Iznos provizije u inostranstvu: Keš ili kartica na putovanju - šta se više isplati
Komentari29/06/2025
-20:34
Sezona je odmora, a na vrhu liste onoga što treba poneti na putovanje svakako je novac. Večita dilema je, naravno, da li poneti keš ili računati na plaćanje karticama u inostranstvu, tačnije šta se više isplati?
Nedoumice je, u emisiji "Hajde da razgovaramo, pokušala da objasni Svetlana Vasilić, savetnica u Odeljenju za proizvode i poslovnu podršku DINA card sistema u Narodnoj banci Srbije, koja navodi da korišćenje platne kartice u inostranstvu generiše neke troškove. Ono što iz NBS savetuju korisnicima platnih usluga je da se informišu kod banke u vezi sa putovanjem u inostranstvo i da bankama postave konkretna pitanja.
"Tu imamo jedan spisak pitanja. Prvo pitanje je da li kartica u novčaniku može da se koristi zapravo u inostranstvu ili ne može. Sledeće pitanje je koja je tarifa. Za podizanje gotovine neke banke, čak i za potrošnju na POS terminalu, angažuju trošak. Sledeće pitanje je kad imamo banke koje su članice iste grupacije da li se angažuje trošak podizanja gotovine na bankomatima te banke. I sledeće pitanje recimo može da bude pitanje za putovanje u neke zemlje koje su manje više egzotične, Brazil, Indija, Kina, da li kartice i na koji način kartice funkcionišu u toj zemlji, proveriti da li su operativne u tim zemljama da se ne desi da kartice imaju neke blokade. U smislu, banka u Srbiji je blokirala da bi zaštitila korisnike od potencijalnih zloupotreba", rekla je ona.
Građani često misle i da ukoliko uđu u istu banku u drugoj državi važe ista pravila, međutim, Vasilić objašnjava da pravila nisu ista. Banke u Srbiji u tarifnicima, a i u direktnoj komunikaciji sa bankom i sa kontakt centrom banke i ekspoziturama banke mogu dobiti informacije.
"Svi bankomati u Srbiji, ukoliko ne dođete na bankomat svoje banke generišu neke određene troškove. U inostranstvu su ti troškovi malo viši i postoje neki dodatni troškovi koje mi ovde ne vidimo i banke u Srbiji ne vide i ne mogu da ih kažu svojim korisnicima dok korisnik na licu mesta ne prepozna da se događa neki dodatni trošak. Tako da savetujemo da korisnik proveri da li tačna kartica koju ima u novčaniku može da se koristi", navela je ona.
Na pitanje koje se odnosi na plaćanje debitnim karticama u inostranstvu, koliki je kurs koji se obračunava i da li je razlika velika, Vasilić kaže da je praksa da je to onaj viši kurs koji banke obračunavaju.
"Kod podizanja gotovine na bankomatima i na nekim POS terminalima postoji neka dinamička konverzija valuta. Ta dinamička konverzija može da kada bankomat ili POS terminal prepozna da vi dolazite iz Srbije, da vam ponudi da vam naplata proizvoda ili podizanje gotovine bude u dinarima. U ovom kontekstu imaćete celu strukturu troška koja je prikazana na terminalu ili na bankomatu i odlučiti da li želite ili ne želite da izvršite tu konverziju valuta na terminalu. Mi iz Narodne banke savetujemo da se to ne praktikuje iz razloga što pored konverzije koja je nepovoljnija, s obzirom na to da imamo stabilan kurs u zemlji, to kod zemalja koje nemaju stabilan kurs može da bude povoljno, ali mi imamo stabilni kurs i tu se neki dodatni trošak angažuje što opet nije korisno za naše korisnike da imaju dodatne troškove za podizanje gotovine nego kažemo da uvek prihvate valutu zemlje gde su", rekla je ona.
Povezane vesti
Ukoliko korisnik ima devizne račune pa i kartice za njih, da li je najbolje da se stavi određeni iznos i da se plaća tom karticom, Vasilić kaže apsolutno, da je to najpravilnije.
"Mi smo u regionu Evrope i većina banaka je sklopila ugovor sa kartičnim sistemima da se poravnanje događa u evrima i mi savetujemo da je najpraktičnije imati evro račun ukoliko putujete u Evropu, i kada vam je potrebno u Evropi negde 50 evra, vama će se tih 50 evra zadužiti ukoliko banka ne angažuje neke druge troškove, ali to ne možemo napamet, sve u tarifi banke i banke trebalo bi da komuniciraju sa korisnicima", rekla je ona.
Šta kada bankomat "proguta" karticu
Govoreći o situacijama kada bankomat "proguta" platnu karticu, Vasilić kaže da je praksa da se korisnik obrati svojoj banci.
"Korisnicima savetujemo da paze na broj unos pina na kartici, da unose ispravan pin, da ga čuvaju, da ne prihvataju pomoć nepoznatih kod podizanja gotovine ukoliko se desi da ne razumeju jezik, da čitaju obazrivo šta piše i na displeju bankomata i na POS terminalu i to bi bilo to u principu", rekla je ona.
U slučaju drugih problema, kao što je duplo skidanje novca, Vasilić kaže da se bankama podnose zahtevi za reklamaciju i da reklamacioni postupak ide brzo, tačnije rešava se u roku od 15 dana.
Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)