Hrana i piće jeftiniji za 15 do 20 odsto: Kakvi će biti efekti najavljenih ekonomskih mera
Komentari12/08/2025
-13:41
U okviru novih ekonomskih mera koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, glavni fokus će, kako je naveo, biti na ograničenju marži trgovaca kako bi se snizile cene pre svega prehrambenih proizvoda. Uskoro bi te mere trebalo da budu predstavljene, a predsednik kaže da su u pripremi modeli slični onima u Mađarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji, sa ciljem da se cene 50 osnovnih proizvoda spuste, dok će se marže trgovaca ograničiti. Tako će, kako je naglasio Vučić, cene hrane i pića biti snižene za 15 do 20 odsto.
Da će tu biti veliki otpor i da neće biti lako predsedniku Vučiću da to sprovede, smatra predsednik SNS i savetnik predsednika Republike za regionalna pitanja Miloš Vučević.
Postavlja se pitanje ima li država efikasan mehanizam koji će da spreči trikove trgovaca o kojima je govorio i sam predsednik Vučić.
"Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda. Oni podignu svoju maržu i podignu cene svih drugih proizvoda i na tome nadomeste svoj profit. I mi nemamo ništa protiv da veliki trgovinski lanci u našoj zemlji zarađuju dobro. I srećni smo zbog toga. Uredno plaćaju porez, hvala im na tome. To su njihove obaveze, ali imam protiv da oni budu prebogati i da zarađuju previše kao i naše banke, a naš narod mora da plaća cenu", rekao je Vučić.
On je naveo da su cene u trgovačkim lancima u Srbiji na nivou od 95 procenata prosečnih cena u Evropskoj Uniji, dok su cene struje, gasa i plate koje trgovci daju svojim radnicima, kako je rekao, daleko niže.
Kako ograničiti marže?
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da najavljeno smanjenje trgovinskih marži znači da će država ograničiti maksimalnu zaradu trgovaca na osnovne prehrambene proizvode, tako da marža ne može prelaziti približno 20-22 odsto.
profimedia
"Ova mera posebno se odnosi na hleb, brašno, ulje, mlečne proizvode, meso, voće, povrće, bezalkoholna pića i druge osnovne životne namirnice, a cilj je da se njihova krajnja cena za potrošače smanji ukupno za 15 do 20 procenata. Time bi se ublažio pritisak inflacije na kućne budžete i omogućilo građanima da lakše obezbede osnovne potrepštine", rekao je Mijušković.
Povezane vesti
On kaže da smanjenje marži može da se sprovesti donošenjem uredbi ili izmenama Zakona o trgovini, kojima se precizno definišu maksimalne marže po kategorijama proizvoda.
"Planirano je da se ograničenja uvedu sektorski, pri čemu će se koristiti modeli i iskustva zemalja poput Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije, koje su već primenile slične mere. Očekuje se da nova pravila stupe na snagu u narednim mesecima i da donesu vidljivo pojeftinjenje za potrošače", rekao je Mijušković.
Urednik publikacije Makroekonomska kretanja u Srbiji Saša Đogović kaže za Euronews Srbija da je reč o administrativnoj meri za koju nije poznato dokle će trajati, ali koja će na kratak rok svakako imati efekat.
On je naveo da će doći do spuštanja cena, ali da se i dalje ne vidi na bazi tih mera šta je dovelo do toga i zašto su formirane tolike marže.
"Znači, niko ne postavlja pitanje sankcionisanja, odnosno uzroka tog problema, nego se bavi simptomima. Ovo je jednostavno hlađenje temperature, ali ne i lečenje bolesti. Znači, i dalje je ona bolest tu. To je samo držati je na neki način pod većom ili manjom kontrolom, ali uzroci cenovne krize su i dalje tu", kaže Đogović.
