EU prelazi na čistu energiju: Vetar i sunce ispred fosilnih goriva, ali zastarela mreža prenosa pravi problem
Komentari
24/01/2026
-21:43
Energija vetra i sunca proizvela je više električne energije u EU nego fosilna goriva po prvi put 2025. godine, što predstavlja "veliku prekretnicu" u prelasku na čistu energiju.
Novi izveštaj energetskog think-tanka Ember pokazuje da su obnovljivi izvori energije prošle godine proizveli gotovo polovinu električne energije u EU, uprkos padu hidroenergije i povećanoj upotrebi gasa. Vetar i sunce predvodili su rast, učestvujući sa rekordnih 30 odsto u proizvodnji električne energije u EU i nadmašivši fosilna goriva za samo jedan procenat, prenosi Euronews.
Iako su stručnjaci pohvalili "brzu" tranziciju ka obnovljivoj energiji, upozoravaju da "zastarela" elektroenergetska mreža EU i dalje koči dalji napredak.
Koliko je čista električna energija u EU?
U izveštaju se navodi da je ugalj "skoro na izlazu", nakon što je proizvodnja električne energije iz uglja pala na istorijski minimum od 9,2 odsto. U 19 zemalja EU, električna energija iz uglja sada čini manje od pet odsto ukupne proizvodnje struje.
Tokom protekle decenije, smanjenje upotrebe uglja nije bilo praćeno jednakim povećanjem proizvodnje iz gasa ili drugih fosilnih goriva. Ipak, proizvodnja električne energije iz gasa porasla je 2025. godine za osam odsto u odnosu na 2024, uglavnom zbog smanjene proizvodnje hidroenergije (–12 odsto), što se pripisuje sunčanom vremenu i nedostatku padavina u EU.
To je povećalo račun EU elektroenergetskog sektora za uvoz gasa na 32 milijarde evra, što je 16 odsto više nego prethodne godine. Analitičari su takođe utvrdili da su skokovi cena tokom sati najveće potrošnje gasa doveli do godišnjeg rasta veleprodajnih cena električne energije u 21 državi članici EU.
Energija vetra takođe je opala za dva odsto, ali i dalje ostaje drugi najzastupljeniji oblik proizvodnje iz obnovljivih izvora. I ovo se ponovo pripisuje činjenici da je početak 2025. godine bio manje vetrovit nego početak 2024.
Povezane vesti
Tokom poslednjih pet godina, proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva pala je sa 36,7 odsto na 29 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
Koje evropske zemlje predvode prelazak na obnovljive izvore?
Iako su vetar i sunce na nivou cele EU proizveli više električne energije nego fosilna goriva, to je pojedinačno bio slučaj u samo 14 od 27 država članica. Po prvi put, među njima su se našle Holandija i Hrvatska.
Estonija, Bugarska, Grčka, Irska, Slovenija, Letonija, Rumunija, Slovačka, Italija, Češka, Poljska, Kipar i Malta i dalje su proizvodile više električne energije iz fosilnih goriva nego iz vetra i sunca. Međutim, u izveštaju se navodi da su Grčka, Bugarska i Slovenija "veoma blizu" prelomne tačke zahvaljujući snažnom rastu solarne energije.
Euronews Srbija
Švedska već dugo prednjači u korišćenju obnovljivih izvora, proizvodeći više električne energije iz sunca i vetra nego iz fosilnih goriva još od 2010. godine. Ova prekretnica dostignuta je u Luksemburgu 2017, dok su Finska i Litvanija prešle tu granicu 2022.
Portugal, Španija, Austrija, Francuska i Belgija proizvodile su više energije iz vetra i sunca 2023. godine, dok su Mađarska i Nemačka taj prag prešle 2024.
