Telesković za Euronews Srbija: Praktično ako se gleda predlog državne kase za 2026. kao da nemamo nikakav problem sa NIS
Komentari19/11/2025
-15:54
Nacrt budžeta za 2026. godinu prošao je skupštinski Odbor za finansije, a uskoro bi mogao pred parlamentarce. Predviđa privredni rast od 3 odsto i deficit od 3 odsto BDP-a, kako je dogovoreno ranije sa Međunarodnim monetarnim fondom da bi se smanjio udeo javnog duga. Šta sve piše ili ne piše u budžetu za Euronews Srbija govorila je novinarka RTS-a Anica Telesković, koja ističe da je predlog državne kase napravljen tako kao da trenutno nema nikakvih problema sa Naftnom industrijom Srbije.
Kako je istakla Telesković, informacija o mogućem rebalansu budžeta čula se na vanrednoj sednici vlade, a reč je o iznosu od 100 miliona evra za kupovinu naftnih derivata.
"Ono što po zakonu može je da se taj iznos plati iz budžetske rezerve. Budžetska rezerva iznosi 4 odsto ukupnih prihoda, to znači do 800 miliona država ima pravo da u toku godine arbitrarno troši. Dakle, ako neki trošak iskrsne. Oni jesu trošili određeni deo novca, od tih 800 miliona je već potrošeno. Dakle, ne čini mi se da je tih 100 miliona evra razlog za rebalans. Mi ćemo rebalans videti, ja mislim, za slučaj da dođe do dogovora o preuzimanju NIS-a. To je, dakle, veći iznos koji bi država morala da plati, koji je preko tog iznosa budžetske rezerve. Dakle, ja mislim da će rebalans biti ako bude nekog većeg iznosa za plaćanje", rekla je ona.
Kada je reč o privrednom rastu, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da se predviđa rad od između 2 i 2,5 odsto. On je rekao da su političke prilike odgovorne za to što privredni rast nije na očekivanom nivou od više od četiri odsto. Telesković navodi da to nije jedini razlog.
"Mi smo imali i to usporavanje privrede koje je dolazilo pod uticajem nekih spoljnih faktora. I ako gledamo priliv stranih investicija, on je gotovo prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu, ali je to regionalni trend. I to se vidi i u izveštaju Svetske banke, i u izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za trgovinu. Vidi se i u izveštaju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Dakle, investitori iz Evrope zbog problema koje imaju u svojim matičnim privredama sada ređe biraju zemlje sa periferije Evrope za investicione destinacije. To je sve ovo što slušamo o stagnaciji evropskih privreda, o krizi u evropskoj industriji, pre svega auto industriji. Mi ovde imamo one koje proizvode delove za evropsku auto industriju. Takođe, imali smo i ovu neizvesnost, ove carine, ograničenja razna, globalna. Raste neizvesnost u međunarodnoj trgovini. Imali smo domaću političku krizu takođe u zemlji. Imali smo i blokade, što sigurno jeste uticalo", rekla je ona.
Euronews/Emil Čonkić
Na pitanje šta bi mogla da bude "specijalna operacija" kada je u pitanju NIS, a koju je pominjao predsednik Srbije, Telesković kaže da to još u ovom trenutku ne znamo.
"Pa početak te rečenice predsednika eepublike glasi razgovaraćemo sa finansijerima, razgovaraćemo sa predstavnicima, sa našim partnerima iz Evrope, a ako bude trebalo, Jorgovanka, spremite specijalnu operaciju. Ja ne vidim šta bi drugo moglo da bude specijalna operacija, osim da se novac iz deviznih rezervi iskoristi za neko plaćanje, otkupa ruskog udela u NIS-u. Naravno, po zakonu o Narodnoj banci to ne može da se koristi za takve namene. E sad, kako će to biti pravno formalno izvedeno? To još u ovom trenutku ne znamo. Ono što je možda realno je da jedan deo ipak ide, ako do toga dođe, iz budžeta. Da će se možda zbog toga raditi rebalans za ovu godinu. A i da prosto kreatori ekonomske politike su svesni da imamo taj iznos u deviznim rezervama i da to možda su namerili da za tako nešto iskoriste", rekla je ona.
