Da li je bilo poskupljenja u poslednje dve sedmice: Šta pokazuje računica posle prestanka mere ograničenja marži

Uredba Vlade Srbije o ograničenju trgovačkih marži, uvedena prošlog septembra posle višemesečnih pritužbi građana na visoke cene u trgovinskim lancima, prestala je da važi 28. februara. Nešto više od dve nedelje kasnije reporterka Euronews Srbija je proveravala da li se to već odrazilo na cene u prodavnicama i šta o stanju na tržištu kažu potrošači i organizacije za zaštitu potrošača, kao i ekonomisti. 

Dok potrošači navode da se već mogu osetiti neka poskupljenja, ekonomisti kažu da se nalazimo u periodu neizvesnosti sa stanovišta potrošača jer se očekuje rast cena baš zbog toga što je prestala da važi uredba o ograničenju trgovačkih marži, a u međuvremenu još nije donet set zakona koji će regulisati ovu oblast. 

Šest meseci nakon što je država ograničila trgovačke marže, ta mera više ne važi, a potrošači u Novom Sadu za Euronews Srbija navode da kupovina na nedeljnom nivou pokazuje da su cene posle prestanka važenja uredbe sigurno veće nego što su bile, da poskupljenja ima, ali da ono nije strašno, dok jedan potrošač kaže da mu je prijatelj rekao da je u Holandiji juneće meso upola jeftinije nego u Srbiji.

"Znam da su marže puštene i da će to ići, verovatno još sve skuplje. Džaba velika konkurencija kad se oni svi dogovore. Čak i raspored radnji, nigde nema konkurencije jedan pored drugog", rekao je on.

Da li su cene zaista počele da rastu, reporterka Euronews Srbija je proverila na samim rafovima dva trgovinska lanca u Novom Sadu prateći cene deterdženata, pelena i hrane za bebe i poredeći ih nedelju dana nakon stupanja ograničenja marži na snagu i danas.

U većini slučajeva cene su ostale iste, nekoliko proizvoda je čak i pojeftinilo, dok je u uzorku koji je praćen samo jedan artikal skuplji nego u septembru. 

Dok se očekuje da će trgovci sada ponovo slobodnije da formiraju cene, iz organizacija za zaštitu potrošača upozoravaju da problem nije samo u maržama, već i u slaboj konkurenciji i kontroli tražišta. 

"U ovom trenutku, na prvom mestu je Komisija zaštita konkurencije i tržišna inspekcija. Znači, samu tržišnu inspekciju morate pojačati i kadrovski i tehnički da bi ona sprovodila te aktivnosti, a od Komisije za zaštitu konkurencije, koja pet godina nije uradila ni jednu jedinu analizu tržišta, zahteva se puna aktivnost", rekao je za Euronews Srbija Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Kakve su prognoze?

U februarskom izveštaju Narodne banke Srbije o inflaciji navodi se da je usporavanje inflacije krajem prošle godine u velikoj meri rezultat ograničenja trgovačkih marži. 

U centralnoj banci podsećaju da bi ukidanje ograničenja marži moglo privremeno da utiče na rast inflacije, a da bi uredbu trebalo da zameni Zakon koji treba da spreči nepoštene trgovačke prakse, čije se usvajanje očekuje na proleće. 

monticello / imageBROKER / Profimedia

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Snežana Radukić kaže za Euronews Srbija da nalazimo u periodu rizika i neizvesnosti sa stanovišta potrošača jer se očekuje rast cena zbog toga što je prestala da važi uredba o ograničenju trgovačkih marži, a u međuvremenu još uvek nisu doneti set zakona koji će regulisati ovu oblast.

"Pitanje je kakve su prognoze. Te mere države koje utiču na regulaciju tržišta ne mogu imati dugoročne efekte, one su preduzete u kratkom roku da bi se pre svega suzbila inflacija. Međutim, da bi imali dugoročan uticaj na regulaciju tržišta, neophodne su sistemske mere koje će uticati na razvoj konkurencije na tržištu, na povećanje efikasnosti tržišta i samo produbljivanje tržišta, a to se ostvaruje tako što se povećava broj učesnika na strani ponude na tržištu sa jedne strane, ali i efikasnim delovanjem, da kažemo, zakona o zaštiti konkurencije u našoj zemlji sa druge strane", rekla je ona.

Navela je i da prognoze za kretanje cenu u narednom periodu nisu baš optimističke i zbog geopolitičkih sukoba koji su doveli do rasta cena nafte.

"Ako pogledamo ekonomske faktore koji utiču na rast cena na domaćem tržištu, možemo očekivati sa jedne strane rast cena energenata, pre svega goriva, ali i električne energije, a sa druge strane imamo i rast zarada koji je kontinuirani u našoj zemlji i koji će se sada kao faktor na strani tražnje uticati na rast cena na domaćem tržištu", rekla je Radukić.

Ona je naglasila da treba uzeti u obzir i arbitražni postupak koji je pokrenuo veliki trgovinski lanac Delez protiv Vlade Srbije sa obrazloženjem da im je smanjen profit u periodu trajanja uredbe.

"Tako da se i može očekivati da u trgovinskim lancima dođe do povećanja cena da bi se nedoknadio izgubljeni profit. Imamo različite faktore koji bi mogli da utiču na rast cena u narednom periodu", rekla je ona. 

Radukić je dodala da je uredbom država pokušala da malo reguliše situaciju na tržištu i da napravi fer uslove na tržištu maloprodaje, a da su sada velika očekivanja od novog seta zakona, među kojima je i propis koji bi trebalo da smanji nepoštene trgovačke prakse.

Od tog propisa se očekuje, kaže Radukić, da će konkurencija biti pravedna na tržištu i da će taj zakon štititi konkurenciju i onemogućavati neke trgovačke prakse koje su postojali u prethodnom periodu i pre važenja uredbe.

"Sama suština zakona je u tome da on je preuzeo tu dobru praksu iz Evropske unije i da će ona biti sadržana u tom zakonu, ali glavno pitanje i problem javlja se u implementaciji tog zakona, odnosno da li će primena i kontrola ponašanja učesnika na tržištu biti efikasna, blagovremena, da li će Komisija za zaštitu konkurencije delovati na adekvatan način, pravovremeno. Sve to je  povezano i utiče na zaštitu potrošača na tržištu, ali ne samo potrošača, već i samih, dobavljača, odnosno proizvođača na tržištu", kaže profesorka. 

Ona naglašava da bi situacija mogla da bude bolja ukoliko bi na tržište Srbije došao neki novi veliki trgovinski lanac.