Porezi, nejednakost i poverenje: Zašto EU nema jedinstven stav o bogatima?
Komentari
22/03/2026
-14:04
Da li bi najbogatiji i multinacionalne kompanije trebalo da plaćaju više poreza? Dok Brisel govori o pravednijem sistemu, istraživanja pokazuju da većina građana EU podržava minimalni porez na bogatstvo i globalne korporacije - ali razlike među državama otkrivaju duboke podele u poverenju, nejednakosti i ekonomskim interesima.
Oporezivanje je ključno za društvenu koheziju jedne zemlje, jer obezbeđuje prihode koji su vladama potrebni da bi funkcionisale, pružale usluge i održavale stabilnost. EU navodi da želi da oporezivanje učini pravednijim, transparentnijim i efikasnijim, suzbijanjem poreske diskriminacije, dvostrukog oporezivanja i utaje poreza.
Velike multinacionalne kompanije i bogati pojedinci sve su više pod lupom javnosti, dok raste rasprava o tome da li plaćaju svoj pravičan deo poreza. Protesti širom Evrope povremeno su pozivali na to da oni doprinesu više.
Istraživanje Eurobarometra iz 2025. godine pokazalo je da dve trećine građana EU podržava porez na bogate, dok četiri od pet ispitanika podržava oporezivanje velikih multinacionalnih kompanija. Podrška se znatno razlikuje širom Evrope, a stručnjaci navode da razlike u poverenju u vlade i javne institucije pomažu da se objasni taj jaz.
Učesnicima je postavljeno pitanje: "Kakvo je vaše mišljenje o minimalnom nivou poreza zasnovanom na bogatstvu koji bi se primenjivao na najbogatije pojedince (gornjih 0,001 odsto) u vašoj zemlji?"
profimedia
U proseku, 65 odsto ispitanika širom EU podržalo je takav minimalni porez. Podrška se kretala od 45 odsto u Češkoj do 78 odsto u Mađarskoj.
Pored ove dve zemlje, podrška je najmanje 70 odsto u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Grčkoj, dok pada ispod polovine u Poljskoj i Danskoj.
Povezane vesti
Među četiri najveće ekonomije EU, nivoi podrške su slični. Italija prednjači sa 70 odsto, a odmah iza nje su Nemačka i Španija sa po 69 odsto. Francuska, sa 65 odsto, odgovara proseku EU.
profimedia
Ukupno gledano, podrška je visoka u Centralnoj i Istočnoj Evropi, iako su unutrašnje razlike upadljive. Poljska i Češka jasno se izdvajaju kao izuzeci, sa znatno nižom podrškom.
U nekim zemljama regiona sa nižom podrškom, udeo odgovora "ne znam" takođe je relativno visok, uključujući Češku (25 odsto) i Letoniju (19 odsto).
Nejednakost i jaz u bogatstvu
"Percepcije nejednakosti i vidljivost razlika u bogatstvu imaju presudnu ulogu u oblikovanju stavova prema oporezivanju", rekao je za Euronews Business Erik Kirhler sa Univerziteta u Beču, te dodao:
"Tamo gde su sistemi socijalne zaštite slabi, a razlike u bogatstvu izražene, građani teže zahtevaju snažnije korektivne mere, uključujući više poreze za veoma bogate".
On je naveo da su mnogi porezi na bogatstvo ukinuti u nordijskim zemljama zbog zabrinutosti u vezi sa efikasnošću i izbegavanjem poreza. Građani tamo, kako je rekao, uglavnom veruju da postojeći porezi na dohodak i prihod od kapitala funkcionišu efikasno i pravedno raspodeljuju teret.
"Zbog toga je spremnost za ponovno uvođenje poreza na neto bogatstvo i dalje ograničena", dodao je.
Povezane vesti
Uloga poverenja u vladu
Karen Zuret-Sloun sa Univerziteta u Paderbornu izjavila je da razlike u poverenju u vladu oblikuju ove percepcije. Nivoi dohodovne i imovinske nejednakosti, kao i ono što ljudi smatraju prihvatljivom nejednakošću, takođe igraju ulogu.
"Ako su ljudi uvereni da 'bogati' mogu da varaju sistem i da je politički sistem i javna uprava slabo nadzirana ili čak korumpirana, to nezadovoljstvo podstiče zahteve za porezom na bogatstvo", rekla je ona za Euronews Business.
Kada su učesnici upitani "u kojoj meri se slažu da velike multinacionalne kompanije treba da budu obavezne da plaćaju minimalni iznos poreza u svakoj zemlji u kojoj posluju", podrška je značajno porasla.
Povezane vesti
Širom EU, 80 odsto ispitanika se slaže. Od toga, 44 odsto se snažno slaže, a 36 odsto donekle slaže. Podrška se kreće od 67 odsto u Mađarskoj do 87 odsto u Grčkoj.
Više od četiri od pet ispitanika u nekoliko zemalja smatra da multinacionalne kompanije treba da plaćaju minimalni nivo poreza tamo gde posluju, uključujući Austriju (86 odsto), Bugarsku (84 odsto), Francusku (83 odsto), Finsku (83 odsto), Portugal (83 odsto), Maltu (83 odsto), Hrvatsku (82 odsto), Nemačku (82 odsto) i Luksemburg (81 odsto).
Udeo onih koji se snažno slažu posebno je visok u Austriji (54 odsto), Hrvatskoj (51 odsto) i Nemačkoj (48 odsto).
Uz Mađarsku, ukupna podrška pada ispod tri četvrtine u Letoniji (72 odsto), Sloveniji (73 odsto), Slovačkoj (73 odsto) i Češkoj (74 odsto).
profimedia
Zuret-Sloun je navela da Austrija i dalje ostaje atraktivna destinacija za strane direktne investicije (SDI), dok je Mađarska među najmanje atraktivnim. To sugeriše da Mađarska nastoji da privuče SDI, čak i ako to znači odricanje od dela prihoda od poreza na dobit preduzeća.
"Ova strategija se najverovatnije podstiče očekivanjem ukupnih koristi od povećanih prihoda iz drugih poreza, na primer poreza zasnovanih na potrošnji kao što je PDV. U Austriji su ljudi više zabrinuti za konkurentnost domaćih firmi u poređenju sa drugim međunarodnim akterima", rekla je.
Strane direktne investicije
Kirhler je naveo da Austrija, Hrvatska i Bugarska sebe ne vide kao poreske rajeve, već kao tržišne ekonomije koje očekuju pravedne doprinose.
"Minimalni porez obećava veću stabilnost i zaštitu od prebacivanja dobiti - pitanja koja su posebno relevantna u jugoistočnoj Evropi", rekao je.
Kirhler je istakao da se Mađarska i Letonija oslanjaju na niske stope poreza na dobit i strane investicije kako bi ojačale svoje ekonomije.
"Stavovi su oprezniji… Mnogi ljudi strahuju da bi stroža međunarodna poreska koordinacija mogla da oslabi njihovu konkurentnost", dodao je.
Amazon, Meta, Google i Apple su među najistaknutijim multinacionalnim kompanijama. Neke od njih suočile su se sa protestima zbog toga koliko poreza plaćaju.
Percepcije poreske pravednosti generalno su više u nordijskim i zapadnoevropskim zemljama, a niže u istočnoj Evropi. Stručnjaci povezuju taj jaz sa kvalitetom javnih usluga i efikasnošću poreskih sistema u preraspodeli bogatstva. Najviše stope poreza na dohodak za najviše prihode značajno se razlikuju širom Evrope.
Komentari (0)