Upravo zbog toga je, smatra on, neophodno delovanje institucija koje su nadležne da se bave tim poslovima i da blagovremeno i redovno izveštavaju javnost o dometima svog angažmana, proaktivnim delovanjem.
"Nažalost, to je izostalo čim je predsednik države reagovao i to nije prvi put. I ranije je i guvernerka Narodne banke Srbije takođe reagovala i govorila o svojim sumnjama na kartelizaciju tržišta", rekao je Đogović.
Povezane vesti
On naglašava da bi tom temom trebalo da se bavi, između ostalog, Komisija za zaštitu konkurencije, koja je u oktobru prošle godine izrazila sumnju u kartelizaciju tržišta i pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca.
"I nakon toga, mi nemamo više nikakav odgovor šta se desilo, da li je bilo pritužbi tih trgovačkih lanaca, dokle se s tim stiglo, da li će se preduzimati neke sankcije. Posle skoro godinu dana se javlja predsednik države praktično na tu istu temu, iako je i on, takođe, rekao, da ga baš zanima šta će i kakve mere da preduzme Komisija za zaštitu konkurencije", rekao je Đogović.
On kaže da sada posle skoro godinu dana od pokretanja postupka protiv četiri trgovinska lanca, kada je inflacija i dalje visoka, posebno u domenu hrane i bezalkoholnih pića, dolazimo do toga da bi Vlada administrativnim merama trebalo da preduzme određene korake, verovatno limitiranjem marži.
Đogović dodaje da se tako ne radi na bazi tržišnih regula, a da tržišna regula jeste upravo i Komisija za zaštitu konkurencije koja je uspostavljena da štiti, odnosno ispravlja tržišne nepravilnosti ili da sankcioniše i vrati na normalu tržišnog delovanja sve tržišne igrače.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"U ovom slučaju imamo jednu administrativnu meru koja će ne znamo dokle trajati i naravno na taj neki kratak rok ona će svakako imati efekat, to nije ništa sporno. Doći će do spuštanja tih cena, ali mi dalje ne vidimo na bazi tih mera šta je dovelo do tih visokih cena i zašto su formirane tolike marže. Znači, niko ne postavlja pitanje sankcionisanja, odnosno uzroka tog problema, nego se bavi simptomima", rekao je on.
Profesor FEFA Goran Radosavljević kaže za Euronews Srbija da su poskupeli poljoprivredni proizvodi i da su se trgovci svakako u tu svoju priču ugrađivali da bi povećali svoje profite, kao i da neće biti dovoljno samo ograničenje marži, nego da treba smanjiti pritisak na cene, odnosno, prvo na potrošačku korpu, onda i na cene usluga.
"Ako administrativno smanjite neke marže, to će dovesti do pada cena tih proizvoda na koje ste smanjili ili ograničili marže", rekao je on ali i naglasio da iskustvo Hrvatske pokazuje da takvim merama nisu uspeli da reše problem.
Radosavljević kaže da ono što predstavlja problem kod administrativnog određivanja cena, to je da ukoliko trgovci ne mogu da se uklope u tu cenu, oni će podići cene nekih drugih proizvoda.
"Ako pogledate od 2021. godine, naš rast cena je gotovo duplo veći u proseku nego u Evropskoj uniji. I nije ni čudo što imamo osećaj da svaki put kada otputujemo negde, te cene se približavaju. Naročito kada je reč o ceni usluga", rekao je on.
On smatra da je jedino rešenje da država svojim mehanizmima, ukoliko postoji nedozvoljeno dogovoranje o cenama to i sankcioniše i da obezbedi jeftinije inpute kroz subvencije poljoprivredi.
"Da biste ograničili cene proizvoda nije dovoljno ograničiti samo krajnju cenu proizvoda.
Morate videti šta se dešava u lancu, a mislim da mi takve analize, makar do sada nismo videli da je neko radio", rekao je Radosavljević.
Dejan Gavrlović iz Udruženja "Efektiva" izrazio je sumnju u najavljene mere.
