Anemične stope rasta u EU i neizvesnost: Kakve su projekcije privrednog rasta za Srbiju i zašto su revidirane naniže
Komentari09/10/2025
-19:00
Privredni rast Srbije će prema projekcijama iznositi 2,8 odsto u 2025, objavila je Svetska banka. Kako je navedeno, rast je usporen uglavnom zbog nižeg priliva stranih direktnih investicija i neizvesnosti na svetskim tržištima. Srednjoročno se očekuje oporavak rasta na nivo između tri i četiri odsto. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da je na početku godine projekcija bila 4,2 odsto i da je nekoliko puta tokom godine revidirana naniže.
Projekcija o privrednom rastu Srbije od 2,8 odsto u ovoj godini jeste pad i u odnosu na projekciju u aprilu, koja je iznosila 3,5 odsto.
Kao razloge za niže projekcije Stanić navodi anemične stope rasta u EU, koja je glavno tržište za Srbiju, kao i smanjenje tražnje za proizvodima iz Srbije, koji idu pre svega na evropsko tržište.
On je naveo da se u Nemačkoj, koja je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, očekuje neki blagi rast iznad nule.
"Oko 65 odsto ukupnog našeg izvoza se upravo realizuje na tržištu EU, koje čini 27 članica. Međutim, ono što bih takođe naglasio jeste da je ta neizvesnost karakteristika sada jednog globalnog ekonomskog okruženja", rekao je Stanić.
On je naveo da je cena zlata na londonskoj berzi plemenitnih metala probila tu psihološku granicu od 4.000 dolara po unci, što je porast od preko 50 odsto od početka godine i da je to upravo rezultat tih strahova koji postoje među investitorima u smislu gde ulagati i na koji način kako bi bili ostvareni neki prinosi.
"U tom pogledu vi imate usporavanje globalne privrede. Ono što nas brine u ovom momentu jeste što smo se mi hvalili do sada da ipak rastemo iznad globalnog proseka, a sada je to ispod, i ne samo globalnog proseka, nego je čak i ispod regiona, a i nekih članica u okviru EU, kao na primer što je Češka koja ima daleko veću bazu", rekao je Stanić.
Povezane vesti
U situaciji kada postoji neizvesnost do kraja godine šta će se dešavati sa NIS-om i posledicama novih kvota najavljivanih za Železaru u Smederevu i uopšte industriju čelika koja takođe izvozi na evropsko tržište, Stanić kaže da mi razmišljamo da li će opet biti neka revizija do kraja godine i da ta stopa rasta padne na 2,5 odsto, što bi takođe bilo smanjenje našeg potencijalnog rasta.
Šta može da ohrabri?
Stanić navodi da je ono što je Srbiju sada posebno pogodilo jeste značajan pad stranih direktnih investicija koji iznosi oko 40 odsto u odnosu na rekordnu 2024. godina, kada je došlo oko 5,2 milijarde stranih direktnih investicija.
profimedia
"To je opet posledica nedostatka sredstava za investiranje na nivou Evropske unije, na nivou drugih vanevropskih zemalja koji su do sada tradicionalno ulagali kod nas. Međutim, ono što takođe nas čini nervoznim jeste na koji način će se unutrašnja situacija u Srbiji odvijati u narednom periodu. Ali, mi definitivno vidimo i dalje da je taj spoljni faktor ključan u usporavanju privrednog rasta Srbije", rekao je Stanić.
On je rekao da su očekivanja da će provredni rast ostati iznad dva odsto do kraja godine i da će 2025. godina biti zaključena sa rastom između dva i 2,5 odsto.
"Nadamo se, ako bi poslednji kvartal bio baš dobar, da bude to i na toj projekciji Svetske banke 2,8 odsto. Nas takođe hrabri što se već od naredne 2026. godine očekuju te ekspanzivne stope rasta preko tri odsto i za Srbiju", kaže Stanić.
On je napomenuo da je inflacija izašla iz zadatih okvira, da je prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije 4,7 odsto, a da je gornja granica 4,5 odsto.
Međutim, kaže Stanić, između septembra i oktobra uočljivo je smanjenje inflatornih pritisaka.
Povezane vesti
"Verujemo da će se ona verovatno vratiti u okvire na tom gornjem nivou do kraja godine, na nivo od 4,5 odsto", rekao je Stanić.
Kako privući investicije?
U izveštaju Svetske banke navodi se da Srbija i ceo region zapadnog Balkana moraju da se fokusiraju na kreiranje kvalitetnijih radnih mesta da bi održali privredni rast i da bi se približili stepenu razvoja EU.
Postavlja se pitanje šta konkretno znače kvalitetna radna mesta i kako ona utiču na privredni rast.
Stanić objašnjava da to znači da postoji više proizvodnje u oblastima koje nose veću dodatu vrednost.
"Ako imate veću dodatu vrednost vaših proizvoda koje izvozite na evropsko tržište, vi povećavate, poboljšavate strukturu tog izvoza, poboljšavate vrednost i rešavate problem tog hroničnog deficita spoljne trgovine koje imamo sa Evropom i svetom. Međutim, naravno, kad pogledate našu strukturu sada, ono što mi izvozimo u Evropu, pre svega jesu, na primer, autodelovi koji su niža faza prerade. Dakle, nisu to finalni proizvodi koji su tehnološki intenzivni i koji nose samim tim i veću dodatu vrednost. Imate tu osnovnih industrijskih metala, imate prehrambenu industriju", rekao je on.
Prema njegovim rečima, fabrike koje su zapošljavale značajan broj ljudi, koje su bile radno intenzivne zbog toga što je cena rada u Srbiji značajno porasla usled nedostatka radne snage, sada prebacuju jedan deo proizvodnje u severnu Afriku i neke druge zemlje u Evropi koje su karakteristične po manjim cenama rada.
On dodaje da tako u očima stranih investitora Srbija više nije zemlja jeftine radne snage.
To, kako navodi Stanić, upravo pokazuje da se mora ulagati u one delatnosti i privlačiti investicije koje su veće dodate vrednosti, posebno u sektoru metalske industrije koja uključuje automobilsku industriju, gde bi se zapošljavali ljudi koji imaju veće kvalifikacije.
"Na primer, tamo kada se rade ti autodelovi koji se kolokvijalno zovu kablovi, to su uglavnom ljudi relativno niskih kvalifikacija i koji, ukoliko izgube to radno mesto, teško da se mogu
da se prebace na neko više kvalifikovano radno mesto za kojima postoji tražnja u Srbiji, ali recimo na strani ponude je ograničeno", kaže Stanić.
Komentari (0)