Vozači u Evropi prvi na udaru: Cene goriva "divljaju" nakon napada na Bliskom istoku

Globalna energetska tržišta danas su uzdrmana, a cene nafte Brent premašile su 114 dolara po barelu, dok su evropske cene gasa skočile za 30 odsto na trogodišnji maksimum. Uzrok leži u intenzivnim iranskim napadima na vitalnu energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka. Ciljajući ključna postrojenja za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu, Teheran je prouzrokovao značajnu štetu i izazvao globalnu zabrinutost.

Dok se vozači širom Evrope suočavaju sa rekordno visokim cenama goriva, vlade se nalaze pred izazovom pronalaženja odgovora na krizu koja preti da dodatno destabilizuje svetsku ekonomiju.

Podaci iz Nedeljnog biltena o nafti Evropske komisije pokazuju da su između 23. februara i 9. marta neka od najvećih poskupljenja bezolovnog benzina Euro-Super 95 zabeležena u Nemačkoj i Austriji.

U Nemačkoj je cena goriva porasla sa oko 1,82 evra po litru na 2,07 evra po litru, što predstavlja rast od skoro 14 odsto u tom periodu.

Susedna Austrija zabeležila je sličan nagli skok, gde je cena benzina porasla sa 1,51 na 1,71 evro po litru, odnosno oko 13 odsto.

Značajan rast zabeležen je i u Finskoj, gde su cene porasle sa oko 1,71 na 1,93 evra po litru.

Cene goriva u Finskoj, koje su među najvišima u Evropi zbog visokih poreza, počele su da rastu i pre zajedničkih američko-izraelskih napada na Iran 28. februara.

Umereniji rast cena zabeležen je u Estoniji, Poljskoj i Španiji.

Na nivou cele Evropske unije, cene benzina porasle su sa oko 1,64 evra na 1,77 evra po litru, što predstavlja povećanje od oko 8 odsto, pokazuju podaci Evropske komisije.

Najveća poskupljenja u poslednje 4 godine

Cena goriva povezana je sa cenom sirove nafte Brent, koja je naglo porasla krajem februara i početkom marta usled eskalacije sukoba.

Dešavanja na Bliskom istoku, poput delimičnog zatvaranja Ormuskog moreuza, ali i vazdušnih udara na rafinerije u Zalivu, mogu dodatno pogurati cene naviše i dovesti do rasta maloprodajnih cena benzina širom Evrope.

Nedeljna promena cene Euro-Supera 95 obično je mala i u proseku iznosi oko jedan odsto ili manje. Međutim, poređenje cena pre i nakon eskalacije sukoba pokazuje da je u više evropskih zemalja zabeležen ubrzan rast.

U Nemačkoj su, na primer, cene bile uglavnom stabilne u nedeljama pre početka sukoba, da bi početkom marta naglo porasle.

Tanjug/AP/Erin Hooley

Prema istraživanju organizacije Transport and Environment, koja se zalaže za održivi transport u Evropi, vozači bi mogli da se suoče sa cenama kakve su poslednji put viđene 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu poremetila globalna tržišta i podigla cene.

Vozači u Evropi mogli bi da plaćaju dodatnih 150 miliona evra dnevno ukoliko cena nafte pređe 100 dolara (oko 87 evra) po barelu, procenjuje ova organizacija.

Reakcija vlada

Nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe predložila je zakon u pokušaju da se ograniči rast cena.

Po uzoru na Austriju, Berlin je odredio da benzinske stanice mogu da povećaju cene samo jednom dnevno, u 12 časova, dok su sniženja i dalje dozvoljena.

Zakon još nije stupio na snagu, jer Nemačka mora da izmeni svoje propise o zaštiti konkurencije kako bi to omogućila.

Austrija je, u međuvremenu, dodatno pooštrila svoja pravila, pa operateri mogu da povećaju cene goriva najviše tri puta nedeljno, dok su sniženja moguća u bilo kom trenutku.

Mađarska je u ponedeljak popodne saopštila da će cene goriva biti ograničene za vozila sa mađarskim registarskim tablicama, kako bi se sprečilo da automobili iz drugih zemalja prelaze granicu i koriste niže cene u Mađarskoj.

Cene u Mađarskoj dostigle su 1,50 evra po litru do 9. marta.

Premijer Viktor Orban najavio je da će ograničenje važiti na nivou od 595 forinti, odnosno između 1,50 i 1,52 evra po litru.