Bez većeg skoka cena nakon ukidanja uredbe o ograničenju marži – tržište ostaje u okviru ciljane inflacije NBS
Komentari06/02/2026
-18:03
Krajem februara ističe Uredba o ograničenju trgovačkih marži, koja je doneta kao ad hoc mera kako bi se kontrolisao rast cena, a nakon poslednjih izmena i odmrzavanja proizvođačkih cena mnogi građani pitaju da li ih očekuje novi talas poskupljenja. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, međutim, ističe da se značajniji rast maloprodajnih cena u ovom trenutku ne očekuje i da će kretanje cena i dalje biti u skladu sa ciljanom inflacijom Narodne banke Srbije.
Stanić podseća da Narodna banka cilja inflaciju od 3 odsto plus-minus 1,5%, što znači da je prihvatljivo kretanje inflacije između 1,5% i 4,5% na godišnjem nivou.
"Na poslednjem merenju inflacija je bila oko dva odsto, što je, u poređenju sa SAD i Nemačkom, vrlo povoljan nivo. Zahvaljujući uredbi o ograničenju marži inflacija je značajno spuštena, a očekuje se da se nakon ukidanja uredbe blago poveća na oko 3–3,5 odsto. To nije drastično i ostaje pod kontrolom", kaže Stanić.
Stanić ističe da relativno visok rast cena u Srbiji u odnosu na prosek Evropske unije ima sistemske uzroke. Zbog nižeg standarda stanovništva, hrana ima dominantan udeo u potrošačkoj korpi, pa su cene prehrambenih proizvoda glavni pokretači inflacije.
"Ono što je važno jeste da se ne očekuje značajnije povećanje cena, a građani će i dalje moći da računaju na stabilnost tržišta, u skladu sa monetarnom politikom", dodaje Stanić.
Euronews Srbija
Iako potrošačka udruženja upozoravaju da trgovinski lanci i sa trenutnim cenama ostvaruju profit, Stanić ističe da je profit u privatnom biznisu normalan.
"Pitanje nije jednostavno – treba razmotriti i ekonomsku snagu građana, nivo plata i standard, ali i situaciju u samim firmama. Inflacija u Srbiji ima više uzroka i ne može se pripisati jednoj strani. Spoljašnji faktori i sistemske slabosti privrede zajedno utiču na rast cena", kaže on.
Povezane vesti
Govoreći o administrativnim merama poput uredbi o ograničenju marži, Stanić naglašava da one kratkoročno mogu stabilizovati tržište, ali da se dugoročno ne mogu koristiti kao trajno rešenje.
"Dugoročni državni intervencionizam može smanjiti konkurentnost i otežati poslovanje, uključujući i investicije. Troškovi se često preliju na zaposlene, čiji su prihodi u maloprodaji ispod republičkog proseka", objašnjava Stanić.
Zakon o izbegavanju nepoštenih trgovačkih praksi uvodi transparentnost u lancu snabdevanja
Ključni novitet u regulativi, ističe Stanić, biće najavljeni Zakon o izbegavanju nepoštenih trgovačkih praksi, koji će uvesti jače kontrole i veću transparentnost u lancu snabdevanja.
"Cilj je da se spreče zloupotrebe sistema, poput neetičkog povećanja cena ili manipulacije tržištem. Ovaj zakon će omogućiti pravedniju raspodelu odgovornosti u lancu vrednosti i zaštitu potrošača, ali bez opterećenja za poštene učesnike tržišta. Sistem će biti u skladu sa praksom EU, što je važno za harmonizaciju propisa u perspektivi članstva", dodaje Stanić.
On ističe da će novi zakon i nadzor nad tržištem dodatno stabilizovati maloprodaju, ali da će istovremeno zaštititi i proizvođače, prerađivače i potrošače, kako bi tržište funkcionisalo pravedno i efikasno, uz očuvanje kupovne moći građana i konkurentnosti domaćih firmi.
"Vi u svakom sistemu imate ljude koji zloupotrebljavaju sistem. To nije nikakva tajna, ali upravo se tim ljudima, odnosno tako nesavesnim privrednicima, treba stati na kraj imajući u vidu da oni ugrožavaju celokupan sistem. Nije to samo slučaj kada govorimo o maloprodaji prehrambenih proizvoda. Setite se na primer kad je bila pandemija, kada su hirurške maske koje su bile pet dinara, odjednom porasle na 120. To nije ni ekonomski opravdano, na kraju krajeva nije ni etički.
Imate primer kada je zbog određenih informacija na tržištu došlo do naglog porasta traženja za devizama, pa su menjači po mnogo, da kažemo, nepovoljnijem kursu vršili zamenu nacionalne valute. U jednom momentu maltene kurs je bio i prodajni i kupovni iza prosečnog kurs Narodne banke Srbije. To je jednostavno bila jedna takođe zloupotreba, jer NBS je posle intervenisala i došlo je do stabilizacije".
Povezane vesti
Kompletno gostovanje Bojana Stanića pogledajte u video prologu na početku teksta.
Komentari (0)