Zašto trgovci stavljaju katanac na neke prodavnice i ko plaća cenu neprofitnih objekata?
Komentari
25/10/2025
-20:42
U javnosti su se u poslednje vreme pojavile najave da će pojedini trgovinski lanci zbog Uredbe o ograničenju marži zatvoriti deo objekata u Srbiji. To je za ministarku unutrašnje i spoljne trgovine Jagodu Lazarević politizacija, a ne realno stanje. Ona kaže da svaki lanac ima neprofitabilne objekte, te se oni, u skladu s tim, zatvaraju i otvaraju novi, kao i da neće biti masovnog zatvaranja. U Udruženju "Efektiva" kažu za Euronews Srbija da je poznato da trgovinski lanci imaju veliki broj objekata i da svi ti objekti nisu bili pojedinačno profitabilni i pre primene Uredbe.
Ministarka je navela da apokaliptične prognoze o masovnom zatvarnju prodajnih objekata jednostavno nisu tačna i da se time pokušava da se stvori strah.
"Ako treba da se nerentabilni objekti održavaju na teret građana, odnosno cena koje plaćaju građani ili da ih dobavljači finansiraju kroz rabate, onda to nije uspešan poslovni model i moraće da porade na optimizaciji troškova", navela je ministarka Lazarević.
Dejan Gavrilović iz "Efektive" objašnjava da su neki od objekata pojedinačno radili sa određenim gubicima, ali da su trgovinski lanci od dobrog dela dobavljača dobijali na kraju godine vanknjižna odobrenja, odnosno of rabate, upravo na bazi prometa koji ostvaraju, pa da im je u tom smislu odgovaralo da drže i te objekte i zbog konkurencije i zbog prisutni na nekom delu tržišta.
On je naveo da je i pre uvođenja Uredbe o ograničavanju marži bilo i zatvaranja i otvaranja objekata trgovinskih lanaca i da ako se i desilo da je u poslednja dva meseca bilo nešto jačeg zatvaranja objekata, sigurno ne treba u tome tražiti krivca u Uredbi, jer to nije ni logično.
"Zar sad treba da žalimo za nekim maloprodajnim objektom zato što je taj trgovinski lanac celokupnu populaciju potrošača u Srbiji šišao maržama od 45 odsto?! I sad kad treba te marže da smanji na neki realan nivo, on kaže - ja ne mogu tako da radim, moram da zatvorim određeni broj objekata. Pa zatvori. Šta sad mi treba da kažemo? Ne, nemojte da zatvarate, evo, plaćaćemo i dalje najskuplje cene hrane u Evropi, da biste vi imali još pet, 10, 15 objekata više u svom portfoliju. Nikakve logike nema", rekao je Gavrilović.
On je podsetio da u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije stoji da su trgovinski lanci do pre samo nekoliko godina radili sa prosečnom maržom od 18 odsto tako da, kako dodaje, i sada mogu da rade kao i tada.
Povezane vesti
"Ako ih je ova ekspanzija marži u poslednje tri ili četiri godine, kada su oni počeli da podižu marže i cene dovela u poziciju da zbog toga otvore neki objekat više, pa sad moraju da ga zatvore jer više nemaju tu mogućnost, to je jednostavno nešto što je normalno u poslovnom svetu. Dakle, neko se pojavi sad na tržištu, polako ga zauzme i profitabilan je. Onda se pojavi konkurencija, počinje da mu otkida deo tog kolača i onda on lagano gubi poziciju na tržištu, smanjuje se. To je potpuno jedna normalna evolucija u toj nekoj tržišnoj utakmici", rekao je Gavrilović.
Prema njegovim rečima, "Efektiva" dobija čak i neke druge podatke da se u poslednje vreme neki novi maloprodajni objekti otvaraju.
