Kratkoročni skok ili trajne posledice? Sukob na Bliskom istoku izazvao najveći rast cena nafte u poslednje 4 godine
Komentari03/03/2026
-16:21
Cene nafte zabeležile su najveći rast u poslednje četiri godine, dok je cena prirodnog gasa u Evropi skočila i do 28% posle eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petina svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa i velika količina nafte, je zatvoren. Iran upozorava da će gađati svaki brod koji bude primetio kod moreuza. Novonastala situacija zabrinula je mnoge zbog mogućeg poremećaja globalnog snabdevanja energentima.
Indija, Kina i Japan će prema procenama mnogih ekonomista prve osetiti nedostatak nafte, jer iz Persijskog zaliva uvoze više od 80% za svoje potrebe. Evropu najviše brine snabdevanje gasom iz regiona, a procene su da bi još mesec dana sukoba moglo da udvostruči cenu tog energenta.
Kako će celokupna situacija uticati na ekonomske prilike na globalnom nivou za Euronews Srbija govori profesor ekonomije Ljubo Dragašavić i energetski stručnjak Miodrag Kapor.
Situacija u svetu, može da se prelije i naš region, smatra Ljubodrag Savić i dodaje da ovo nije prva kriza koja se desila sa naftom. Profesor Savić podseća na prvu veliku krizu koja se desila u oktobru 1973. godine - takozvani Jomkipurski rat, kada je cena barela bila 3 dolara, pa otišla na 12 dolara, a danas je od 60 do 80.
"Danas u svetu proizvodnja nafte je više strukturno uvećana. Jedan, najveći deo nafte u međuvremenu se proizvede, odnosno u Sjedinjenim Američkim Državama, oni proizvedu naftu iz ugljenih škriljaca, to je negde blizu 600 miliona tona na godišnjem nivou. Na drugom mestu Saudijska Arabija, 550, na trećem mestu je Rusija. To su, da kažemo, tri pola najvažnijih proizvođača koji snabdevaju svako na svoj način", kaže Savić.
Euronews
Savić dodaje da je svet izveden iz ravnoteže i veliki je znak pitanja, kada će se ovo završiti, ali kako god da se završi ili koliko to bude trebalo vremena da se završi, imaćemo ogromne posledice, napominje Savić.
Jednim udarcem pogođeni i Teheran i Peking
U razgovoru o geopolitičkim i ekonomskim posledicama krize na Bliskom istoku, Kapor i Savić su analizirali da li bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza i rast cena nafte mogli istovremeno da oslabe Iran, ali i Kinu kao glavnog američkog rivala.
Povezane vesti
Na pitanje da li bi Sjedinjene Države tako "jednim udarcem“ pogodile i Teheran i Peking, Miodrag Kapor odgovara da takva interpretacija zvuči politički primamljivo, ali da ne odgovara realnosti.
"To je možda narativ koji bi američka administracija volela da njeni građani prihvate, ali svetsko tržište nafte je globalizovano. Kina danas najviše uvozi sa Bliskog istoka, ali za nekoliko nedelja može da preusmeri nabavku. Uz to, poseduje i značajne rezerve“, istakao je Kapor.
On podseća i na izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubia, koji je naveo da je napad na Iran bio preventivan, kako bi se preduhitrio izraelski potez. Prema Kaporu, to ukazuje da su interesi Izraela bili u prvom planu.
Euronews
"Ovakva situacija, paradoksalno, odgovara državama koje imaju fleksibilniji odnos prema međunarodnom pravu, pre svega Rusiji, ali potencijalno i Kini, ukoliko bi jednog dana želela da primeni sličan model prema Tajvanu“, naglasio je on.
Kapor upozorava i na asimetriju troškova rata: Iran može relativno jeftinim dronovima da stvara nesigurnost u Ormuskom moreuzu, dok zapadne sile moraju da odgovaraju skupim sistemima poput "Patriota“.
"To je rat iscrpljivanja koji demokratije teže podnose, naročito ako ne vide jasan cilj“, dodao je.
Govoreći o ekonomskom pritisku na bogate zalivske monarhije, Ljubodrag Savić ocenjuje da su te zemlje finansijski snažne, ali ne i neosetljive.
Povezane vesti
"Rezerve imaju svoj kraj. Ako sukob potraje, turizam i investicije će prvi stradati. Turizam je uvek prva žrtva rata“, rekao je Savić, dodajući da bi dugotrajan sukob trajno promenio izgled regiona.
On je povukao paralelu sa 1999. godinom u Srbiji, ističući da rat često homogenizuje društvo.
"Napad spolja ujedinjuje građane, bez obzira na unutrašnje političke razlike. To sada vidimo i u Iranu.“, kaže Savić.
Prema njegovim rečima, Zapad ima ograničenu toleranciju na dugotrajne i skupe konflikte.
"Američki građani rat gledaju preko televizije, ali kada počne da utiče na njihov džep, političke posledice su neminovne“, upozorio je Savić.
Kriza bi mogla da ojača BRICS?
U širem geopolitičkom okviru, Savić smatra da bi kriza mogla dodatno da ojača osovinu Rusija–Kina–Indija i blok zemalja okupljenih oko BRICS.
AP/Bernat Armangue
"Kada imate pritisak spolja, prirodno je da se zemlje sa sličnim interesima približe. U tom smislu, BRICS dobija na značaju kao protivteža Zapadu“, ocenio je Savić, dodajući da bi Rusija mogla da se pokaže kao jedan od ekonomskih dobitnika zbog izvoza energenata.
Kapor se delimično saglasio sa Savićem, ali je napomenuo da BRICS još nema čvrste institucije.
Postoji politička volja i interes, ali bez institucionalnog okvira teško je govoriti o stabilnoj protivteži Zapadu“, naglasio je on. Ipak, složio se da unilateralni potezi Vašingtona idu naruku Moskvi.
Kada je reč o Evropi, Kapor je primetio da reakcije nisu jedinstvene.
"Evropa nije monolit. Neke manje države dosledno se pozivaju na međunarodno pravo, dok druge podržavaju američke poteze ili ostaju neutralne“, rekao je Kapor, upozoravajući da takve podele mogu podstaći rast političkih ekstrema.
Detaljno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)