Cene alkohola u Evropi: Gde je najskuplje, gde najjeftinije i kakve su cene u Srbiji u poređenju sa ostatkom kontinenta?
Komentari
13/12/2025
-14:07
U proseku, 1,50 evro od svakih 100 evra koje domaćinstva u Evropskoj uniji potroše na robu i usluge odlazi na alkoholna pića, prema podacima Eurostata. Ipak, u različitim zemljama udeo alkoholnih pića u potrošnji domaćinstava znatno varira, prenosi Euronews.
Indeks nivoa cena, koji upoređuje cenu iste korpe alkoholnih pića širom Evrope, dobar je način da se sagledaju razlike u troškovima za alkohol. Prosek EU postavljen je na 100, tako da, ako ta korpa košta 100 evra na nivou EU, indeks pokazuje koliko bi koštala u svakoj zemlji.
Nivo cena iznad 100 znači da je zemlja skuplja od proseka EU. Rezultat ispod 100 znači da je jeftinija.
Najskuplji alkohol u nordijskim zemljama, Turskoj i Irskoj
Od 2024. godine, najskuplja zemlja za alkohol je Island, kada se rangira zajedno sa 36 evropskih zemalja (članice EU, kandidati i države EFTA). Na Islandu ljudi plaćaju 285 evra za pića koja u proseku koštaju 100 evra u EU. To je 185 odsto iznad proseka EU.
Na drugim mestima na listi, cena ove korpe alkoholnih pića iznosi 226 evra u Norveškoj, 210 evra u Finskoj i 203 evra u Turskoj. To znači da alkoholna pića koštaju više nego dvostruko u odnosu na prosek EU. Irska, sa 198 evra, takođe je veoma blizu tog nivoa.
Tri najskuplje zemlje kada je reč o cenama alkohola nalaze se u nordijskom regionu. Preostale dve nordijske zemlje takođe su iznad proseka EU: Švedska (146 evra) i Danska (125 evra).
Najjeftiniji alkohol u Italiji, Nemačkoj i Austriji
Najniže cene alkohola zabeležene su u Italiji, Nemačkoj i Austriji. Cena alkoholnih pića koja koštaju 100 evra u EU iznosi samo 84 evra u Italiji. To znači da su cene alkoholnih pića 16 odsto ispod proseka EU.
Povezane vesti
Cene alkohola iznose 87 evra u Nemačkoj i 90 evra u Austriji. U Španiji ljudi plaćaju 91 evro za istu korpu pića. To znači da je alkohol generalno jeftiniji u četiri velike ekonomije EU nego što je prosek EU. Jedino je Francuska iznad proseka sa 102 evra — i to samo 2 odsto više.
Prihod nije uključen
Prihod ili zarada nisu uključeni u poređenja cena, što znači da rangiranje ne uzima u obzir plate ili druge mere ličnog dohotka.
"Postoji važna razlika između cene alkohola i njegove dostupnosti", izjavio je profesor Kolin Angus sa Univerziteta u Šefildu za Euronews Business.
Zemlja sa niskim cenama alkohola, ali niskim raspoloživim dohotkom može i dalje imati nisku dostupnost alkohola, a obrnuto takođe može biti tačno.
"Porez je ključni faktor koji utiče na razlike u cenama... Viši porezi na alkohol jedan su od najvažnijih pokretača viših cena alkohola u nekim evropskim zemljama, posebno u onima u severnoj Evropi", dodao je Angus.
On je naveo da su u regionima severne Evrope, kao što su Skandinavija, Irska i Ujedinjeno Kraljevstvo, više poreske stope uglavnom odgovor na visok nivo konzumacije alkohola i štetu povezanu s alkoholom.
Godine 2020, poslednje godine kada je Ujedinjeno Kraljevstbo bilo deo poređenja, njegov indeks je iznosio 139, dok je prosek EU bio 100.
Povezane vesti
"Većina mediteranskih zemalja danas ima znatno niži nivo konzumacije alkohola i štete, a samim tim i manju potrebu za višim poreskim stopama kako bi se obeshrabrilo prekomerno konzumiranje", dodao je.
Dr Jakob Manti sa Univerziteta u Hamburgu takođe je istakao da su više akcizne stope na određena alkoholna pića glavni pokretač razlika u cenama alkohola.
Na primer, 2020. godine pet zemalja u evropskom regionu SZO sa najvećim udelom poreza na alkohol u maloprodajnoj ceni piva bile su Finska, Turska, Norveška, Estonija i Island. Udeo poreza kretao se između 28 odsto i 39 odsto, a udeo poreza je još veći kod žestokih pića (može biti 50 odsto ili više). U zemljama sa niskim oporezivanjem, međutim, poreski udeo iznosi 10 odsto ili manje.
Povezane vesti
Povećanje poreza povećava prihode države
"Ovi podaci pokazuju da veliki deo maloprodajne cene može biti određen akciznim porezima", rekao je Manti za Euronews Business.
On je istakao da povećanje poreza nije povezano samo sa smanjenjem potrošnje.
"Povećanje poreza takođe povećava poreske prihode države", dodao je.
Kolin Angus je takođe objasnio da se još jedan važan faktor u određivanju stopa oporezivanja alkohola odnosi na proizvodnju alkohola, bar kada je reč o vinu. Širom Evrope, zemlje koje proizvode vino u značajnim količinama gotovo uvek imaju nulte ili veoma niske poreske stope na vino. S druge strane, zemlje koje ne proizvode vino imaju tendenciju da vino oporezuju više.
Komentari (0)