Obrknežev: Srbija treba da se usredsredi na potpisivanje dugoročnog ugovora sa Rusijom
Komentari
26/10/2025
-13:33
Magistar naftno-gasnog inženjerstva i analitičar Nebojša Obrknežev izjavio je danas da u nacrtu odluke ministara energetike evropskih zemalja još nije u potpunosti definisano do kada bi treće zemlje mogle da uvoze ruski gas, ali je ocenio da bi Srbija trebalo da bude fokusirana na 1. januar 2028. godine, kao i da poradi na potpisivanju dugoročnog ugovora sa Ruskom Federacijom na tri ili pet godina.
Obrknežev je za Tanjug rekao da, prema nacrtu odluke ministara energetike evropskih zemalja, zemlje članice koje nemaju dugoročni ugovor sa Ruskom Federacijom od 1. januara 2026. godine neće moći da uvoze ni ruski tečni gas, ni zemni gas, ni samu naftu, dok će one koje imaju određeni ugovor moći to da čine do maja.
"Ono što se govori za 1. januar 2028. godine, govori se o tranzitnim zemljama. Čini mi se da još to nije skroz definisano, da li tu, recimo, spadaju treće zemlje, među kojima je i Srbija ili ne. U svakom slučaju, čini mi se da bismo mi trebali da obratimo pažnju na taj 1. januar 2028. godine. Najviše da budemo fokusirani na to", naveo je Obrknežev.
Kako je dodao, postoji dodatna problematika, a to je što Srbija nije napravila dugoročni ugovor sa Ruskom Federacijom koji bi, recimo, bio na pet ili na tri godine, koji bi dosezao do 2028. godine, već za sada postoji samo do kraja ove godine.
"Čini mi se da bismo trebali više da poradimo sada na ovom osnovnom ugovoru sa Ruskom Federacijom, pa kao treća zemlja, da Bugarska ima mogućnost tranzita samog gasa do Republike Srbije. Mi ćemo imati tu veću kontrolu, ne mi zapravo, nego Bugarska, da, recimo, ne bi ona uzimala taj određeni ruski gas i tu se zapravo stavlja ta određena klauzula uz veću kontrolu porekla gasa odakle on stiže. Moje mišljenje je da 2028. godina, 1. januar, jeste zapravo suština na kojoj mi možemo da radimo o diverzifikaciji izvora snabdevanja gasa i možemo i o tome da pričamo odakle bismo mi to mogli da uvozimo i konkretno šta bismo trebali da radimo da bismo bili bezbedni barem do tog momenta", naveo je Obrknežev.
Prema njegovim rečima, ako se ne sklopi dugoročni ugovor sa Ruskom Federacijom, Srbija će preko Bugarske moći da prima ruski gas do 17. juna sledeće godine, ali to još nije u potpunosti definisano i trebalo bi sačekati da se vidi da li će biti još neka uredba za treće zemlje.
Obrknežev navodi da će, ukoliko Srbija potpiše dugoročni ugovor sa Ruskom Federacijom, moći preko Bugarske da dobija do 1. januara 2028. godine, s tim što ni Mađarska posle tog 1. januara 2028. ne može kao članica EU da dobije ruski gas, iako ima ugovor do 2036. godine.
Povezane vesti
"Bugarska neće moći da bude tranzitna zemlja za zemlju Evropske unije, a zemlja Evropske unije je Mađarska, ali može da bude tranzitna za treće zemlje kao što je Srbija. Čak ni Bugarska ne može sama sebi da uzme gas, niti može da isporučuje Mađarskoj, može da isporučuje samo ugovorom propisanu količinu gasa koju je Republika Srbija zaključila na godišnjem nivou sa Ruskom Federacijom", naveo je Obrknežev.
Govoreći o ugovoru sa Ruskom Federacijom, on kaže da je iznenađen što već nije potpisan i dodaje da to nije do srpske strane, već do ruske.
"Ukoliko Rusi nemaju rešenje, Srbija će morati da reaguje"
Izrazio je nadu da će ugovor biti potpisan i to ne samo do decembra, već i na duži vremenski period i dodao da je ubeđen da ima još vremena za sklapanje dugoročnog ugovora.
Govoreći o sankcijama NIS-u i snabdevanju Srbije naftom, Obrknežev je ocenio da će, ukoliko Rusi nemaju rešenje, Srbija morati da reaguje.
Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da, ako dođe do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju, onda će država uzeti stvar u svoje ruke i zaštititi Srbiju, Obrknežev kaže da mu se čini da su malo timovi u neku ruku zakazali i da apsolutno sve vodi sam predsednik.
Prema njegovom mišljenju, ukoliko Rusi nemaju konkretno rešenje za američke sankcije NIS-u sa kojim će da istupe, onda će država morati da reaguje sa "nekom nacionalizacijom", ali tu mogu da budu dva koraka.
Kako je naveo, nacionalizacija može da se izvrši prijateljski, pa da se vrati kada prestanu sankcije, a može da se izvrši i na način na koji se to radi u zapadnim zemljama.
Povezane vesti
Ipak, Obrknežev smatra da će Srbija i Ruska Federacija morati da nađu neko rešenje jer Amerikanci tu ne popuštaju.
Kada se govori o vlasničkoj strukturi, ako Rusi nemaju konkretno rešenje, onda će se i na taj način prijateljski reći prosto šta je to što Srbija mora da preduzme kako Rafinerija ne bi stala sa radom, dodaje Obrknežev.
"Mi već imamo da je oko 84.000 tona iz naših strateških rezervi dato Rafineriji da radi, kompanija NIS ima rezerve za mesec dana. Država Srbija ima za dva meseca, imamo tu još neke druge rezerve i plus sirovu naftu što mi proizvodimo, ali i te rezerve nisu neograničene. I zato govorimo da bi za mesec, mesec i po dana, to u potpunosti trebalo da se reši", rekao je Obrknežev.
Povezane vesti
Komentari (0)