Kriza kerozina u Evropi: "Scenario nije još do kraja crn, neće odjednom svi letovi da stanu"

Dok iz pojedinih zemalja EU poručuju da je snabdevanje kerozinom zbog rata na Bliskom istoku otežano, ali i dalje stabilno, stigla su i upozorenja da Evropa ima još možda šest nedelja zaliha avionskog goriva. Urednik portala Tango Six Petar Vojinović kaže da scenario u vezi sa kerozinom nije još do kraja crn i da se neće dogoditi prestanak letenja, niti će sve odjednom u avio-saobraćaju da stanu.

On kaže da će se u predizumanju mera, kao što su poskupljenje karata ili ukidanje određenih avio-linija, ići po nivoima eskalacije krize, navodeći da je gorivo najveći pojedinačni trošak u poslovanju avio-kompanija sa učešćem od oko 30 odsto.

"Mi možemo da prestanemo da vozimo ako je benzin preskup, ali avio-kompanija je već svoju kartu prodala mnogo unapred. Kalkulacije koje ona kao poslovni entitet ima su neverovatno negativne kada je taj deo troškova u njenom poslu, gorivo, negde do 30 odsto. To je najveći pojedinačni trošak u operativnom poslovanju. Ako je on 120 odsto veći nego prošle godine, moraju da nadoknade tu cenu. Ono što ne rade je da ne nadoknađuju koliko bi trebalo, na primer, da se laički rečeno nađu na nuli. Da to rade morali bi da poskupe cene aviokarata za 300 evra. U tom slučaju bi kolabirali potražnju", rekao je on.

To niko od njih ne radi, kaže Vojinović i dodaje da se rade takozvane doplate.

"Znamo da je Air Srbija već uvela doplate za aviokarte, one su na intraevropskim destinacijama negde ne više od između 15 i 20 evra, a na interkontinentalnim, onim dugolinijskim do 120. I tako će velika većina avio-kompanija, low cost-eri na primer neće još da uvode prvo te doplate", rekao je on.

Ukoliko situacija sa dostupnošću kerozina bude lošija, onda će da se uvode restrikcije, pre svega sa strane aerodroma, odnosno entiteta koji dobavljaju gorivo.

"Onda se neće takođe dogoditi da sve prestaje i sve staje. Sve aviokompanije koje, na primer, kao što je Air Serbia, imaju razgranatiju mrežu, imaju do jedne linije ili dnevno nekoliko letova, ili nedeljno. Onda će prvo, najverovatnije, početi sa gašenjem tih frekvencija na jednoj liniji, što onda takođe i neće da bude toliki problem. Zašto? Potpuno slučajno, van cele ove priče. Pred ovaj rat je zabeležena rekordna istorijska potražnja za avio-saobraćajem. Globalno, u Americi i u Evropi, Air Serbia je konkretno izdala saopštenje za prvi kvartal, koji podrazumeva sve pre rata, da su ostvarili rekordan istorijski broj putnika", rekao je on.

Šta je problem u Evropi?

Nemački kancelar Friedrich Merz izjavio je da je vlada Nemačke spremna da reaguje na mogući nedostatak kerozina u Evropi, dodajući da je snabdevanje otežano, ali i dalje stabilno. On je, kako prenosi Spiegel, najavio i da će vlada uskoro sazvati Nacionalni savet za bezbednost radi razmatranja snabdevanja energentima.

Euronews Srbija

Ranije je objavljeno da Evropa ima još možda šest nedelja zaliha avionskog goriva, a na to je upozorio direktor Međunarodne agencije za energiju.

Zalihe bi dostigle kritičnu tačku u junu ako Evropa ne bi uspela da nadomesti bar polovinu svog uvoza sa Bliskog istoka, navodi se u izveštaju organizacije objavljenom prošle nedelje.

Takav scenario, kaže Vojinović, nije još do kraja crn.