Navodi u medijima o zatvaranju prodajnih objekata zbog marži, kaže on, više su mu delovali kao PR tekst trgovinskih lanaca koji sada vrše pritisak na javnost i na državu da se stekne utisak da su oni sad nekakve žrtve.
monticello / imageBROKER / Profimedia
"Neko ko ostvari profit od 65 miliona evra na godišnjem nivou i ko svojim menadžerima isplati 2,5 miliona evra bonusa na kraju godine, pa sigurno ima prostora i da neki objekat zadrži u gubitku i da ne zatvara objekte. Dakle, oni su samo posegli za tim da će im biti manji prihodi, pa da ne diraju plate i bonuse menadžerima, nego da će da udare po sirotinji, a to su radnici i da zatvore neki objekat, a onda će to da prikažemo kao strašne gubitke i kako im država pravi problem. Mislim, suluda priča", rekao je Gavrilović.
Marže nisu jedini problem
Prema rečima ministarke Lazarević, inspekcijske kontrole pokazuju da se trgovci sve odgovornije ponašaju i da poštuju Uredbu o ograničavanju trgovinskih marži, ali i da i dalje vrše pritiske na dobavljače, zbog čega će biti usvojen aneks Uredbe.
Zato će uredba, koja se primenju od 1. septembra ove godine, kako kaži u Ministarstvu, biti ponovo izmenjena zbog novih pritisaka trgovaca na proizvođače i dobavljače.
Ministarka Lazarević nedavno je rekla da su trgovci su i dalje "drsko kreativni", jer znaju šta smeju, a šta ne, ali i dalje vrše pritiske.
Povezane vesti
Istakla je da je činjenica da nisu samo marže problem, već i velika davanja of rabata, kao i da oni i dalje pokušavaju da nadoknade ozbiljan deo kolača na osnovu tih rabata i pokušavaju da pritisnu dobavljače.
Da trgovinski lanci ne zarađuju samo na maržama, nego i na of rabatima kaže i Gavrilović.
On objašnjava da su se neprofitni trgovinskih objekati "pokrivali" iz celokupnog poslovanja firme.
"Na kraju godine deo tih gubitaka pokriju dobavljači kroz ta vanknjižna davanja. Znači, trgovinski lanci ne zarađuju samo na maržama, oni zarađuju i na tim of rabatima. Pošto je država naumila da i kroz zakon o nepoštenim trgovačkim praksama suzbije takvo ponašanje, oni su se uspaničili i shvataju da gube taj neki ekstra profit koji su imali. Čak ne mora ni da znači da im se ne isplati da drže, nego jednostavno će im bonusi menadžera biti manji nego prošle godine, pa ko vele - daj da to sprečimo, otpustićemo ovamo neke radnike, zadržaćemo samo te profitabilne maloprodaje i naši bonusi će opet biti isti. Menadžeri u tim firmama razmišljaju najviše o svojim bonusima, a ne o interesima potrošača i zaposlenih", rekao je Gavrilović.
On je naveo da su od primene Uredbe neke cene nešto malo niže, ali da nije to sve kako je bilo planirano i kako su potrošači očekivali, kao i da su i dalje su cene u Srbiji veće nego u zemljama u okruženju.
"Očigledno da uzrok nisu bile marže, nego i dešavanja u celokupnom sistemu - od proizvođača ili uvoznika do krajnjeg prodavca. Tu treba poraditi još na tome kako bi se te neke stvari dovele na taj neki očekivani nivo. To i dalje pokazuju brojni primeri, pa tako neko mleko ili neki sirni namaz kod jednog manjeg trgovca košta 80 dinara, a kod ovih velikih košta 150 dinara. Ono šta bih ja uradio da se bavim time, pratio bih liniju nabavke tog jednog i ovih velikih, pa da vidimo šta se tu usput dešava. Jer možda oni kažu - pa okej, mi smo stavili 20 odsto marže, ali od koga su kupili? Od nekog posrednika, pa od ćerke firme i tako dalje, i tako zidaju cene", rekao je Gavrilović.
Ministarka je navela da su nepoštene trgovačke prakse prepoznate od strane EU, na osnovu čega je doneta direktiva koja je transponovana u nacionalno zakonodavstvo i većina zemalja EU ima taj zakon koji će i Srbija uskoro dobiti.
Ona navodi da je tendencija da trgovci budu profitabilni, ali na zdravijoj osnovi - da imamo niže cene, da dobavljači budu rasterećeni nepodnošljivih rabata, i da imamo niže cene, kao i akcije na koje su potrošači i te kako navikli.
Komentari (0)