Kako se pad Euribora preliva na stambene kredite: Koliko će mesečna rata da bude niža
Komentari31/05/2025
-20:30
Iako je Euribor počeo da pada već početkom prošle godine, korisnici stambenih kredita to nisu osetili jer su rate po tržišnoj kamati i dalje bile veće od ograničenja koje uvela Narodna banka Srbije. Poslednjim padom Euribora pojedinim korisnicima rate su konačno i pale. Postavlja se pitanje kako su se kamate kretale od skoka inflacije 2022. do danas i šta mogu da očekuju oni koji su uzeli stambeni kredit u evrima.
Kolika će biti mesečna rata za stambeni kredit zavisi najviše od jedne brojke - Euribora.
On je godinama bio nizak, ali se poslednjih godina naglo menjao.
Od 2012. godine do početka 2022. Euribor je bio u stalnom padu, pa je tako u januaru 2022. dostigao istorijski minimum od minus 0,54 odsto.
To je značilo niže kamate i niže rate za stambene kredite.
Međutim, od sredine 2022. godine Euribor počinje da raste i to kao odgovor Evropske centralne banke na visoku inflaciju.
Do novembra 2023. godine popeo se na gotovo četiri odsto i zato su rate kredita skočile, pa je tako, na primer, rata za kredit od 100.000 evra porasla sa 400 na 600 evra.
Povezane vesti
Kako bi ublažila posledice rasta kamata, Narodna banka Srbije je ograničila koliko banke mogu da naplaćuju, pa je tako 2023. godine maksimalna efektivna kamata iznosila 4,08 odsto, a 2024. granica je podignuta na pet odsto.
Kada će biti u ponudi povoljniji krediti?
Kako je inflacija počela da slabi, Euribor je krenuo da pada.
Evorpska centralna banka je tokom 2024. više puta smanjila kamate, ali korisnici kredita to nisu odmah osetili, jer je ograničenje Narodne banke bilo niže od tržišnih kamata.
Tek sada, kada je Euribor pao na oko dva odsto, tržišna kamata je prvi put niža od tog ograničenja koje je postavila NBS.
Tako da danas, kada tržište pokazuje znakove smirivanja a Euribor pada, ostaje pitanje da li će i kada banke dobiti više prostora da ponude povoljnije uslove za korisnike kredita.
Finanisijski konsultant Vladimir Vasić objašnjava za Euronews Srbija da kredit uzet po varijabilnoj kamatnoj stopi podrazumeva da ona ima dva elementa, od kojih je jedan fiksni deo marža koji se ne menja u periodu trajanja kredita, i varijabilni deo - Euribor.
On dodaje da ta varijabilna komponenta kredita, odnosno kamata pada kada Euribor ide na dole i to čini da mesečna rata bude niža.
profimedia
Povezane vesti
"Ljudi često kažu - pa to se pomera svakog dana, svakog meseca, a ja to ne vidim u svojoj rati baš tako. Pa ne vidite zato što u ugovoru stoji da se prilagođava Euribor tromesečno ili šestomesečno. Banka će kad istekne tih tri ili šest meseci uraditi prilagođavanje. Na svu sreću, ovde kod nas ide kamata na dole u totalu i to čini tu ratu nižom. Oni ljudi koji imaju visoku marginu, recimo ta margina je tri odsto, plus Euribor koja je sad 2,1, vi ste onda 5,1 i vama se ne spušta toliko ta rata. Ovi drugi koji kod banaka imaju tu nižu marginu - dva ili dva i po odsto, pa kad dodate ovaj šestomesečni Euribor, to je ispod tih nekih pet odsto koje je sad Narodna banka definisala kao ograničenje", rekao je Vasić.
S obzirom na to da je ta tržišna kamata sada uglavnom ispod ograničenja koje je propisala Narodna banka Srbije, Vasić navodi da bi svakim narednim padom Euribora, što je trend poslednjih više od šest meseci, to trebalo da osete svi na svojim ratama koje su vezane za tromesečni ili šestomesečni Euribor.
