Da li ignorišemo moć geotermalne energije? Кako solarna i energija vetrova dostižu rekordne nivoe

Geotermalni sistemi koji koriste toplotu iz dubokog podzemlja zahtevaju znatno manje kopnene infrastrukture nego drugi obnovljivi izvori energije.

Nove tehnologije prvobitno dizajnirane za vađenje nafte i gasa iz dubokog podzemlja mogle bi pomoći u "otvaranju vrata" budućnosti bez fosilnih goriva zahvaljujući poboljšanim geotermalnim sistemima (EGS).

Nova studija Univerziteta Stanford, objavljena u časopisu Cell Reports Sustainability , otkrila je da EGS može "značajno smanjiti" količinu infrastrukture vetra, sunca i baterija potrebne za prelazak na čistu energiju, a istovremeno održavati konkurentne cene električne energije.

"ESG je obećavajuća čista, obnovljiva tehnologija koja radi zajedno sa vetrom, solarnom energijom, hidroenergijom i baterijama kako bi pomogla u napajanju sveta za sve svrhe“, kaže glavni autor studije Mark Džejkobson.

profimedia

"Ovo pruža energetsku bezbednost, a istovremeno eliminiše zagađenje vazduha i globalno zagrevanje povezano sa energijom po niskim troškovima."

Кako funkcionišu poboljšani geotermalni sistemi?

Za razliku od konvencionalnih geotermalnih elektrana koje su ograničene na vulkanske i tektonske granične regione ploča (kao što je Island), EGS uključuje bušenje do osam kilometara dubine, ubrizgavanje tečnosti u napukle stene, a zatim pumpanje zagrejane tečnosti nazad za proizvodnju električne energije.

Istraživači su uporedili scenarije sa i bez EGS-a i otkrili da dodavanje EGS-a u miks obnovljivih izvora energije proizvodi "značajne uštede infrastrukture".

Кada je EGS obezbeđivao samo 10% snabdevanja električnom energijom, potrebe za kapacitetom vetroelektrana na kopnu su smanjene za 15%, solarni kapacitet je opao za 12%, a potrebe za skladištenjem baterija su pale za 28%.

Tanjug/EPS/Slađan Bondarenko

Ukupne potrebe za zemljištem su takođe pale sa 0,57 procenata na 0,48 procenata ukupne površine zemalja. Istraživači kažu da bi ovo moglo biti privlačno za male ili gusto naseljene zemlje poput Tajvana i Južne Кoreje.

Studija je takođe otkrila da čista, obnovljiva energija dramatično smanjuje troškove bez obzira na to da li je uključena elektrana za ugljen-dioksid. Oba scenarija su smanjila godišnje troškove energije za oko 60 procenata u poređenju sa "uobičajenom upotrebom fosilnih goriva".

"Кada se uračunaju zdravstveni i klimatski troškovi, poput bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha i porasta nivoa mora, ukupni društveni troškovi padaju za približno 90 procenata", navodi se u studiji.

Pošto EGS obezbeđuje konstantnu struju, stručnjaci tvrde da bi mogao biti koristan za obezbeđivanje električne energije vanmrežnim centrima podataka, koji doživljavaju procvat popularnosti širom sveta zahvaljujući veštačkoj inteligenciji (AI).

Hoće li EGS postati jeftiniji?

Troškovi su dugo bili prepreka širenju EGS-a, ali stručnjaci predviđaju da bi mogli značajno pasti do 2035. godine.

Džejkobson ovo pripisuje poboljšanjima u brzini bušenja, dodajući: "Ove brzine omogućavaju brzo završetak projekata EGS-a, za razliku od nuklearne energije, koja zahteva vreme od sadnje do početka rada od 12 do 23 godine širom sveta."

"Takođe, za razliku od nuklearnog, EGS nema rizik od širenja oružja, topljenja jezgra, curenja iz skladišta radioaktivnog otpada ili podzemnog rudarstva uranijuma."