Šta Srbija dobija članstvom u SEPA sistemu?

Srbija je dobila odobrenje da postane članica SEPA sistema - jedinstvenog područja plaćanja u evrima. To znači da će, kako je objašnjeno, finansijske institucije iz Srbije moći da pristupe platnim šemama SEPA-e od novembra ove godine, a najraniji datum praktične primene je maj 2026. godine. Srbija bi tako postala 41. država u kojoj građani, kompanije i institucije mogu slati i primati uplate u evrima pod jednakim uslovima, bez obzira na to gde se nalaze.

Priključenje Srbije sistemu SEPA potvrđuje posvećenost Srbije procesu evropskih integracija i stvara prostor za unapređenje obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, poruke su iz Narodne banke Srbije. Da je ulazak Srbije u SEPA dobra vest i za privredu i građane, smatra i Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akadmije.

“Znači ušteda i za građane i za privredu jer će provizije biti značajno niže, čak i ta za instant plaćanja će biti niža nego ova sada redovna. Znači, efikasnije, brže jeftinije”, kaže on u razgovoru za Euronews Srbija.

Novinarka Blomberg Adria Asja Francisti dodaje da ulazak u jedinstveno područje plaćanja u evrima, ipak ne treba posmatrati kao rešenje problema koje Srbija ima na tržištu.

"Ovo svakako može da potpomogne ono što bi Srbija trebalo da radi, ali ne može da reši onaj problem nedostatka kvalitetnog  kapitala koji može samostalno da deluje i samostalno da se množi na duge staze, a bez subvencija ili nepovoljnim ugovorima", kaže Asja Francisti, novinarka Bloomberg Adria.

NBS otpočela je sa pripremanjem regulatornog okvira, a mnoge banke u Srbiji već imaju iskustva sa SEPA standardima kroz domaći platni promet.

"Pravni okvir SEPA-e između ostalog prepoznaje uredbu međubankarskih naknada. One će biti mnogo niže nego do sada. Prema tome jeste korist za građane privredu i državne institucije, ali banke će morati da se odreknu dosadašnjeg dela profita", kaže Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera NBS.

Prema kalendaru Evropskog saveta za plaćanja, formalno pristupanje predviđeno je za novembar ove godine, dok Narodna banka Srbije procenjuje da bi sve moglo da bude spremno do maja 2026. godine. Procenjuje se da bi, kada počne primena sistema, Srbija mogla da uštedi oko 350 miliona evra godišnje.