Pad prometa na Beogradskog berzi: Da li bi rešenje za NIS značajno popravilo tržište akcija i šta bi još pomoglo
Komentari06/01/2026
-15:44
Beogradska berza je 2007. ostvarila praktično istorijski najveći promet koji je iznosio blizu tri milijarde evra. Trgovanje akcijama prošle godine u vrednosti od 13,2 miliona evra predstavlja više nego duplo slabiji iznos u odnosu na prethodnu godinu. Promete ovog ranga berze u Ljubljani i Zagrebu zabeleže gotovo na nedeljnom nivou, a doprinos slaboj realizaciji dala je, između ostalog, i privremena obustava trgovanja akcijama NIS-a. Da promet na Beogradskoj berzi stagnira već nekoliko godina kaže za Euronews Srbija berzanski analitičar Branislav Jorgić, navodeći da je glavni problem Beogradske berze nedostatak kvalitetnih berzanskih kompanija, kao što su NIS i Aerodrom Beograd.
On smatra da bi situaciju popravio izlazak na berzu kapitalno jakih državnih i privatnih kompanija.
"Za početak, ja očekujem da se NIS vrati na Beogradsku berzu. To će biti prvi korak, a zatim da se pojavi neko od državnih preduzeća, privatnih kompanija kao listing na Beogradskoj berzi", rekao je Jorgić.
Povodom jednog od najslabijeg prometa na Beogradskoj berzi prošle godine, Jorgić navodi da je to kontinuitet u odnosu na prethodne godine i da se situacija pogoršala suspenzijom trgovanja sa akcijama NIS-a.
"NIS je bio na prime marketu i on je nosio dobar deo tržišta Beogradske berze. U januaru je privremeno suspendovano trgovanje i ostalo je praktično trgovanje na relativno malom broju kvalitetnih kompanija. Sve ostalo što se listira na Beogradskoj berzi je manje-više posledica procesa privatizacije koji se desio u periodu od 2000. godine pa do danas, ali to nisu tipične berzanske kompanije i tržište se na tim kompanijama ne može razvijati. Znači, glavni problem Beogradske berze je nedostatak kvalitetnih berzanskih kompanija, kao što su NIS i Aerodrom Beograd. To su praktično dve jedine berzanske kompanije na kojima Berza trenutno bazira svoje poslovanje i na bazi čega može kreirati neku budućnost", kaže on.
Da bi se popravilo stanje na Beogradskoj berzi, smatra on, potrebno je da neko od nosilaca privrednog razvoja Srbije deo svojih obveznica ili akcija, odnosno prikupljanja kapitala obavi preko Beogradske berze.
Potencijalno, takve kompanije su, dodaje on, prvenstveno državne privredne, kapitalno jake kompanije, kao što su Elektroprivreda i Telekom.
Povezane vesti
"Tu postoje određeni strahovi, nedoumice ako se deo kompanije iznese na berzu, kako će se kretati cena, da li tu može doći do nekih neželjenih preuzimanja. Mislim da su ti strahovi neopravdani", rekao je on i pomenuo primer MOL-a.
On kaže da država Mađarska drži 40 odsto MOL-a i praktično se može reći da aktivno upravlja tom kompanijom, a sa druge strane 60 odsto su vlasnici penzioni i investicioni fondovi, građani Mađarske i građani sveta.
"Vi i ja možemo danas da odemo kod našeg brokera da damo nalog za kupovinu akcija MOL-a i mi nismo nikakvi neprijatelji MOL-u. Mi samo finansiramo praktično njihov razvoj i očekujemo da imamo neku korist u obliku dividende u budućnosti. Mislim da je i u ovom trenutku možda propuštena prilika da država poveća svoje učešće u NIS-u kao adekvatnoj kompaniji MOL-u. Ona sad trenutno ima negde oko 29,8 odsto, mali akcionari imaju 14 odsto. Mogla je da uputi ponudu za preuzimanje od malih akcionara i da poveća svoj udeo. Verujem da bi dobar deo malih akcionara prodao državi i da se popne, recimo, na neki 40 odsto", rekao je Jorgić.
Ko ima koristi od okretanja tržištu?
Jorgić smatra da bi Beogradsku berzu trebalo iskoristiti kao izvor finansiranja za srpsku privredu, navodeći da berza ima infrastrukturu i perfektno funkcionisanje.
"Imamo institucije, imamo trgovačku platformu, ono što nemamo, nemamo predmet trgovanja, s čim ćemo trgovati. I to je šteta i za investitore, ali i za naše društvo kao celinu", rekao je on.
On navodi da bi, potencijalno, izlazak na berzu EPS i Telekom mogao da utiče na razvoj tržišta kapitala, jer bi to otvorilo investitorima investicione mogućnosti.
