"Finansije su igrice sa samim sobom": Da li je štednja iz inata postala novi oblik otpora?
Komentari11/10/2025
-10:03
Namerno se uzdržavaju od kupovine osnovnih namirnica, a taj novac koji bi inače potrošili u te namene štede ili u banci ili ga stavljaju u slamaricu. Taj trend koji dolazi iz Velike Britanije pojedini su toliko ozbiljno shvatili da su odlučili da ne kupuju apsolutno ništa sve dok ne potroše kućne zalihe. Reč je o "osvetničkoj štednji". Njen drugi oblik uključuje automatsko prebacivanje novca na štedni račun čim prime platu. Postavlja se pitanje šta je motiv za osvetničku štednju. Analitičari novi fenomen objašnjavaju potrebom društva da se zaštiti od ekonomske neizvesnosti.
Da ne postoji statistika koja može da se sprovede o tome koliko ljudi to praktikuje kaže za Euronews Srbija finansijski savetnik i urednik portala Kamatica Dušan Uzelac.
"Poenat priče jeste da se sve svodi na individuu, ko je koliko kadar da sprovede neke stvari. Neko se trudi da štedi bez toga da se to zove osvetničkom štednjom, pa ne uspeva. Nekome to ide lako od ruke. Neko ima problem sa zaduženjem i prezaduženošću", rekao je Uzelac.
Globalno se dešava jedna prekomerna prodaja i hrane i proizvoda koji sve kraće traju.
"Samo činjenica da automobil traje kraće je koncept koji su izmislili da bi nam ga ponovo prodali. Isto se odnosi na frižider, isto se odnosi na televizor, na telefone, na garderobu. U nekim momentima to je čak i agresivni prodajni model. I to je ono što se sudara sa konceptima mlađe generacije koji to prepoznaju. Oni su odrastali u izobilju, nemaju tu potrebu da se možda materijalno zadovoljavaju kao neke starije generacije i tu je možda zanimljivo i moguće da se pojavi taj koncept, kako su ga nazvali, osvetnička štednja" rekao je Uzelac.
On kaže da štednja "gomila" koja nastaje upravljanjem potrošnjom.
"Taj novac će svakako biti potrošen u nekom momentu, samo je pitanje na šta. Ali ako mi to vodimo kod sebe kao želju da potrošimo ili želju da ne damo novac drugoj strani, samo je pitanje ličnog sistema vrednosti kako će to definisati. Kod nas bi to možda moglo i lako da se uhvati zato što mi imamo naš srpski inat. Mi bismo iz inata mogli nešto da ne kupujemo. I to smo imali vezano za ove trgovinske lance, iz inata nešto nismo radili sa njima i to je možda moglo da proizvede tu ušteđevinu. Dobro pitanje je šta je veći motiv - da li da se ima ušteđevina ili da se ne da novac? To je sad pitanje nijansi", rekao je Uzelac.
Povezane vesti
Da je kod štednje ključan motiv smatra i psihoterapeutkinja Maja Milačić, ona je psihoterapeutkinja.
"Štednja svakako može biti jedan vid zaštite da obezbedimo egzistenciju, ali je jako bitno na koji način štedimo. Da li štedimo tako što kažnjavamo sebe, kažnjavamo sistem, kome se mi tu u stvari svetimo? Da li je ta štednja racionalna ili ima tu emotivnu komponentu? A osveta sama po sebi ima tu emotivnu komponentu da mi to moramo, da se zadovolji pravda, imamo malo i taj element opsesije kada pričamo o toj osveti. Slažem se da je motiv tu u stvari ključan. Da li smo odgovorni ili smo ostrašćeni, nekako i ograničavamo sebe", rekla je ona.
Ona kaže da je svaka potreba na mestu, ali da naše ponašanje, odnosno to kako tu potrebu zadovoljavamo, može biti produktivno ili kontraproduktivno.
profimedia
"Ako trošimo preko naše mere, svakako ne radimo dobro sebi i to stvara neke druge komplikacije, pojačava taj strah. Mi se trudimo, ali ne znamo od čega da počnemo, jer postavimo možda sebi previsoke ciljeve ili nešto što nije realno i onda sebe dodatno frustriramo i još jače pojačavamo sebii taj osećaj nemanja iz koga onda delamo", rekla je Milačić.
Finansijski bicikl i kontrola
Štednja je individualna stvar kaže Uzelac i navodi da je upravljanje novcem upravljanje emocijama.
"Upravljanje emocijama šta nećemo kupiti rezultira time da se može uštediti. I danas smo više nego ikada izloženi raznim modelima prodaje. Nama prodaju sve i svja od ujutru do uveče preko 150 nekih poziva da nešto kupimo, da li je to na autobuskoj stanici, u medijima, na bilbordu, radiju. Sve vreme nam nešto prodaju i kada kupujemo onda nas još dodatno pitaju - hoćete možda još i ovo, hoćete da se prijavite na newsletter, hoćete još i loyalty karticu. To su sve mehanizmi koji nas uvlače u konstantnu prodaju", rekao je on.
