Prodaja NIS-a i sekundarne sankcije NBS: Srbija na raskrsnici strateških i ekonomskih izazova
Komentari19/11/2025
-21:31
Situacija oko prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) i dalje ostaje izuzetno delikatna. Ministrka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je danas nakon sednice Vlade da su ruski vlasnici pristali da prodaju svoj deo od 56,15 odsto u NIS-u. Pitanje koje se postavlja jeste koliko je Srbija sada bliža rešenju koje bi omogućilo ukidanje američkih sankcija i obezbedilo nesmetan rad ove strateške kompanije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ocenio je za Euronews Srbija da je u ovom trenutku teško precizno predvideti ishod, jer proces nije završen i odvija se u uskom rokovniku. Prema njegovim rečima, delikatnost situacije proizilazi iz kompleksnosti transakcije i činjenice da ona uključuje različite strane i interese, kako domaće, tako i međunarodne.
"Ali ja sam umereni optimista. Nadam se da će ubrzani postupak dovesti do pronalaska novog vlasnika i da će time biti ispunjen ključni uslov za izbegavanje sankcija i nastavak rada NIS-a", dodao je Đuričin.
Profesor je istakao da je situacija dodatno osetljiva jer Srbija, iako značajan vlasnik sa učešćem od skoro 30 odsto, nije bila u prilici da utiče na proces.
"Dobra strana cele situacije je to što država ne mora da bude kupac. Imajući u vidu da postoji velika razlika između fer tržišne vrednosti kompanije pod sankcijom, koja ima oko 500 miliona evra neto dug, i očekivanja ruskog equity partnera, ovakvo rešenje je povoljno za Srbiju", objasnio je Đuričin i ocenio da država zadržava svoj deo vlasništva, što joj omogućava da učestvuje u budućim strateškim odlukama.
Euronews Srbija
Govoreći o potencijalnim sekundarnim sankcijama Narodnoj banci Srbije, Đuričin je naglasio da bi one mogle ozbiljno ugroziti finansijski sistem zemlje.
Prema njegovim rečima, OFAC, američki organ za sankcije, želi da preseče sve finansijske tokove u vezi sa NIS-om, uključujući transfer novca ka dobavljačima i od kupaca.
Povezane vesti
"Pošto se u tom lancu nalaze finansijski posrednici, upozorenje OFAC-a znači da bi sankcije mogle da se prošire na celu centralnu banku, a samim tim i na ceo bankarski sistem Srbije. To bi bila velika šteta, jer je naša centralna banka jedna od četiri najbolje ocenjene u regionu sa rejtingom A-, čak dva stepena iznad Bank of England", rekao je Đuričin.
On je dodao da bi posledice takvih sankcija bile katastrofalne za domaći finansijski sektor.
"Efekat sankcija na bankarski sistem bio bi jednako destruktivan kao što je trenutno uticaj sankcija na NIS. Nama nije logično da bi mala zemlja, sa ograničenim mogućnostima i deficitom energenata, bila u obavezi da sprovodi takva pravila koja nisu pravična, ali su obavezna ukoliko želimo da preživimo ovu tešku geopolitičku situaciju", istakao je profesor.
Euronews Srbija
Đuričin je dalje objasnio da bi, u slučaju da Srbija nastavi da trguje ruskim gasom, moglo doći do uvođenja carina od čak 500 odsto.
"To su cifre koje nijedna strategija ne može da amortizuje. Nalazimo se između dva tereta – strategijskog, da preživimo i kasnije stvorimo uslove za prosperitet, i moralnog, da budemo nekooperativni prema investitoru iz prijateljske zemlje", ocenio je Đuričin.
Profesor je naglasio da, i pored ovih izazova, postoje i pozitivni elementi.
"Ostajemo vlasnici 30 odsto NIS-a i nadam se da ćemo dobiti korektnog i agilnog strateškog partnera koji će obezbediti stabilnost kompanije i energetsku sigurnost Srbije. Ovo je posebno važno za sve sektore koji zavise od energije, uključujući industriju, obrazovanje i zdravstvo", rekao je Đuričin.
Povezane vesti
Na kraju, Đuričin je istakao da je trenutna situacija test za stratešku i ekonomsku snalažljivost Srbije.
"Nalazimo se u situaciji u kojoj moramo balansirati između očuvanja strateških interesa i ekonomskih pravila koja nameću međunarodni akteri. Ovo je period kada odlučujemo o stabilnosti ključnih sektora i budućem pravcu razvoja naše zemlje", zaključio je profesor.
Komentari (0)