Povezane vesti
Govoreći o predlogu budžeta za 2026, Telesković kaže da praktično ako se gleda taj predlog državne kase, "mi nemamo nikakav problem sa NIS-om".
"To može da znači dve stvari, da ministar finansija računa da će se problem sa NIS-om rešiti. Ili može da znači ovo drugo gore, a to je ignorisanje problema. Ako znači ovo drugo, onda će ovaj budžet za 2026. vrlo brzo morati da pretrpi rebalans budžeta, odnosno prekrajanje državne kase. Oni kažu ali vlada je odlučna u nameri da problem sa NIS-om reši. To kaže MMF. Sad mi ne znamo na koji način, ali MMF vidi NIS kao rizik po budžetske prihode, NIS je veliki punilac našeg budžeta. Sa druge strane, značajno učestvuje u bruto domaćem proizvodu u svemu što svi mi, i građani, i privreda stvorimo za godinu dana. Dakle, tako nešto ne može da se ne vidi na budžetu, pogotovo što se tim budžetom planiraju veći prihodi od naftnih derivata za 18 milijardi više nego ove godine", rekla je ona.
Euronews
Inače, najviše prihoda planirano je za budžet od PDV-a, ali i od poreza na dohodak građana. Telesković kaže da taj podatak mora da se posmatra u kontekstu ove godine.
"Mi smo ove godine, uprkos tom povećanju i plata i penzija i minimalca, imali uzdržavanje od potrošnje. Dakle, lična potrošnja građana nije porasla onoliko koliko se očekivalo. Razlog tome je neizvesnost. Znači, u periodu neke neizvesnosti, ovde pre svega političke i ovih nekih nadolazećih ekonomskih neizvesnosti, koje imamo i sa najmom tih stanova i situacijom oko NIS-a i energetskom situacijom, dakle NIS nam visi iznad glave još od početka ove godine, građani su se uzdržavali od potrošnje. Sada se očekuje da potrošnja bude jedan od stubova privrednog rasta, nešto što će više povući privredni rast tokom sledeće godine. Građevinarstvo, koje daje veliki doprinos, takođe ove godine nije dalo očekivani doprinos privrednom rastu. Tako da u tom smislu to jeste uloga tih većih zarada, minimalca, penzija", rekla je ona.
Planirane su javne investicije u iznosu od 602 milijarde dinara. To su oni projekti o kojima se već duže vreme govori, na kojima se radi Expo, Nacionalni stadion, a Telesković kaže da je drugačiji iznos u odnosu na prošlu godinu.
"Prošle godine je tom centralnom republičkom kasom bio predviđen čak i veći iznos za javne investicije. Sada je ovo manji iznos. Međutim, šta je problem? Problem je realizacija tog planiranog iznosa za ovu godinu. Te javne investicije nisu potrošene u planiranom nivou. Možda najbolji primer za to je Nacionalni stadion, pa čak i izdaci za Međunarodnu izložbu Expo. Mi smo ove godine planirali da se budžetom potroši za Nacionalni stadion oko 150 miliona, čini mi se potrošeno je oko milion, znači ni jedan odsto. To je zaključno sa septembrom podaci o izvršenju budžeta. Razlog za to je administrativne prirode. Stadion nije imao građevinsku dozvolu za drugu fazu izgradnje. Da li je to ono što kaže predsednik republike, više niko ništa neće da potpiše ili su neki drugi razlozi, tek javne investicije ove godine su, uprkos planiranom većem iznosu, podbacile. To ne znači da do kraja godine taj zaostatak ne može da se nadoknadi. Mi imamo čak i sezonske velike izdatke za javne investicije u decembru. Takva praksa je svake godine, ali ono što se očekuje je da te javne investicije sledeće godine takođe budu jedan od stubova koje nosi rast", rekla je ona.
Kompletan intervju pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)