Sankcije NIS-u na čekanju, ali rizik ostaje: Energenti pod znakom pitanja

Da nisu odložene, američke sankcije NIS-u bi danas stupile na snagu. Novo odlaganje, uveravaju poznavaoci prilika, osim što je kratko, možda neće biti ni poslednje. Vlast uverava da, bez obzira na sankcije, rezerve gasa i goriva ima dovoljno za predstojeću zimu.

Međutim, obične građane, s druge strane, najviše brine koliko će oni cenu da plate za energente zbog globalnih razmirica i sukoba. Takođe, osim ublažavanja efekata sankcija, vlada mora i da smisli način daljeg funkcionisanja NIS-a – nacionalizacije, reorganizacije ili potpune izolacije srpskog naftnog giganta.

Ukoliko se uskoro ne pronađe rešenje koje bi zadovoljilo američku stranu, opcija potpune blokade Naftne industrije Srbije mogla bi postati realnost, ocenjuje za Euronews Srbija stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države insistiraju na promeni vlasničke strukture, a trenutni model u kojem je Gasprom svoje vlasništvo prebacio na investicioni fond ne zadovoljava u potpunosti njihove kriterijume.

Vasiljević takođe navodi da se verovatno priprema opcija prodaje tog paketa akcija, ali i da, čak i ako bi do toga došlo, Srbija ne bi postala većinski vlasnik, jer desetak procenata drže mali akcionari, uglavnom fizička lica.

TANJUG/ PRES SLUŽBA NIS-a,/ STOJAN VAŠEV

“Blokada NIS-a je i za Ruse nešto najgore, jer oni time gube kontrolu i uticaj u Srbiji i u regionu. Kroz energetski sektor Rusi imaju veliki uticaj ovde, što se ne sviđa ni Evropljanima ni Amerikancima,” kaže on.

Kako je objasnio, blokadom NIS-a sprečio bi se međunarodni platni promet kompanije.

“Ne mogu da zaustave unutrašnji platni promet, ali mogu da traže od banaka da to urade. Mi smo kao država napravili glupost jer nemamo državnu banku, pa ne možemo da kažemo 'nema veze, premostićemo'. Dakle, Srbija je jako osetljiva u ovakvim situacijama,” navodi on.

Ekonomski analitičar i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da je rešenje jednostavno – da se paket deonica Gasproma, koji je prebačen na investicioni fond, prenese na druge vlasnike, čime bi se nominalno ispunili američki uslovi.

“Sada je druga situacija, u kojoj Tramp za Putina kaže da ga je potpuno razočarao. To je politika velikih, u kojoj je sve moguće,” kaže Savić.

Prelamanje interesa dveju sila

Vasiljević kaže da je reč o političkoj odluci i da bi Srbija ovde imala najveći pritisak. Navodi i da velike sile ne vode računa o malim zemljama, već da obaraju ruke preko, kako navodi, njihovih leđa.

“Rusi u Srbiji imaju svakako političko prisustvo, ali prisustvo u energetici imaju kroz NIS. Mi naftu suštinski ne kupujemo od Rusa, kupujemo od Iraka. Gas kupujemo od Rusa. To je problem za ceo region. Gasprom kao indirektni suvlasnik je vlasnik gasovoda. Tu postoje elementi ucene sa obe strane – i od Amerike i od Rusije. Veoma neugodna situacija. Mi smo samo posrednici u prelamanju interesa dveju sila,” kaže.

Na pitanje kome se onda Srbija okreće u ovoj situaciji, Savić kaže da ne treba biti pesimista i da o svakom potezu treba promišljeno da se razmisli.

“Mislim da ima rezervi za pet ili šest meseci, a za to vreme može svašta da se desi. Čak i ako imamo sankcije, neće raditi NIS – to je veliki broj posledica. Treba imati u vidu da on učestvuje u srpskom budžetu 11,9 odsto, da je učešće u BDP-u 6,9 odsto, tamo radi 5.000 ljudi. To je žila kucavica srpske privrede. Sada je važno da, kada se te rezerve potroše i ako su sankcije u toku, da li snabdevači mogu da popune tu rupu,” kaže.

Promo/NIS

Navodi da je NIS snabdevao srpsko tržište sa 70 odsto, a svi ostali su pokrivali, dodaje, 30 procenata.

“Da je obrnuto, to ne bi bio neki problem. U ovom trenutku, mi kao građani ne treba da budemo zabrinuti u narednim mesecima. Suštinski će biti problem šta ćemo da uradimo za nekoliko meseci, a do tada ima vremena da se razmišlja. Trampov odnos sa Putinom se menja iz dana u dan,” dodaje.

Kaže da je situacija problematična, ali da još uvek ima prostora za delovanje.

“Gas ima mnogo srpskih fabrika, ali se nadam da ruska strana ima interes za srpsku stranu,” dodaje.

Kakva je uloga JANAF-a?

Vasiljević kaže da je Srbija jako važna za Jadranski naftovod (JANAF) i da im je u interesu da saradnja postoji. Kaže da je reč o infrastrukturnom projektu – prenosu nafte sa Krka do Srbije.

“JANAF je naftovod koji ide kroz Hrvatsku. To je vlasništvo Hrvatske i on isključivo živi tako što naplaćuje transport do Srbije. Hrvatima to ide u prilog. Međutim, kroz JANAF ide uglavnom iračka nafta. Nema nikakvog razloga da prestane da radi. Dakle, sve je to deo političkog pritiska. Da se spreči da NIS ne funkcioniše,” objašnjava.

Vasiljević dodaje da Srbija ima gasnih rezervi za oko četiri meseca i da ima vremena do tada da odluči šta će da preduzme.

Promo/NIS

“Ukoliko dođe do toga da se sve rezerve potroše, to će imati uticaj na cenu. Berze uvek reaguju. Treba znati da se sankcije uvode jako lako, jednim potpisom, a skidaju se jako teško. Taj period, koliko god da traje, moraće da se premošćuje. Ali puniti rezerve pod uslovima sankcija biće jako skupo,” rekao je.

Savić kaže da robe koje nema – svakako joj cena raste, ali dodaje i da država može da reaguje.

“Imate jedan partnerski odnos gde država kroz politiku akciza i PDV-a pegla te cene. Čak i ako dođe do nekog novog udara, država će to da sredi na određen način. Treba samo preživeti prvu situaciju ako se desi,” dodaje.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.