"Evropska centralna banka prati monetarne mehanizme i situaciju u EU, i tamo ozbiljno usporavaju nemačka i francuska privreda, to su dve vodeće sile EU, i onda zapravo Centralna banka pokušava da građane ubedi da troše tako što će im dati povoljniji novac, i to se zapravo i dešava", rekao je Vasić.
Taj talas se preliva i u Srbiji i zato, kaže Vasić, vidimo smanjenje mesečnih rata.
"Verujem da će do kraja godine možda taj Euribor stići do dva odsto, ne verujem da će biti ispod dva. On je sad malo brže padao, ali će se verovatno sad stabilizovati oko dva odsto. Verujem da u nekom narednom periodu neće se vratiti ono vreme kada smo imali negativan Euribor, to je minus 0,55 odsto. Mi smo vrlo brzo sa minus 0,55 došli do četiri, i malo iznad toga, što je znatno podiglo naše mesečne rate i onda je i Narodna banka intervenisala u dva slučaja, jedno je ono ograničenje do kraja prošle godine četiri i sada ovo najnovije do pet odsto", kaže Vasić.
Kakav kredit uzeti
Večito pitanje je da li uzeti kredit sa varijabilnom ili fiksnom kamatnom stopom.
Vasić kaže da je suština pratiti trendove, navodeći da sada Euribor ide na dole i da se kretnja mora posmatrati neki duži vremenski period.
"Ako imate negde pad ili porast Euribora, u nekom proseku vi ste uvek u nekom balansu. I to se zapravo dešava. To ciklično kretanje ekonomije, ekonomske situacije zavisi od brojnih faktora - ekonomskih, političkih, geopolitičkih, koji utiču na to kako će centralne banke definisati svoju monetarnu politiku. Njima jeste ta cenovna stabilnost prvo, a onda i rast ekonomije. To su mehanizmi koji zapravo utiču na sve nas na ovaj ili onaj način, a naravno da nas najviše interesuje pomeranje kamatnih stopa kad su u pitanju stambeni krediti, zato što tu, koju god kamatu da pomerite, vi to osećate", rekao je Vasić.
On savetuje da za gotovinske kredite fiksna mesečna rata znači predvidivost budući da se takvi krediti uzmaju na period od tri do pet godina.
"Za stambene kredite ne bih se nikad opredelio isključivo za fiksnu kamatnu stopu, zato što ćete u nekom vremenskom periodu sigurno preplatiti taj kredit, jer u trenutku uzimanja, recimo, fiksne kamate, vi zapravo plaćate nešto više nego u tom trenutku varijabilnu", rekao je Vasić.
Od ukupnog broja kupovina nekretnina, od 20 do 22 odsto je finansirano iz kredita.
Vasić kaže da je trenutno oko 165.000 stambenih kredita, što je 7-7,5 milijardi evra plasiranog novca.
"S jedne strane, tražnja je ogromna i dalje. Mi ovde na našem prostoru imamo tu tradiciju ili imam nepokretnost, ili nisam živ. Taj efekat naravno koristi oni koji se bave građevinom, koriste i banke, i svi u tom nizu, i onda nama se ponekad čini da su te nekretnine jako skupe. Pričamo pre svega o gradovima - Beograd, Niš, Novi Sad, ne pričamo o unutrašnjosti, tamo je malo drugačija slika", rekao je Vasić govoreći o o tome sa čim je povezan rast cena nepokretnosti.
On kaže da isti stan planiraju da kupe oni kojima je potreban krov nad glavom i investitor koji ima višak novca.
"Mi zajedno jurimo isti stan. Onda onaj ko prodaje taj stan, koji gradi kaže - dobro, veliki je pritisak i hajde da vidimo ko daje bolju ponudu. I tako se zidaju cene i tako mi imamo taj pritisak cenovni", rekao je Vasić.
Komentari (0)