"Zašto je to korisno i za mene, ali i za državu? Ako ja imam 10.000 evra ušteđevine, šta ja mogu sa tim da uradim? Skromne su mogućnosti. Mogu da kupim polovan automobil i za 5-6 godina da praktično nemam ništa, a imam mogućnost da kupim akcije, recimo Elektroprivrede ili Telekoma, i praktično na taj način ja investiram svoje pare u nešto produktivno s jedne strane, a s druge strane ta naša privreda dobija dodatni kapital za investiranje", navodi on.
Povezane vesti
On je naveo da u Srbiji neko ko ima investicioni potencijal kupuje nekretnine, ali nema mnogo drugih investicionih mogućnosti što je, dodaje, dodatni problem, pa se onda dešava da investiraju u inostranstvu.
Krisana Antharith / Panthermedia / Profimedia
Jorgić je naveo primer kompanije Ford i rekao da su vlasnici Forda kad su bili 100 odsto vlasnici, bili siromašniji nego sada kada su pet odsto vlasnici kompanije.
"Ta filozofija bi trebalo da bude prisutna i kod naših bogatih ljudi koji su vlasnici svojih kompanija. da se okrenu prema tržištu, prikupe kapital, da prime druge suvlasnike i da postanu kapitalno jaki za širenje u regionu, pa zašto ne i na evropskom nivou. Evo, Microsoft, ko je vlasnik Microsofta? Čim kažemo Microsoft, pomislimo na Bil Gejtsa, a on je tri odsto, možda sad i manje, vlasnik Microsofta, a najbogatiji je čovek na svetu. Akcije Microsofta možemo mi da odemo da kupimo i da budemo suvlasnici. I sad se ja pitam, zašto ti bogati ljudi u Srbiji ne otvore svoje kompanije za investiranje građana Srbije? A od toga će oni imati koristi, zato što će dobiti dodatni kapital i mogućnost daljeg razvoja i širenja", rekao je on.
Kako kupiti akcije na Beogradskoj berzi
Tehnička procedura za kupovinu akcija na Beogrdaskoj berzi je vrlo jednostvna, kaže Jorgić.
Kada neko ima određeni kapital, ne može ići na berzu, nego kod brokera, koji su članovi berze i od kojih dobijate osnovne informacije - šta se može kupiti, kakvi su rezultati poslovanja kompanija koje bi mogle biti predmet trgovanja - kao i neku procenu eventualno budućeg kretanja cene i neke koristi koje bi imao.
"To je prvi kontakt i prve informacije. Važno je napomenuti da se račun otvara u banci i broker nema nikakve kontakte sa nekim kešom. Ljudi se često boje da će biti prevareni. Nema ovde laži, nema prevare. Ono što ste kupili, vi ćete dobiti. Zatim, izdate nalog za kupovinu, kupite te akcije i postanete vlasnik dela, recimo, aerodroma Nikola Tesla ili Naftne industrije Srbije i delite dobrobit poslovanja tih kompanija. Znači, ako oni loše rade, cena akcija će biti loša, nećete imati dodatne prihode. Ako oni dobro rade, a recimo oni koji su kupovali akcije NIS-a vrlo dobro su prošli u smislu da je cena nešto otišla gore, ali su imali redovne godišnje prihode po osnovu dividende", rekao je on.
On objašnjava da se prihod ostvaruje po dva osnova - po osnovu rasta cene akcija, a drugo je po osnovu dividende, ako je reč o akcijama.
On je naveo da je, na primer, NIS po osnovu dividende isplatio malim akcionarima oko 125 miliona evra, državi Srbiji oko 340 miliona evra, a da je sam Gazprom dobio oko 425 miliona.
"Znači, imate neke koristi. Ali ako nemate vremena, niste dovoljno obrazovani u toj oblasti, imate mogućnosti i drugih investicija, a to je da kupite jedinice u investicionim fondovima. Znači, odete opet ili do tog investicionog fonda ili već preko brokera ili nekog koga su oni ovlastili, i kupite jednu, dve, tri, 10, koliko god imate para, jedinica u tom investicionom fondu, a onda profesionalni menadžer koji vodi taj fond, on investira te pare. Praktično, on za vas investira te pare i može napraviti neku strukturu investiranja i vi očekujete neki prihod od toga", rekao je Jorgić.
On kaže da se ne može očekivati da će za godinu dana biti naprevaljne neki veliki prodor i da će se neko obogatiti.
"Ali, to mora da bude filozofija života. Znači da štedite, investirate i kroz neki vremenski period imaćete dobre koristi od toga", naveo je on.
Komentari (0)