Dve opcije su standardne nuklearke i mali modularni reaktori: Koja će biti prelomna tačka u odluci
Komentari15/07/2025
-20:35
Zbog sve veće potrebe za električnom energijom, u Srbiji se sve glasnije pominju nuklearke kao siguran izvor snabdevanja. V.d. direktora Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" Dalibor Arbutina kaže za Euronews Srbija da su se ukidanjem zabrane izgradnje nuklearnih elektrana prvi put otvorile mogućnosti da se uvede nuklearna energija, a kao jedan od razloga je upravo velika potrošnja električne energije. Postavlja se pitanje koji su sledeći koraci.
Arbutina objašnjava da su se u Srbiji posle promene Zakona o energetici gde je došlo do ukidanja zabrane izgradnje nuklearnih elektrana i novom strategijom o energetici do 2040. sa procenom do 2050. otvorile prvi put mogućnosti da se uvede nuklearna energija, a da je prošlog petka u Ministarstvu rudarstva i energetike promovisana preliminarna tehnička studija o primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
"To je prva faza. Nju su radili francuski stručnjaci koji su pobedili na tenderu. Radila je francuska kompanija EDF sa svojim partnerima i oni su tu prikazali šta nas može da očekuje u nekom narednom periodu", rekao je on.
Arbutina navodi da studija ima tri faze.
"Prva faza je mapa puta, to je da se vidi gde smo, šta smo, koji su nam kapaciteti. Druga faza, druga celina te studije je šta se nalazi na tržištu, šta se nudi na tržištu, da li su tu konvencionalne nuklearne elektrane, da li su tu male modularne elektrane. I treća faza te studije je koliki su kapaciteti i da li elektroenergetski sistem Republike Srbije može da izdrži nova napajanja s električnom energijom", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Koja je prelomna tačka
Arbutina objašnjava da je sama studija rađena po modelu Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Reč je o celom nizu modela kako se prvi put uvodi nuklearna energija u neku zemlju.
Povezane vesti
"Oni su propisali svoje standarde, svoje pravilnike i upravo ta studija, a i naš zakon je rađen po jednom standardu koji se zove uvođenje nuklearne energije u elektroenergetski sistem. Tu opet postoje tri faze koje su definisane i našim zakonom. One prepoznaju prelomne tačke. U prvoj fazi se sve sagledava, potrebe, kapaciteti, da li nam treba, da li nam ne treba i kada se završi ta prva faza, to se zove prelomna tačka i tu se donosi važna politička odluka da li uopšte neka zemlja ulazi u takav jedan projekat koji je vrlo skup i zahtevan", precizirao je Arbutina.
Pixabay
Kada se odluči da li se ulazi u taj novi projekat sa nuklearnom elektranom, što u slučaju Srbije još nije odlučeno, sledi analiza budući da je tehnička studija samo prva studija, objašnjava on.
"Ako odlučimo da uđemo, onda se menja zakonski, potpisuje se ugovor sa nekom od velikih pet zemalja koje proizvode nuklearne elektrane. Sa njima se rade dalje studije i analize, kreće sama izgradnja. Paralelno sa time se radi i zakonska regulativa, jačanje kadrova, veliki niz aktivnosti je u tome", naglašava Arbutina.
Koje su dve opcije
Postoje dve opcije - izgradnja standardne nuklearne elektrane i malih modularnih reaktora, pa se postavlja pitanje čemu je Srbija bliža, ali i koje su prednosti i mane oba ova modela.
Arbutina objašnjava da postoje dva modela, s tim što su male modularne elektrane koje su budućnost, još uvek u fazi testiranja.
"Postoji 80 prototipova koji se razvijaju u 19 zemalja. Njihova prednost je što su manje, brže se grade, sigurnije su i imaju drugačije sisteme zaštite, ali još nisu puštene u upotrebu", rekao je Arbutina i dodao da postoje samo dve, jedna u Rusiji i dve male modularne elektrane u Kini, kao i da one rade na nekom starom principu sa nemačkim grafitom.
Arbutina navodi da postoji konvencionalni pristup, a to su velike konvencionalne nuklearne elektrane od 1.000 megavati.
Povezane vesti
"Jedna elektrana od snage 1.000 megavati zamenjuje 8,5 miliona tona lignita. Znate koliki je to onda uticaj na životnu sredinu, na dekarbonizaciju, na smanjenje efekta staklene bašte, a pritom garantuje i konstantno snabdevanje", kaže Arbutina.