Poenta je, kaže, da svako sebe izmeri šta mu čini život i navodi da bi bilo suludo da sebe kažnjavamo da ne trošimo novac, ali da ima smisla da se uzdržavamo od potrošnje zarad višeg cilja.
Povezane vesti
"Ne možete štedeti ako ne upravljate. A upravljanje je upravo jedna zdravorazumska računica - koliko imam, koliko nemam, budžetiranje, odvajanje novca, tu nema iznenađenja", rekao je Uzelac.
On navodi da sve kreće od zarađivanja.
"Ja to zovem finansijski bicikl. Vi da biste se kretali, morate da okrećete pedale.,U ovom finansijskom smislu to je zarađivanje. Morate zarađivati. Kada okrećete pedale sledeći korak je da ne padate, odnosno da držite ravnotežinu. U finansijskom smislu to je finansijska kontrola, kontrola u sadašnjem vremenu", rekao je Uzelac.
Nakon što kontrolišete novac, Uzelac dodaje da to znači da ste obezbedili stanje da ne padate sa bicikla, da držite ravnotežu i da tek onda sledi upravljanje da li ćete vaš novac da usmerite ka štednji, letovanju, ka zimovanju, registraciji automobila i tek tada se pojavljuje ušteđevina kao manifestacija, ne kao akcija.
"Štednja se dešava nakon što sprovodite upravljanje finansijama, a ona se pojavljuje kao višak novca koji niste potrošili. Niste potrošili jer ste odlučili da ne kupite nešto, a odlučili ste da ne kupite jer ste upravljali vašim odlukama", rekao je Uzelac.
Neko ko kaže da nema da štedi, dodaje on, nije savladao kontrolu.
"Teška pitanja morate postaviti sebi, a najteže je da li živim život koji ne mogu da priuštim. Tu se onda dolazi do sudara s realnošću, ali finansije su igrice sa samim sobom", navodi Uzelac.
profimedia
Svako ima apsolutno pravo da radi sa svojim novcem što god želi - i da kupi i da ne kupi.
Uzelac navodi da kada se pojavi "gomila", pitanje je šta učiniti sa tom štednjom jer, kaže Uzelac, sama "gomila" nije sreća, ali jeste rezerva.
"Investiranje je odgovor na to pitanje - kako ćemo taj novac da upotrebimo da on proizvodi novac", dodaje on.
Odluka o tome da ne trošimo svakako je, kaže Maja Milačić, svakako je postavljanje granice - ne dam i počinjem da štedim.
"Sa te strane možda jeste terapijski da vežbamo svoje granice, ali opet da li nas to vodi onda u izolaciju, da smo manje društveni, da se manje viđamo sa ljudima, ne idemo na rođendane, ne idemo na letovanje, zimovanje, da li to sa te strane utiče na kvalitet našeg života? Nekako je bitno da to ne zaboravimo", rekla je ona.
Ona smatra da je najproblematičnije kada se priča o polarnostima.
"Ako dovoljno dugo idemo na jug, stići ćemo na sever, sudarimo ćemo se sa samim sobom. Ali činjenica jeste da vrlo često moramo da isprobamo i jednu i drugu polarnost da bismo mi našli koja je to naša mera, šta je u stvari ta zlatna sredina, što je opet nekako individualno za svakog od nas, u skladu sa tim koliko imamo, koliko možemo da štedimo, koliko možemo da potrošimo. Nikada ekstrem nije dobar, ni jedan, ni drugi, ni previše štednje, ni to impulsivno, opsesivno trošenje novca, nikako nije dobro. Jedno i drugo nas vodi u neki problem, samo pitanje koji", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Ona dodaje da je lečenje loših emocija kupovinom delotvorno ali da je kratkotrajno.
"Kada pogledamo izvod iz banke više nije delotvorno. To je onaj moment gde mi poput deteta hoćemo da zadovoljimo neku potrebu što pre, da osetimo olakšanje, da osetimo neko zadovoljstvo, ali to je sve vrlo kratkotrajno. Opet i pitanje je kome će u kojoj meri ta štednja na duže staze doneti zadovoljstvo. Da li je zadovoljstvo gledati u slamaricu ili je koristiti za neki bolji i kvalitetniji život", navela je Milačić.
Život će biti mnogo lepši ako, kaže Uzelac, naučite da upravljate finansijama.
"Samo jednom u životu to treba da naučite. I nije pogrešno potrošiti novac. Pogrešno bi bilo potrošiti novac, pa zbog te potrošnje da imate problem za mesec, dva. Zato je ključna kontrola, upravljanje. Niko to drugi neće uraditi za vas. i svi drugi imaju interes da vi to ne radite. Svi drugi imaju interes da vi ne znate s novcima i država, i prodavnice, i svi koji hoće nešto da vam prodaju, na neki način imaju interes, jer ako biste vi znali s novcima, vi biste bili nezavisni i samostalni. To je onako lep trofej koji možete sebi da osvojite", rekao je Uzelac.
Ceo razgovor sa gostima Euronews Srbija možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)