"Dakle, neće se dogoditi prestanak letenja, neće se dogoditi da svi odjednom stanu. Dve agencije, jedna koja prati deo priče oko dostupnosti energenata, rekla je ovo što je rekla. To je jako interesantna priča koliko Evropi, inače, nedostaje kapaciteta za preradu sirove nafte da bi se dobio proizvod koji se zove aviogorivo - kerozin. To je jedna druga tema. Druga agencija, odnosno Udruženje aerodroma, takođe je rekla da su na nekim aerodromima već u Evropi počele određene restrikcije", rekao je on.

Međutim, kako dodaje, hronološki od trenutka kada je počela cela situacija na Bliskom istoku, prvo su te isporuke dobijali u Aziji, a tamo su već restrikcije.

On navodi da je Kina potpuno zatvorila izvoz svog aviogoriva i za sebe ga ima mnogo i dovoljno, a da Amerika ima jako dobre kapacitete za preradu, odnosno dobijanje aviogoriva i imaju takođe rekordnu potražnju.

Problem sa Evropom je, kaže on, vezan za skladištenje i preradu kerozina jer je, objašnjava on, aviogorivo proizvod sirove nafte koji se najmanje vremenski skladišti.

"On se odmah troši za razliku od benzina i tih drugih proizvoda kojih ima i dalje dovoljno. Amerika je dozvolila Rusiji da izvozi, dakle da stabilizuje, odnosno nadomesti nedostajeće kapacitete. Međutim, da bi dobili aviogorivo od sirove nafte, dakle jedan barel ima nekih 40 galona i na aviogorivo ide oko 3-4, da bi se aviogorivo našlo u tankerima sa Bliskog istoka, ono mora da bude skuplje. U preradi je mnogo skuplje za Evropu kao i za ceo svet", rekao je on.

Sagovornik Euronews Srbija navodi da je u Evropi kerozin poskupeo oko 120 odsto u odnosu na prošlu godinu, a osim cene, drugi jako bitan faktor je dostupnost.

"Dakle, da li ga uopšte imate. Problem je da do 70 odsto već prerađenog aviogoriva za Evropu, inače, dolazi sa Bliskog istoka i tu leži problem. Pred COVID, čak pre COVID-a, dosta evropskih zemalja je počelo da gasi preradne kapacitete. Igrom slučaja Srbija ima, na primer, Pančevo koje prerađuje i izrađuje aviogorivo. Mi imamo određene kapacitete. Sad imamo ovaj problem sa NIS-om, pa je to još kompleksnije. Ali, problem će prvo biti udar na poslovne performanse aviokompanija", rekao je Vojinović. 

Koje mere će dogovoriti EU? 

Sutra je najavljen sastanak ministara saobraćaja zemalja Evropske unije, pa se postavlja pitanje šta bi moglo da se dogovori oko mera za probleme u avio-saobraćaju.

Prvo što treba da urade je, kaže Vojinović, da se vrate vremenskom mašinom u prošlost i da povećaju kapacitete za preradu koji nedostaju.

"Ako se danas svi izljube, pomire, sve nestane magijom na Blsikom istoku, do 2030. godine će biti problema da se nadoknadi taj kapacitet i aviokompanije će patiti, posledično i putnici", rekao je on.

On navodi da će najverovatnije da se uvedu neke vrste ograničenja koje će, pre svega, da se manifestuju na manjem broju frekvencija, dakle, letova.

"Onda će aviokompanije svejedno, jer imaju rekordnu potražnju, da budu pune. To se neće toliko primetiti", dodaje Vojinović.

On kaže da je EU, kao i Srbija, potpisnik sporazuma kojim je liberalizovala u potpunosti avio-saobraćaj i ne sme toliko da se meša u tržište.

Prema njegovim rečima, najverovatnije oko juna će krenuti da se oseća nestašica. 

"Poskupljenje ili pojeftinjenje je na aviokompanijama, na njihovoj proceni tržišta u odnosu na berzansku robu, što je aviogorivo, ali ako ono zbog nekog rata i nekih ludih Amerikanaca ne bude moglo da dolazi fizički do Evrope, onda će oni da uvode te restrikcije, ograničenja. Može da se dogodi da i Evropa izdrži do kraja oktobra kada je završetak letnje sezone avio-sabraćaja, kada se najviše leti, ali to su i dalje sve spekulacije", rekao je on.