Koliko je bezbedna primena
Postavlja se pitanje koliko je bezbedna primena nuklearne energije, ali i da li Srbija ima dovoljno kadrova i stručnjaka iz te oblasti.
Arbutina kaže da su što se tiče bezbednosti, nove nuklearne elektrane tri plus generacije potpuno bezbedne.
"Isključena je svaka mogućnost i akcidenta i ljudske greške. Ono o čemu javnost ne razmišlja jeste da se u našem okruženju nalazi nekoliko nuklearnih elektrana, da se jedna nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj nalazi na 80 kilometara od Subotice. Ona je bliža Subotici nego što je Budimpešti. Mađarska ima benefite, eventualno neki rizik, a rizik dele sa nama, a benefiti su samo njihovi", rekao je on.
Postoji, dodaje on, nuklearna elektrana i u Rumuniji i Bugarskoj.
"Italijani su ukinuli moratorijum o zabrani na izgradnju nuklearnih elektrana. Postoji u Krškom, to je jedna američka nuklearna elektrana koja postoji od kraja 70-tih, oni rade na novoj studiji, proširuju nove blokove, tako da nuklearne elektrane su svuda oko nas", rekao je Arbutina.
Kada je reč o kadrovima, Arbutina kaže da je Srbija nuklearna zemlja i podsetio da je SFRJ i Srbija kao njen sukcesor jedna od prvih nuklearnih zemalja u svetu.
"U tadašnjem institutu (za nuklearne nauke) 'Boris Kidrič' su se razvijale nuklearne tehnologije. Postoje dva reaktora kojima sad upravlja Javno preduzeće 'Nuklearni objekat iz Srbije'. Srbija ima tradiciju nuklearnu. Što se tiče samih kadrova, mi kupujemo ovde gotov proizvod, mi ne razvijamo sada sami novu tehnologiju. S obzirom da izgradnja nuklearne elektrane traje i 15 godina, to je sasvim dovoljno vremena da se obrazuju kadrovi zajedno sa proizvođačem te nuklearne elektrane, kao i sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju koja vodi računa o svemu tome", rekao je on.
Unsplash
Arbutina navodi da je studija pokazala da neće biti problema sa integracijom nuklearne energije u prenosni sistem Srbije.
"To znači da su elektromreže Srbije na visokom nivou i spremne su da prihvate novu količinu energije", naglašava Arbutima.
Oboreni rekordi u potrošnji struje
Toplotni talas u Srbiji doneo je i obaranje rekorda u potrošnji struje.
Kako je saopšteno iz Elektroprivrede Srbije, u periodu od 1. juna do 7. jula, najveća potrošnja zabeležena je 26. juna - 98 miliona kilovat sati.
Uz to, prosečna potrošnja u tom periodu bila je oko 84 miliona kilovat časa, što je za oko 4,5 miliona kilovat sati više od prosečne dnevne potrošnje u prethodnih 10 godina.
Arbutina kaže da je velika potrošnja struje je zbog vrućine i industrije koja se velikom brzinom razvija u Srbiji.
"Tu su nove fabrike, to su sve veliki potrošači energije", rekao je Arbutina.
On kaže da veštačka inteligencija koliko god nam pomaže, veliki je potrošač električne energije.
"Ministarka Dubravka Đedović-Handanović je rekla da naš Data centar u Kragujevcu troši 0,34 odsto električne energije, što uopšte nije malo", rekao je Arbutina.
On navodi da u celom svetu ti data centri troše skoro tri teravata struje u času, što je proporcionalno industrijskoj potrošnji Japana na svetskom nivou.
"Ono što je vrlo zanimljivo je da jedan upit na Chat GPT-u troši 2,9 vata po času, a jedan upit na Google troši 0,9. Znači ogromna je razlika. Isto je vrlo zanimljiv podatak da samo učenje Chat GPT-a, kada se pravi model u veštačkoj inteligenciji, troši 1.300 megavat časova struje. To je ekvivalent godišnje potrošnje 130 domaćinstava u Americi. Znači samo jedan upit koliko troši energije, pa onda možemo da izračunamo koliko je velika potrošnja energije, a to nam je sve neophodno", rekao je Arbutina.
Komentari (0)