Radna mesta koja polako nestaju sa tržišta: Digitalizacija smanjuje potrebu za radnicima, šta se očekuje u budućnosti

U Srbiji se očekuje smanjenje broja radnih mesta u nekoliko ključnih sektora, a najviše će biti pogođeni industrija i trgovina. Stručnjaci upozoravaju na mogućnost povećanja nezaposlenosti zbog pojačanog trenda digitalizacije i potrebu za prekvalifikacijom radne snage, što bi uslovilo turbulencije na tržištu rada. 

U poslednje vreme samouslužne kase postaju sve češće u prodavnicama, pa kupci sami skeniraju i plaćaju proizvode koje kupuju. Potrošačima se nametnulo pitanje da li zapravo rade posao koji je nekada bio plaćen. U budućnosti ovo neće biti izolovan slučaj, automatizacija će doneti korist kompanijama, ali će biti smanjena potreba za radnicima na kasama, u kol centrima, blagajnama, šalterima u banci...O ovome su za Euronews Srbija govorili Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva". 

"Primer smanjenja broja radnih mesta za kasire u samoposlugama, gde prelazak na drugačiji tehnološki način omogućava da ljudi sami skeniraju i plaćaju robu, praktično uvodi trend digitalizacije u mnoge druge poslove. Naravno, ovo neće u potpunosti zameniti ljudsku radnu snagu, jer postoje ljudi koji ne vladaju tom tehnikom ili nemaju mogućnost plaćanja karticama", kaže Atanacković za Euronews Srbija.

Dodaje da jedan od primera mogu biti i automatske perionice automobila, gde više nema potreba za izvršiocima ili peračima, kao i mnogi poslovi vezani za IT tehniku, gde tehnologija preuzima funkcije ljudi.

Slična situacija je i sa radnicima u kol centrima,  gde automatizovani sistemi za podršku i chatbotovi zamenjuju ljude za rutinske pozive, dok sve više firmi prelazi na AI podršku i online pomoć.

Euronews Srbija

"U mnogim slučajevima automatski sistemi preuzimaju osnovnu komunikaciju, a tek ako zaista želimo živu interakciju sa operaterom, tada se uspostavlja veza sa čovekom. Inače, većina procesa se odvija automatizovano", dodaje Atanacković.

Trend digitalizacije ima dvostruki efekat

Prema njegovim rečima, u bankarskom sektoru je već došlo do zančajnog smanjenja radnika, budući da onlajn bankarstvo i mobilne aplikacije smanjuju potrebu za klasičnim filijalama, dok ATM-ovi i digitalne transakcije zamenjuju ljudske interakcije.

"Veliki broj bankarskih ekspozitura sada ima samo po jednog zaposlenog, dok se veći deo bankarskih operacija odvija elektronski", kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije.

On smatra da trend digitalizacije ima dvostruki efekat -  sa jedne strane, tehnologija pomaže poslodavcima da smanje broj zaposlenih, ali sa druge strane, radnici se suočavaju sa pitanjem šta će raditi kada trend automatizacije postane još izraženiji.

"Ljudi moraju da rade kako bi ispunili socijalne i druge potrebe, tako da ovo nije jednostavno pozitivno ni za koga, već neminovno i prilika i izazov istovremeno", zaključuje Atanacković za Euronews Srbija.

Euronews

Gavrilović: Čovečanstvo treba da postavi "crvenu liniju"

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" navodi da se u oblasti prava sve više ljudi okreće veštačkoj inteligenciji za savet. On napominje da će to smanjivati potrebu za advokatima i pravnicima, jer će mašine preuzimati deo njihovog posla.

"Administracija i knjigovodstvo u razvijenom svetu već su delimično automatizovani. Kod nas to još nije slučaj, ali verujem da će programi ili veštačka inteligencija uskoro moći da vode račune, prate fakture i izvode, i automatski pripremaju završne izveštaje", kaže Gavrilović. 

Napominje da će u industriji roboti preuzimati precizne mehaničke poslove, proizvodnju tehnike, pa čak i konobarske funkcije, što bi moglo dovesti do gubitka poslova u tim sektorima.

"Autoindustrija, proizvodnja tehnike, televizora bele tehnike, znači sve te komponente, koje je ranije pravio čovek, odnosno sklapao, sve će to verovatno raditi neki roboti. Vidimo i da se najavljuju i roboti umesto konobara", kaže Gavrilović.

Iako digitalizacija ulazi u sve pore društva, naš sagovornik smatra da nije idealna za ljude, iako smanjuje troškove za proizvođače i trgovce.

"Nadam se da će čovečanstvo uspeti da postavi "crvenu liniju" i odbrambene mehanizme protiv preterane automatizacije. Imate primer Švajcarske, gde su građani glasali da gotovina ostane u opticaju, jer ljudi iako je bezgotivinsko plaćanje dominantno, žele da zadrže privatnost.  Ne želi svako da banka zna svaki njegov trošak i transakciju", smatra predstavnik udruženja "Efektiva". 

Zaključuje da bi AI mogla preuzeti primat u medicini, gde bi mogla doprineti pronalasku lekova i revolucionarnim zahvatima, dok smatra da u drugim oblastima, poput industrije ili svakodnevnih poslova, treba postaviti granice.