Nude kredite do 50.000 evra samo uz ličnu kartu: Nova prevara na društvenim mrežama - kako izbeći slične malverzacije

Narodna banka Srbije objavila je da su se pojavile informacije da se privredno društvo koje se na društvenoj mreži Facebook oglašava pod imenom Imperial DOO neovlašćeno bavi poslovima davanja kredita, nudeći pozajmice za zaposlene u iznosu od 1.000 do čak 50.000 evra samo uz ličnu kartu. Postavlja se pitanje zašto dolazi do sve češćih obmana i malverzacija kada govorimo o novcu. Finansijski konsultant i analitičar Đorđe Ostojić kaže za Euronews Srbija da nažalost takve prevare nisu retka pojava i da bi trebalo da postoji proaktivniji pristup kada je reč o samom informisanju građana, ali i u kažnjavanju takvih prevaranata.

Po tom pitanju kažnjavanja, kaže on, nadležni bi trebalo nešto da preduzmu. 

"Ako vas neko primeti da dajete usluge iz finansijskog sektora, a da za to nemate dozvolu, sasvim je logično da i za to budete kažnjeni", rekao je on.

On navodi da ta kazna ne bi trebalo da budu kao one mandatne kazne u smislu da je procenjeno, recimo, da je to 3.000 evra ili 300.000 dinara, već da se radi procena koliko je to privredno društvo plasiralo kredita, pa da se onda od te sume odredi kazna, kako bi ona bila proporcionalna šteti koja je učinjena građanima. 

Slučaj oglašavanja privrednog društva pod imenom Imperial DOO za koje je NBS upozorila da se neovlašćeno bavi poslovima davanja kredita, nije prvi slučaj takve vrste prevare. 

U oktobru 2023. godine firma Fortuna Solutions građanima je nudila kredite, pretvarajući se kao da je banka.

Ostojić kaže da je nesrećna okolnost da prosto prevaranti uzimaju modele koji su funkcionisali ranije i nastavljaju po tim istim modelima da pokreću neka nova privredna društva.

"Ne bi me začudilo da su, recimo, učesnici isti i u jednom i u drugom slučaju. Tako da, prosto, model se negde prepisuje i baš zato bi bila negde dobra praksa da odjekne u javnosti da je bila neka kazna, da se prosto stavi ljudima do znanja - ovo više ne smete da radite", rekao je on.

Kako građani da ne nasedaju na ovakve vrste prevara? 

Ostojić naglašava važnost finansijske edukacije kako bi se izbeglo nasedanje na takve prevare. 

On navodi da građanima treba ukazivati da se zadužuju kod regulisanih subjekata, pre svega banaka jer se, kako dodaje on, dešava da prevaranti nude i štednju gde se daju velike sume novca unapred, a da se ne zna da li će ta sredstva da se vrate, a ne još i kamata na sve to.

Sagovornik Euronews Srbija kaže da je Narodna banka Srbije centralno mesto gde se nalaze sve informacije o bankama.

profimedia

"Iako se trendovi u svetu negde menjaju i imamo sve više i više alternativnijih načina što za štednju, što za zaduživanje, kod nas je još uvek tržište malo zatvorenije i banke su i dalje centralno mesto za sve poslove", rekao je on.

Ostojić napominje da sve prevare imaju obrazac i ukazuje na to na šta bi trebalo da se obrati pažnja. 

"Ako vam nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, obično to i jeste slučaj. Naša pohlepa je tu negde glavni motivator za, pre svega, učešće u prevarama i onda prevaranti znaju na šta da ciljaju. Ako vam se negde kaže - dobićeš novac, u smislu, imaš problem, ne možeš nigde drugde da dobiješ kredit, evo, kod mene možeš samo sa ličnom kartom, to je onda obično jedan najlakši put koji nam je ponuđen i prosto ljudi gledaju da idu tim najlakšim putem koji ne mora nužno biti najispravniji. Pokušajte da sebe stavite u tu situaciju - nudi mi se nešto što izgleda previše dobro, šta bi tu bila neka šteta za mene? I onda obično dolazimo u situaciju da se negde na duže staze u nekom drugom ili trećem koraku to nama obije u glavu", rekao je on. 

Savet broj jedan za izbegavanje ovih vrsta prevara je, kaže Ostojić, da se prate ponude svih banaka.

"Tada ćete videti da li je ta neka ponuda koju ste dobili uporediva sa ponudama drugih banaka. Ukoliko vidite da vam sve banke nude kamatu u opsegu od, recimo, četiri do 4,5 odsto, a neko vam nudi tri, onda zamislite zašto je to tako", rekao je on. 

Ostojić navodi i da bi trebalo da se sagleda da li uopšte postoji dokumentacija u smislu ponuda, brošure ili flajera.

"Obično, ove šeme se oglašavaju najčešće samo na društvenim mrežama. Drugi savet bi bio - pokušajte da vidite da li ta ustanova postoji fizički i da li možete da prosto pristupite njoj. Ili na kraju dana, da li postoji neki broj telefona i da vi okrenete broj telefona da čujete osobu. Jer obično prevaranti funkcionišu u sferi društvenih mreža, najčešće ne daju lične podatke i ne žele da se čuju sa ljudima na telefon", rekao je on.

Ostojić navodi da je najbolji savet da se dobro razmisli o tome za šta vam taj novac treba.

"Možda ne bi bilo pametno da se zadužujete na prvom mestu", rekao je on.

Ceo razgovor sa finansijskim konsultantom i analitičar Đorđem Ostojićem možete da pogledate u video prilogu iznad teksta.