"Ovaj prelomni trenutak pokazuje koliko se brzo EU kreće ka elektroenergetskom sistemu zasnovanom na vetru i suncu. Kako zavisnost od fosilnih goriva podstiče nestabilnost na globalnoj sceni, ulog prelaska na čistu energiju jasniji je nego ikada ranije", izjavila je autorka izveštaja dr Beatris Petrovič.
Zašto solarna energija predvodi zelenu energetsku tranziciju
Prošlogodišnji bum obnovljivih izvora energije pripisuje se "zapanjujućem" rastu solarne energije, pri čemu je proizvodnja porasla za više od 20 odsto četvrtu godinu zaredom. Proizvodnja solarne energije u EU dostigla je 369 TWh 2025. godine — što je jednako ukupnom povećanju globalne potražnje za električnom energijom u prvoj polovini te godine.
Povezane vesti
Solarna energija se već dugo ističe kao "ključni pokretač" udaljavanja od fosilnih goriva, jer predstavlja najjeftiniji izvor energije na svetu. Jedno istraživanje Univerziteta u Sariju pokazalo je da solarna energija u najsunčanijim zemljama košta svega 0,023 evra po jedinici proizvedene električne energije.
Čak i u zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje se nalazi na 50 stepeni severno od ekvatora i poznato je po tmurnom vremenu, istraživači su utvrdili da je solarna energija najjeftinija opcija za "veliku proizvodnju energije".
Da li je EU spremna za zelenu energiju?
Iako je bum zelene energije ključan za smanjenje emisija i ispunjavanje klimatskih ciljeva, stručnjaci su zabrinuti da je elektroenergetska mreža EU nedovoljna i zastarela.
Povezane vesti
Mreža, koja prenosi električnu energiju do domaćinstava i preduzeća, nikada nije bila projektovana za solarne i vetroelektrane — koje se često grade u udaljenim područjima — već je prvobitno razvijana oko elektrana na ugalj. Ta postrojenja su kasnije pretvarana u gasne elektrane, koje su uglavnom centralnije locirane.
Pojednostavljeno rečeno, EU nema problem sa proizvodnjom zelene energije, ali ima problem sa njenim prenosom. Na primer, prošle godine bilo je više slučajeva kada Poljska nije imala kapacitet da prihvati električnu energiju proizvedenu iz solarnih panela, zbog čega je deo energije završio kao otpad.
Ovo nije problem samo EU. U Ujedinjenom Kraljevstvu, ukupni troškovi rasipanja energije vetra premašili su tri milijarde funti (3,44 milijarde evra). To odgovara količini od 24.643 MWh "zelenih elektrona" — dovoljno da se Škotska snabdeva električnom energijom tokom jednog dana.
Prošle godine, evropska komesarka za energetiku Kadri Simpson upozorila je da ciljevi u oblasti obnovljivih izvora za 2030. godinu neće biti ostvareni ukoliko se infrastruktura elektroenergetske mreže ne unapredi "veoma brzo". Evropska komisija navodi da su do 2030. godine potrebna ulaganja od 584 milijarde evra godišnje u elektroenergetske mreže kako bi se ciljevi ispunili.
Izveštaj energetske istraživačke kompanije Aurora iz 2025. godine upozorio je da elektroenergetska mreža u Evropi sve više postaje "usko grlo" u postizanju cilja neto nulte emisije.
U izveštaju se navodi da su troškovi upravljanja zagušenjima u Evropi u 2024. godini dostigli skoro 9 milijardi evra, dok je 72 TWh, uglavnom obnovljive energije, bilo ograničeno (isključeno) zbog infrastrukturnih prepreka. To je približno jednako godišnjoj potrošnji električne energije Austrije.
"Kako integrišemo i međusobno povezujemo sisteme, moramo posvetiti dužnu pažnju izazovima kapaciteta i složenosti kako bismo obezbedili sigurnu, pristupačnu i održivu mrežu. Tehnologije su dostupne, sada ih moramo primeniti brzo i u velikom obimu", izjavio je Gerhard Salge iz kompanije Hitachi Energy.
Komentari (0)