Nafta ponovo iznad 100 dolara dok rat blokira Ormuski moreuz: Hoće li cene premašiti rekord iz 2008.
Komentari
12/03/2026
-10:29
Brent je ponovo skočio iznad 100 dolara po barelu nakon što je rat u Iranu izazvao nove poremećaje u pomorskom saobraćaju na Bliskom istoku, dok je Kina dodatno pooštrila ograničenja izvoza goriva kako bi ublažila posledice sukoba, prenosi Bloomberg Adria.
Globalni referentni indeks nafte porastao je do 10 odsto, na 101,59 dolara po barelu, dok je West Texas Intermediate (WTI) skočio blizu 96 dolara. Oman je evakuisao sve brodove iz svog ključnog izvoznog terminala izvan Ormuskog moreuza, dok su dva tankera napadnuta u iračkim vodama, što naglašava dalekosežnost posledica u regionu i zasenjuje rekordno oslobađanje strateških rezervi koje je sprovela IEA u pokušaju da obuzda rast cena.
Dodatni pritisak stvaraju kineske rafinerije koje su počele da otkazuju već ugovorene isporuke rafinisanih goriva za izvoz, uključujući benzin i dizel. Najvećim prerađivačima u zemlji prošle nedelje je naloženo da prestanu da potpisuju nove ugovore, a najnovija direktiva predstavlja pooštravanje ranijih smernica.
Ključni Ormuski moreuz, kroz koji obično prolazi oko 20 odsto globalnog transporta nafte, i dalje je praktično zatvoren, što je dovelo do smanjenja proizvodnje kod velikih proizvođača iz Persijskog zaliva. Cene prirodnog gasa i proizvoda poput dizela porasle su zajedno sa sirovom naftom, pri čemu su se brent i WTI u ponedeljak nakratko približili 120 dolara po barelu, a onda je došlo do povlačenja. Tržište je ove nedelje pogođeno naglim i dramatičnim oscilacijama cena.
Goldman Sachs Group je upozorio da bi cene nafte mogle premašiti rekord iz 2008. godine, ukoliko tokovi kroz Ormuski moreuz ostanu ograničeni do marta, navodi se u analizi banke, u okviru koje su ažurirane prognoze cena. Te godine je brent dostigao maksimum od 147,50 dolara po barelu usled snažne potražnje i stagnirajuće ponude.
"Jedina stvar koja zaista može da spusti cene nafte jeste da ponovo vidimo otvaranje Ormuza", rekao je Neil Beveridge, direktor istraživanja u Sanford C. Bernstein & Co., u intervjuu za Bloomberg TV. Dodao je da su količine nafte koje dolaze iz strateških rezervi "ništa" u poređenju sa oko 20 miliona barela dnevno koliko iznosi poremećaj u snabdevanju usled zatvaranja moreuza.
Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia
Oman je iz predostrožnosti evakuisao sve brodove iz luke Mina Al Fahal, rekli su izvori upoznati sa situacijom, što je jedna od retkih preostalih luka kroz koje nafta sa Bliskog istoka može da se transportuje na globalna tržišta. Irak je, takođe, obustavio operacije na svojim naftnim terminalima nakon što su brodovi bili meta napada, rekao je za državne medije direktor General Company for Ports Iraq.
Povezane vesti
Smanjenje proizvodnje
Irak je bio jedan od prvih proizvođača iz Persijskog zaliva koji je počeo da smanjuje proizvodnju nakon gotovo potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza, a zatim su ga sledili Kuvajt i Saudijska Arabija. Ova smanjenja primorala su IEA-u da reaguje koordinisanim oslobađanjem 400 miliona barela - istorijskim povlačenjem rezervi koje je znatno veće od količina oslobođenih nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Sjedinjene Države su saopštile da planiraju da oslobode 172 miliona barela u okviru globalnog napora država da obuzdaju rast cena. Globalna potrošnja nafte iznosi nešto više od 100 miliona barela dnevno, a proizvođači iz Persijskog zaliva do sada su morali da smanje proizvodnju za oko šest odsto tog iznosa. Smanjenja proizvodnje na Bliskom istoku mogla bi dodatno da se prodube.
"Upravo ovoga sam se plašio kada je reč o oslobađanju rezervi IEA - tržište je to potpuno ignorisalo, a cene su sada još više", rekao je Darrell Fletcher, direktor za robna tržišta u Bannockburn Capital Marketsu. "Možda je poslata pogrešna poruka. Šta oni znaju što mi ne znamo?", dodao je.
Nafta je u sredu porasla i zbog zaoštravanja retorike. Iran je regionalnim posrednicima poručio da bi svaki prekid vatre zahtevao da SAD garantuju da ni one ni Izrael ubuduće neće napasti tu zemlju. Malo je verovatno da će Vašington prihvatiti takve uslove, što dodatno smanjuje očekivanja da bi rat uskoro mogao da se završi.
U govoru u sredu, održanom u saveznoj državi Kentaki, američki predsednik Donald Trump ponovio je da će rat uskoro biti završen, ali je nagovestio da će SAD ostati onoliko dugo koliko bude potrebno da ostvare svoje ciljeve.
"Ne želimo da odemo prerano, zar ne?", rekao je okupljenima.
Komentari (0)