"Dok ne vidimo šta zapravo oni time hoće da postignu, mislim da je suvišno komentarisati. Pokrenula je Komisija za zaštitu konkurencije postupak (protiv četiri trgovinska lanca), pa nije od toga do sad ništa bilo. Sve to govori da država, ipak, nema volju da se uhvati ukoštac sa cenama hrane koje su najviše u Evropi, ali hajde da vidimo", rekao je Gavrilović za Euronews Srbija.
On je naveo da se samom najavom novih mera pokazuje da su prethodne akcije koje je spovela država u dogovoru sa trgovinskim lancima, kao što su "Bolja cena" i "Najbolja cena", bile ništa.
Prema njegovim rečima, Komisija za zaštitu konkurencije je u oktobru prošle godine pokrenula postupak zbog sumnje da su se trgovci dogovarali o cenama do tog trenutka.
"Ako Komisija ima dokaze, oni svakako mogu da budu kažnjeni. To što će sada da spuste cene, ako ih svi spuste i dogovore se, i to je kažnjivo. Ako ih spuste na identičan nivo, na identičan način, onda je i to kažnjivo. Treba videti šta će biti", rekao je Gavrilović.
Kako trgovci mogu da izigraju pravila
Mijušković kaže da se smanjenje marži može sprovesti donošenjem uredbi ili izmenama Zakona o trgovini, kojima se precizno definišu maksimalne marže po kategorijama proizvoda.
"Planirano je da se ograničenja uvedu sektorski, pri čemu će se koristiti modeli i iskustva zemalja poput Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije, koje su već primenile slične mere. Očekuje se da nova pravila stupe na snagu u narednim mesecima i da donesu vidljivo pojeftinjenje za potrošače", rekao je on.
Gavrilović, međutim, navodi da ne bi bilo moguće rešiti pitanje trgovačkih marži zakonom i ograničiti ih, navodeći da to nije dobra mera jer trgovci nađu način da to izbegnu.
"Imali smo primer eurokrema koji se pravi u Bosni, pa ga iz Bosne izveze jedna firma, ovde ga kupi druga, pa ga ta proda trećoj, pa ga ta treća proda na kraju četvrtoj. Ako, na primer, krajnji prodavac možda ima neku firmu, veleprodaju koja je njegova ćerka firma i ta veleprodaja se ugrađuje u cenu ima marže 70 ili 50 odsto, onda ovaj krajnji stavi maržu 12 odsto. Kada se uzmu njegovi bilansi vidi se da on ima samo 12 odsto maržu, njega ne diramo, a njegova ćerka firma pre toga ima 50 odsto i plus tih 12 odsto", rekao je Gavrilović.
On navodi da se tako dešava da neće da kupuju direktno od proizvođača ili od uvoznika, nego će da ubace posredničku firmu od koje će da kupuju.
"I ta posrednička firma će da zida maržu, a oni će od nje da kupuju po nekoj minimalnoj, sa nekom minimalnom zaradom i oni će da kažu - pa evo vidite, nama je marža minimalna. Pa jeste, ali ako ja kupim od ženine firme koja je stavila maržu 50 odsto, a ja stavim 15 odsto, znači nije moja porodica zaradila samo 15 odsto, nego i onih 50 odsto", dodaje Gavrilović.
On kaže da to samo ograničenje marži deluje populistički i da uopšte ne mora da ima efekat na smanjenje cena.
Na pitanje na koji način je izvodljivo smanjenje marži i kako bi to moglo da bude sprovedeno, Radosavljević je naveo da će se to uraditi kao i do sada i da će država doneti odluku da određeni proizvod može maksimalno da se prodaje po toj i toj ceni.
"Ono što predstavlja problem kod administrativnog određivanja cena jeste da ukoliko trgovci ne mogu da se uklope u tu cenu, oni će podići cene nekih drugih proizvoda", rekao je on.
Komentari (0)