Da li se nazire globalni finansijski krah? Ekonomski modeli "ne uspevaju da obuhvate" ozbiljnost klimatskih šteta

Ekonomski modeli koje koriste vlade, centralne banke i investitori "sve više potcenjuju" rizike klimatskih promena kako se svet nastavlja zagrevati.

Novi izveštaj koji je predvodio tim za rešenja za zelenu budućnost Univerziteta u Ekseteru, u partnerstvu sa finansijskim istraživačkim centrom Carbon Tracker, upozorava da današnji pogrešni modeli štete stvaraju „lažni osećaj sigurnosti“ za globalnu ekonomiju .

Poziva se na bližu saradnju između klimatologa, ekonomista, regulatora i investitora pre nego što temperature porastu na 2 stepena iznad predindustrijskog nivoa. Ovo je prag za koji naučnici veruju da bi mogao da izazove nekoliko katastrofalnih prekretnica kao što su masovni gubitak biodiverziteta i zakiseljavanje okeana.

"Trenutni ekonomski modeli sistematski potcenjuju klimatske štete jer ne mogu da obuhvate ono što je najvažnije – kaskadne neuspehe, pragove i složene šokove koji definišu klimatski rizik u toplijem svetu i mogli bi da potkopaju same temelje ekonomskog rasta", kaže glavni autor dr Džesi Abrams.

Finansijske projekcije ignorišu ekstremne vremenske uslove

Ekonomsko modeliranje je tradicionalno povezivalo štetu sa promenama globalnih srednjih temperatura, ignorišući uticaj ekstremnih vremenskih uslova izazvanih klimom, kao što su toplotni talasi, poplave i suša.

Tanjug/AP/Charlie Riedel

Prošlog leta, ekstremni vremenski uslovi u Evropi izazvali su kratkoročne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, a ukupni troškovi će dostići čak 126 milijardi evra do 2029. godine.

Studija objavljena u septembru 2025. godine, koju je vodio dr Seriš Usman sa Univerziteta u Manhajmu u saradnji sa ekonomistima Evropske centralne banke (ECB), otkrila je da su toplotni talasi, suše i poplave pogodili četvrtinu svih regiona EU tokom ovog perioda.

Neposredni gubici iznose 0,26 procenata ekonomske proizvodnje EU u 2024. godini, ali autori studije naglašavaju da su ove procene verovatno konzervativne jer ne uključuju složene uticaje kada se ekstremni događaji dogode istovremeno, poput toplotnih talasa i suša.

Takođe ne uključuju troškove opasnosti poput šumskih požara, koji su prošle godine oborili rekorde širom Evrope, ili štete od grada i vetra od oluja.

U delovima Južne i Jugoistočne Azije, monsunske poplave su izazvale ekonomske gubitke od 500 milijardi bata (oko 133 milijarde evra) samo u Tajlandu.

Naučnici su upozorili da je preklapanje tropskih oluja u tom području verovatno podstaknuto klimatskim oštećenjima – pri čemu je široko rasprostranjeno razaranje pogoršano krčenjem šuma.

"Кlimatske štete nisu marginalne"

Centralni nalaz izveštaja je da većina postojećih ekonomskih okvira implicitno tretira klimatske promene kao "marginalni šok" za inače stabilan ekonomski sistem.

Istraživači tvrde da ova pretpostavka "više ne važi" jer klimatske promene nastavljaju sve više da remete više sektora odjednom.

"Umesto da samo smanje proizvodnju, klimatske promene će verovatno preoblikovati same ekonomske strukture – menjajući gde ljudi žive, šta se može proizvoditi, kako funkcioniše infrastruktura i koji regioni ostaju ekonomski održivi", navodi se u izveštaju, prenosi Euronews.

"Ova razlika je ključna za kreatore politike i finansijske institucije: rizici koji menjaju strukturu sistema ne mogu se proceniti korišćenjem modela dizajniranih za male, reverzibilne šokove."

Incidenti poput ekstremnih vremenskih uslova takođe mogu imati složene efekte, koji se često zanemaruju. Na primer, kada se jedno područje suoči sa klimatskim šokovima, oni mogu izazvati domino efekte u svim sistemima ishrane, lancima snabdevanja i globalnim tržištima - ipak, mnogi modeli tretiraju klimatske štete kao "izolovani događaj".

AP Photo/Matthias Schrader

"Umesto toga, rizici se akumuliraju, međusobno pojačavaju i mogu gurnuti sisteme ka nestabilnosti", upozorava izveštaj.

Problem sa BDP-om

Uobičajena zabluda o brojkama štete BDP-a povezane sa klimatskim promenama je da projektovani gubitak od 20 procenata, na primer, predstavlja direktno smanjenje današnjeg ekonomskog učinka.

Međutim, u izveštaju se tvrdi da su ekonomisti stvorili "magičnu ekonomiju" u kojoj se godišnji rast BDP-a od tri procenta nastavlja unedogled u budućnost, bez obzira na ozbiljnost klimatskih uticaja.

"Tek tada se tih 20 procenata oduzima od tog ukupnog kolača uvećanog rastom, izmišljene budućnosti sa ili bez klimatskih promena", navodi se u izveštaju.

"Modeli ekonomista ni u jednom trenutku ne uzimaju u obzir mogućnost strukturnog smanjenja veličine ekonomije."

Jedan od glavnih problema koje su istraživači otkrili jeste da je BDP previše "uzak" da bi predstavio klimatske štete, pri čemu procene značajno potcenjuju stvarnu ekonomsku, društvenu i ekološku štetu.

To je zato što BDP ne uzima u obzir faktore kao što su ljudska smrtnost, nejednakost, kulturni gubitak i raseljavanje, degradacija ekosistema i poremećaj društvenog života.

"U nekim slučajevima, BDP može čak i porasti nakon katastrofa zbog predstojećih obnova, potpuno prikrivajući gubitke u blagostanju", dodaje se u izveštaju.

"Кao rezultat toga, procene usmerene na BDP mogu kreatorima politike i finansijskim institucijama dati lažni osećaj otpornosti, čak i kada se osnovna ranjivost povećava."

Izveštaj se pridružuje sve većim pozivima da se BDP dopuni metrikama koje bolje odražavaju životnu ekonomsku stvarnost i dugoročnu stabilnost.