamatne stope bile atraktivne - oko 9,75%".

"Smanjenje kamata utiče na profit banaka, ali cilj je da se poveća tražnja, a ne da se destabilizuje bankarski sektor. Ove mere daju Narodnoj banci prostor da deluje na smanjenje inflacije".

Profesor ističe i važnost projekcija inflacije.

"Projekcija je da će učešće potrošačke korpe biti značajno smanjeno i da će do kraja godine inflacija biti na gornjoj granici cilja Narodne banke, oko 4,5%. To je važno i za Međunarodni monetarni fond i kreditni rejting Srbije. Ovim merama smo kupili vreme da održimo investicioni kreditni rejting i da strane direktne investicije ponovo dostignu nivo pre političke krize", dodaje Đuričin.

"Primarna funkcija mera je da diskrecioni dohodak stanovništva poraste"

Takođe odgovorio je na pitanje o eventualnim reakcijama trgovinskih lanaca nakon isteka mera.

"Prave se zakonska rešenja, a Komisija za zaštitu konkurentnosti prati eventualne kartelne sporazume. Trgovci su vešti u lancu vrednosti i koriste mehanizme transfernih cena. Inflacija je u ovom trenutku inflacija troškova, ne traženja, a ključni input su trgovinske marže i relativno visoke kamate u bankarskom sektoru. Smanjenje kamata nije primarno zbog profita banaka, već da bi se održala tražnja i podržao ekonomski rast".

"Primarna funkcija ovih mera je da diskrecioni dohodak stanovništva poraste, da se podstakne tražnja i rast bruto domaćeg proizvoda, posebno u okolnostima smanjene potrošnje zbog političkih razloga. Mere nisu pokvarile ekonomiju, već rešavaju problem inflacije i socijalnih nejednakosti, istovremeno održavajući kontinuitet rasta", zaključio je Đuričin.

Kompletno gostovanje profesora Dragana Đuričina pogledajte u video prilogu.