Postupno gašenje i očuvanje opreme: Stručnjak za Euronews Srbija objašnjava proces "tihog hoda" rafinerije NIS u Pančevu
Komentari26/11/2025
-20:01
Profesor Mašinskog fakulteta u Banjaluci, Petar Gvero, objasnio je za Euronews proces tzv. "tihog hoda" rafinerije NIS-a u Pančevu, odnosno postupnog smanjenja rada u kojem se održavaju osnovni parametri – pritisak i temperaturu – kako bi se izbegli tehnološki rizici, očuvala oprema i omogućio brz povratak u pogon kada situacija to dozvoli. On ističe da ovaj proces, poznat i kao topla cirkulacija, traje više dana, zahteva stalno održavanje visoke temperature i pritiska u kritičnim postrojenjima, a mesečni troškovi za održavanje rafinerije u ovom režimu mogu doseći i oko milion evra. Gvero upozorava da bi situacija sa rafinerijom direktno uticala ne samo na snabdevanje Srbije, već i na čitav region.
"Rafinerije kao proizvodni objekti su među najkompleksnijima. To je jedan veoma složen sistem. Ono što se pominje kao neki tihi hod ili topla cirkulacija, znači da bi rafineriju trebalo postepeno uvoditi u gašenje", kazao je.
Objasnio je da ona radi u smanjenom režimu, da održava pritisak i temperaturu kako bi mogla brzo da se vrati u pogon ako se situacija pozitivno reši.
"Sam postupak obustave je dosta složen i traje više dana da bi se izbegli tehnološki, odnosno tehnički rizici i rizici po životnu sredinu", rekao je.
Minimum rada u slučaju rafinerija je uglavnom topla cirkulacija bez prerade, u kojoj se održava temperatura pojedinih sistema u pripravnosti u nivou u okviru radnih parametara.
"U suštini to može da bude jako zahtevno jer pojedini delovi rafinerije, kao što su postrojenja za krekovanje ili drugih preradnih postrojenja, zahtevaju dosta visoke temperature i visoke pritiske. Ali to je jedini ispravan postupak jer se na taj način oprema održava u ispravnom stanju i u principu se rafinerija sprema za brzi start", naveo je.
Istakao je da je rafinerija veliki proizvodni objekat i da mogu da se očekuju veliki mesečni troškovi.
Povezane vesti
"Pokušao sam da napravim neku kalkulaciju na bazi poređenja sa ostatkom sveta i došao sam na neke računice da bi to moglo da bude oko miliona evra mesečno, da bi se prosto samo održala u ovoj toploj cirkulaciji. Ali to baš treba shvatiti vrlo uslovno", napomenuo je.
Predsednik Vučić je ranije naveo da bi bilo potrebno oko 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene. Profesor Gvero je istakao da bi toliko vremena bilo potrebno zbog kompleksnosti sistema.
Istakao je da bi situacija sa rafinerijom uticala na snabdevanje Srbije, ali i regiona.
Euronews Srbija
"Nisam optimista šta može da se desi u slučaju dugoročnog prekida rada. Prestanak rada rafinerije bi verovatno doveo do domino efekta što se tiče petrohemijske industrije, verovatno bi dovelo do prekida određenih logističkih linija i povećanja cena", zaključio je za Euronews Srbija Petar Gvero, profesor Mašinskog fakulteta u Banjaluci.
Neophodno hitno rešenje za NIS
Ukoliko ne bude odobrena operativna licenca američkog OFAK-a, nadležni upozoravaju da se spremaju ozbiljne posledice po ekonomiju i privredu, dok građani u najvećoj meri strahuju od nestašice goriva.
"Oko snabdevanja benzinom ne bi trebalo da bude problema, s obzirom na zalihe koje se pominju i druge snabdevače. Što se samog tržišta tiče - ono ne bi bilo toliko ugroženo, benzina bi bilo dovoljno, država ograničava cene, pa prema tome ne bi trebalo očekivati ni neki dramatičan rast cena, jer su one i dalje pod kontrolom države", rekla je glavna i odgovorna urednica "Biznis magazina" i "Ekonometar" Radojka Nikolić.
Ako se rešenje za čitavu situaciju uskoro ne pronađe, stručnjaci upozoravaju da će najveću cenu platiti upravo NIS. Prestanak njegovog rada, kažu, imao bi negativne posledice zbog značaja kompanije za državni budžet.
Povezane vesti
"Ono što je za nas najvažnija stvar je da je on (NIS) jedan od generatora naše ekonomije, 12,5 odsto novca se sliva u naš budžet od naftnog biznisa, prerade nafte, prodaje derivata, od raznih nameta na gorivo, ukoliko se taj procenat smanji eto problema za nas. Nećemo mi ostati bez goriva, ono što nas treba da brine je što će država ostati bez prihoda", rekao je urednik ekonomske rubrike lista "Večernje novosti" Dušan Stojaković.
Nadležni su upozorili da bi prestanak rada NIS-a doneo i sekundarne sankcije, a Narodna banka Srbije objavila je da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, obustaviti platni promet sa tom kompanijom.
Euronews/Emil Čonkić
"Sekundarne sankcije su za sve firme i pojedince koji posluju sa sankcionisanom firmom, dakle banke bi odmah došle pod udar sankcija ukoliko bi nastavile platni promet, to neće nijedna banka urediti. To će biti dodatan problem za NIS, ali to svakako nije razlog da naše banke dođu pod sekundarne sankcije i da se stvore hiljadu puta veći problemi", ističe ekonomista Aleksandar Stevanović.
Stručnjaci ocenjuju da bi državni vrh, u potrazi za rešenjem za NIS, trebalo da vodi računa isključivo o interesima Srbije i njenih građana.
"Posebno što se druga strana, ruska, ni malo nije potrudila, ja ne očekujem emocije, ali vi znate da će firma da vam propadne, ta firma u roku od mesec dana, kartice ne mogu da se koriste, plate ne mogu da se prime, evo treća sekundarna sankcija, Majkrosoft vam oduzme licence, ne možete da koristite računare, vraćaju vas u 19. vek", rekao je Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva.
Komentari (0)