Ko se pobunio zbog ograničenja marži i zašto je došlo do sukoba sa Maksijem?
Komentari
22/11/2025
-09:44
U nastojanju da nateraju trgovce da spuste cene, potrošači su od početka godine u više navrata pozivani na bojkot koji je imao nekoliko faza. U poslednjoj fazi Udruženje "Efektiva" je pozivalo da se od 1. aprila na jedan mesec najpre maksimalno "pritisne" Maksi jer je, kako su tada navodili, taj lanac "očigledno ključ cele priče", uz preporuku da se i dalje ne kupuje ni kod drugih velikih trgovinskih lanaca. Iz tog udruženja su ponavljali da ako Maksi spusti cene, ostali će to slediti. Inače, sumnje da su se veliki trgovinski lanci dogovorali o cenama još je u oktobru prošle godine iznela Komisija za zaštitu konkurencije koja je pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca, ali taj postupak još nije okončan. Postavlja se pitanje šta se promenilo od tada do danas.
U međuvremenu, država je donela Uredbu o ograničenju trgovačkih marži koja je dovela do izvesnog snižavanja cena i najavila donošenje zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, ali je javnost saznala i da je Delez, u čijem su sastavu Maksi prodajni objekti, ranije izbegao plaćanje poreza Srbiji na ostvarenu dobit od 120 ili 130 miliona evra "fingiranim postupkom likvidacije".
Te tvrdnje je kompanija Delez odbacila kao netačne.
Postavlja se pitanje otkud sad taj "sukob" države i kompanije Delez.
Nakon donošenja Uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, u javnosti su se pojavile najave upravo kompanije Delez da će zbog te uredbe zatvoriti deo objekata u Srbiji.
Na to je odmah reagovala ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazareviće koja je ranije rekla da svaki lanac ima neprofitabilne objekte, te se oni, u skladu s tim, zatvaraju i otvaraju novi, kao i da neće biti masovnog zatvaranja.
Takve najave nisu zabrinule ni guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković koja je nedavno rekla da je Delez kompanija koja ostvaruje značajnu dobit i da je Delez ranije izbegao plaćanje poreza Srbiji na ostvarenu dobit od 120 ili 130 miliona evra "fingiranim postupkom likvidacije".
Povezane vesti
Da se svaki biznis vodi profitom kaže za Euronews Srbija Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".
On kaže da je Delez i prošlu i pretprošlu godinu završio sa po 65 miliona evra čistog profita i da to nisu male pare.
"To je ozbiljan profit da bi oni sad tek tako pokupili pinkle i otišli. Delez je svoju ekspanziju u poslednjih par godina bazirao upravo na tim stvarima koje im se sada uskraćuju", dodaje on.
Za poslednje tri godine, kaže Gavrilović, Delez je otvorio 100 novih objekata.
"Kad god su otvarali objekte, prema informacijama koje imamo, oni zovu dobavljače i kažu - platite nam otvaranje objekta, reklamiranje, ulistavanje proizvoda - to su ti off rabati koji su oni dobijali. Njih otvaranje objekata nije puno koštalo, a onda na obim prodate robe koje imaju tokom cele godine u svim objektima, oni ponovo od dobavljača traže neki off rabat. Sad je u najavi donošenje zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkim praksi i oni će bez toga da ostanu", rekao je on.
Gavrilović objašnjava da je Delez otvarao objekte ne zato što je to bio rezultat biznis procene u smislu zauzimanja tržišta, nego zato što ih to faktički nije mnogo ni koštalo jer su im to plaćali drugi.
monticello / imageBROKER / Profimedia
"Sad kad im se to uskraćuje oni kažu - e mi ćemo da zatvorimo objekte. Oni zatvaraju objekte koji nisu profitabilni, a objekte koji su profitabilni sigurno neće. Očigledno su oni sad posegli za nekom propagandom i žele da prikažu sebe kao - zla država napada dobri Maksi, dobri Delez koji je pošten, jadan, mora da zatvori 25 radnji", rekao je Gavrilović.
Povezane vesti
On je podsetio i da je ranije govori da ako se postigne to da se Maksi, koji ima najveći broj objekata i prisutan je skoro u svakom gradu, ubedi da promeni politiku i spusti cene, ostali trgovinski lanci bi morali to da prate.
