Zlato kao stub ekonomske stabilnosti: Koliko plemenitog metala ima Srbija, koliko druge zemlje regiona?
Komentari
04/08/2025
-07:00
Zlato je odavno prepoznato kao simbol sigurnosti i ekonomske stabilnosti, a poslednjih godina sve veći broj zemalja ulaže u povećanje svojih zlatnih rezervi. Srbija je značajno uvećala svoje rezerve, koje su nedavno premašile 50,5 tona plemenitog metala, čime je postala lider u regionu Zapadnog Balkana po količini deponovanog zlata.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je ranije ovog meseca da zlatne rezerve Srbije iznose 50,5 tona.Tabaković je gostujući na RTS-u rekla da je NBS od 2001. do jula 2012. od domaćeg proizvođača zlata RTB Bora po pravu preče kupovine otkupila 4,1 tonu zlata, dok je od decembra 2018. godine, kada je RTB Bor prodat kineskom Ziđinu, NBS iz domaće proizvodnje kupila 19 tona.
Takođe, Srbija snabdeva svoje trezore zlatom kupljenim na međunarodnom tržištu, a nabavku vrši preko Banke za međunarodna poravnanja.
"Kupili smo 17 tona - 2019. godine devet tona, u novembru 2020. godine još tri i julu 2024. godine još pet tona", navela je Tabaković.
Ko i koliko ima zlata?
Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), Srbija je u prvih pet meseci 2025. godine bila među deset zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe svojih deviznih rezervi, sa kupljenih 1,7 tona zlata.
Na osnovu podataka, Srbija prednjači među zemljama Zapadnog Balkana sa 50,5 tona zlatnih rezervi. Naime, kako se navodi na sajtu Svetskog saveta za zlato, prema podacima za prvi kvartal 2025. godine, Severna Makedonija ima 6,9 tona, dok Slovenija u svojim trezorima čuva 3,48 tone plemenitog metala. Prema podacima iz 2024. godine, Bosna i Hercegovina posjeduje 3,48 tone, a Albanija 3,42 tone zlata.
Od drugih zemalja okruženja koje su članice Evropske unije, ističe se Mađarska koja u svojim rezervama čuva 110 tona zlata, iza nje je Rumunija sa 103 tone, dok Bugarska poseduje 40,9 tona. Takođe, Srbija je od 2001. godine isključivo kupovala zlato, bez ijedne prodaje.
Povezane vesti
Ko ima najviše zlata na svetu?
SAD ubedljivo prednjače po količini zlatnih rezervi, sa čak 8.133 tone, što čini oko 75 odsto njihovih ukupnih deviznih rezervi. Slede Nemačka sa (3.351 tona), Italija (2.452 tone) i Francuska (2.437 tona). Rusija zauzima peto mesto sa 2.333 tone zlata, dok je Kina šesta sa 2.292 tone.
Da li će cena zlata dostići rekord?
NBS je za 17 tona zlata kupljenog od 2019. godine platila 993 miliona evra, dok danas ta količina zlata vredi 1,8 milijardi evra, što pokazuje značajan rast vrednosti u poslednjih nekoliko godina.
Ovaj porast nije slučajan, jer zlato već duže vreme pokazuje stabilnost i rast u uslovima globalnih ekonomskih turbulencija. Faktori koji podstiču povećanje potražnje za zlatom su Inflacija, nestabilnost finansijskih tržišta i geopolitičke tenzije.
S obzirom na aktuelnu međunarodnu situaciju, predviđanja sugerišu da će se trend rasta vrednosti ovog plemenitog metala nastaviti. Centralne banke širom sveta, koje u poslednjih nekoliko godina povećavaju svoje zlatne rezerve, dodatno podstiču rast cena.
S tim u vezi, Goldman Saks je predviđao da će zlato do kraja 2025. godine dostići 3.700 dolara po unci, s obzirom na povećanje potražnje i rizike od moguće globalne recesije.
Analitičar Džes Kolombo, saglasan je kada Saks i J.P. Morgan kažu kako smatraju da bi cena unce zlata mogla doseći i 4.000 dolara do 2026. godine.
"Od pandemije i usled povećanja globalnog duga, novčane mase i inflacije, centralne banke širom sveta značajno su povećale kupovine zlata, prosečno više od 1.000 tona godišnje u 2022, 2023. i 2024. godini", navodi Kolombo.
Povezane vesti
Ovaj trend potvrđuju da se zlato sve više posmatra kao ključni element zaštite od inflacije i nestabilnosti, s obzirom na sve veće neizvesnosti u globalnoj ekonomiji, čime njegova cena raste.
Zašto je zlato ključno za ekonomsku stabilnost države?
Zlato je sigurna rezerva koja štiti od inflacije, promena vrednosti valuta i globalnih ekonomskih problema. Tokom finansijskih kriza, zlatne rezerve pomažu državama da održe poverenje u svoju ekonomiju i valutu.
Zlato takođe jača finansijsku nezavisnost zemlje i smanjuje zavisnost od stranih izvora kapitala. Države sa većim rezervama zlata često imaju bolji kredibilitet na tržištima, što im omogućava lakši pristup novcu i povoljnije kamate.
Srbija, koja od 2011. godine kupuje zlato, ovom strategijom poboljšava svoju poziciju u globalnoj ekonomiji i osigurava dugoročnu stabilnost.
Komentari (0)