Zašto bukti "sukob"
Guvernerka Jorgovanka Tabaković je nedavno rekla da je kompanija Delez svojevremeno trebalo da isplati oko 120 ili 130 miliona evra dobiti i na tu sumu plati porez državi Srbiji, ali je taj iznos prebacila na račun kompanije ćerke, registrovane na istoj adresi gde je i Delez, pa kad je prošao zakonski rok koji Zakon o privrednim društvima dozvoljava, oni su taj novac izneli bez dinara plaćanog poreza osnivaču u Belgiji, odnosno svojoj matičnoj kompaniji.
"Fingiran postupak likvidacije da bi se iz države Srbije iznela dobit bez plaćanja poreza. Možete da zamislite. Nisam ja ostala nema na to. Sve je evidentirano u zapisnicima i njima sam rekla sve u lice kad su došli na razgovor kod nas, jer mi redovno održavamo kontakte, a onda obično bude - nisam ja bio tu, to je bio prethodni direktor. Ja ne znam, ali to je kontinuitet poslovanja Deleza i dokaz da nekome nikada nije dovoljno profita, ali ni poštovanja domaćina države, domaćina koji ti obezbeđuje uslove da zaradiš toliki novac", rekla je Tabakovićeva.
Ona je dodala da je sve bilo po zakonu, samo je bilo toliko očigledno da je reč o fingiranom postupku.
Guvernerka je rekla i da i predstavnici Deleza "mogu da se ljute koliko hoće", ali da je sve svoje primedbe spremna da im ponovi i dostavi u zvaničnoj formi.
"O drugima neću, da govorim samo o ovima što se bune", navela je ona.
Gavrilović pita zašto se taj argument poteže tek sada.
"Zašto se sa tim izlazi sada u javnost kada znamo da neki mali STR ako ne izda fiskalni račun, ili pekara, doći će inspekcija i zatvoriće ga na 15 dana, 20 dana, mesec dana", rekao je on.
O tome je, kaže Gavrilović, trebalo odmah da se priča i reaguje, ali i dodaje da će ta informacija dopreti do svesti određenog broja potrošača kod kojih će možda da izazove određeni gnev ili bes.
"To mi liči na ono - slušajte, znamo mi o vama mnogo toga, bolje ćutite i budite mirni. Znači, sad oni se tu natežu i peglaju sa nekim informacijama iz fioke, kako bi jedni druge umirili ili kako bi jedni druge naterali da rade kako ovi drugi misle da treba da rade - Delez da opet radi po starom, a država njih da natera da rade po novom, ili je sve to u smislu pritiska da se ne donese zakon o nepoštenim trgovačkim praksama", rekao je Gavrilović.
On kaže da je moguće da je iza "sukoba" države i kompanije Delez u stvari priprema terena za ulazak ozbiljnijeg trgovinskog lanca na tržište Srbije, pa je u tom smislu potrebno da teren na koji dolazi bude apsolutno čist i kada je reč o propisima, s obzirom na to da je bilo dosta sive zone sa off-rabatima, ucenjivanjima dobavljača i jakom pozicijom na tržištu koju je Delez držao.
Gavrilović, međutim, navodi da mu u nekom trenutku cela situacija liči malo i na fingiranje "svađe" kompanije Delez i države.
"Da je taj 'sukob' ozbiljniji, valjda bi potrošači to osetili ozbiljnije i osetnije u radnjama, a ne osećamo baš nešto, a oni su tu u nekom 'sukobu' oko primene uredbe koja faktički potrošačima nije donela nešto bog zna šta. Donela je neko sniženje, ali ne onako kako nam je rečeno da će biti 15-20 odsto, nego je, kao što je i rekao Republički zavod za statistiku, 4,5 odsto i to je otplike možda neko realno stanje", kaže Gavrilović.
Tabaković je rekla da je na državi da obezbedi uređen tržišni okvir i fer konkurenciju.
"Trgovinski objekati nisu banke pa da je teško da se zatvore bez posledica pošto rade tuđim novcem, depozitima građana i zato mi imamo preventivnu kontrolu. Međutim, trgovinski lanci, jedan ode, drugi dođe, ali je na državi da uredi da konkurencija zaista znači niže cene i kvalitetniju uslugu", rekla je Tabaković.
Komentari (0)