Novi zakon o zaštiti potrošača: Više prava za kupce i veća odgovornost za trgovce?

Novi zakon o zaštiti potrošača stigao je u Skupštinu Srbije nakon što je prošao vladu. U pitanju je, kako je objasnila resorna ministarka Jagoda Lazarević, potpuno nov zakon kojim se Srbija približava evropskoj regulativi. Zakon donosi stroža pravila igre na tržište, pogotovo za trgovce koji su sada u obavezi da na svojoj internet stranici, kao i na svom nalogu na nacionalnom portalu Otvorenih podataka, objavljuju cenovnike proizvoda i to na dnevnom nivou. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je dobro što će postojati obaveza obavljivanja cena, ali i navode da još ima prostora za unapređenja tog propisa, kao i da i dalje ne postoji mogućnost kolektivne tužbe, što će morati da se implementira u zakonodavstvo Srbije. Oni upozoravaju da je problem što zakon o zaštiti potrošača, promenom člana četiri dosadašnjeg propisa, više nije krovni zakon u toj oblasti i da se time znatno unazađuju već stečena prava potrošača.

Oni kažu da će novi zakon implementirati direktive iz 2019. godine, ali da su u međuvremenu donete i nove i ističu da se postavlja pitanje kontrole jer trenutno postoje gradovi u Srbiji koji su praktično ostali bez tržišne inspekcije, ali i propisanih kazni za kršenje zakona koje, kako kažu, i dalje nisu dovoljno visoke.

Novim zakonom prvi put online prodavci i platforme biće izjednačeni sa klasičnim trgovcima, što znači da su im obaveze prema kupcima sada identične.

Postavlja se pitanje šta se još konkretno menja ovim novim zakonom, kako će štititi građane i potrošače i kakve su kazne za kršenje propisa ovog zakona.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže da je odavno bilo vreme za novi zakon o potrošačima, da su u njega implementirane tri direktive iz 2019. godine koje se odnose na na unapređenje internet kupovine, nova pravila saobraznosti, garancije, nepoštene poslovne prakse, kao i da se uvodi digitalni sadržaj i digitalne usluge, pre svega i kao definicija, a zatim se reguliše i ta oblast.

"Ali, to su direktive iz 2019. godine. Tako da već kada se donese zakon, postojaće potreba da se opet menja, da se uvode nove direktive jer imamo i novu direktivu o nepoštenoj poslovnoj praksi, imamo zabranu ugrađenih kvarova i programiranog zastarevanja, a najpre i dalje nemamo kolektivnu tužbu što isto mora da se implementira u naše zakonodavstvo. Čim se donese, postojaće potreba da se i menja i da se dopunjuje", rekla je ona. 

Prema njenim rečima, dosta je novih stavki uvedeno uvedeno u zakon sa tri direktive i upravo zbog toga se i išlo na donošenje sasvim novog zakona o zaštiti potrošača jer se nije moglo ići na izmene i dopune postojećeg propisa nego na novi zakon. 

Predsednikom Udruženja Zaštita potrošača Nenad Bumbić rekao je u Srbiji situacija takva da dugo imamo u suštini ista prava kao i građani Evropske unije, a nekada čak i veća. 

"Samo je to sve funkcioniše kao i naše besplatno zdravstvo. Dok vam ne zatreba, imate besplatno zdravstvo, kad vam zatreba, saznate da baš i nije sve besplatno", rekao je on.

On ističe kao problem to što su zakonom generalno preduzetnici i preduzeća koja krše propise najviše zaštićeni od inflacije u Srbije, navodeći da su te najveće kazne za kršenje zakona od 2011. godine do danas iste, kao i da su svi svesni toga ali da se taj problem ne rešava.

Prema njegovim rečima, "na papiru" su iste kazne za porodičnog trgovca i za Deleze.

On navodi da ako bude kažnjen onaj ko ima jednu prodavnicu, on može da je zatvori, a Delez neće ništa osetiti plaćanjem te kazne i naglašava da i dalje postoji problem što one nisu nivelisane za mikro, malo, srednje i veliko preduzeće. 

Bumbić kaže da je dobro što će cene početi da se objavljuju na portalu i da se nada da će resorno ministarstvo da nadogradi aplikacije kako bi postojala mogućnost ne da se vidi cena u jednom trgovinskom lancu nego da se u aplikaciji izabere korpa od oko 20 proizvoda koje potrošač hoće da kupite i da dobije podatak gde je ta korpa najjeftinija.

"Ovo kako je to predviđeno da funkcioniše, nećete imati tu direktnu uporedivost između trgovinskih lanaca dvadesetak proizvoda. Ali to je, nadam se, nešto što ćemo biti u mogućnosti da rešimo", rekao je on.

Perinčić je navela da je javno objavljivanje cenovnika i u drugim zemljama pokazalo dobar efekata, pominjući primer Slovenije koja je počela prva sa tim. 

"Zato Slovenci nisu imali bojkot trgovinskih lanaca, kada je postojao bojkot u svim zemljama okruženja, pa i kod nas, jer su se cene unormalile zahvaljujući tome što su potrošači videli kolike su cene i tako se opredeljivali gde će da kupuju. Tako da, u principu, ta transparentnost u pogledu cena je svakako dobra", rekla je ona.

Kako je promenjen član 4? 

Perinčić kaže da ima dosta značajnih novina u predloženom zakonu i kod preciziranja i kod pojma saobraznosti gde se, na primer, uvodi subjektivni i objektivni rok, što znači da roba mora da odgovara opisu, vrsti, kvalitetu, količini koja je ugovorena, ali isto tako se to dopunjuje da mora da poseduje funkcionalnost, kompatibilnost, interoperabilnost.

Ona je, međutim, rekla da je, nažalost, član četiri zakona o zaštiti potrošača promenjen na način da taj propis više nije krovni zakon, odnosno da se ne primenjuje uvek, osim u slučaju kad drugi zakoni daju veća prava, nego je sada predviđeno da se ukoliko postoje drugi zakoni koji regulišu određenu materiju, primenjuju ti drugi zakoni.

Tanjug/Dejan Živančević

Ona smatra da se time znatno unazađuju već stečena prava potrošača.

"Dakle, sad je izgubio status krovnog zakona. Štitio je potrošače, pre svega, od pružalaca komunalnih usluga jer je uvodio pravila da se poštuje član 90 sadašnji. A to znači da računi moraju da se ispostavljaju za stvarno utrošenu potrošnju, da potrošač mora da ima uvid u tu potrošnju i da se računi izdaju za obračunski period ne duži od meseca dana. Sada to više neće biti tako, nego ako postoji drugi zakon, a znamo da postoji zakon o energetici, na primer koji propisuje da je trgovac u obavezi najmanje jednom godišnje da vrši očitavanje i da uvid u ostvarenu potrošnju, onda se primenjuje taj zakon", rekla je Perinčić.

Ona je naglasila da je to veliki gubitak već stečenih prava, a i da sam Ustav kaže da već stečena prava ne smeju da se derogiraju.

Njegovom promenom, dodaje ona, neko se poziva na to da je to usklađivanje sa direktivama EUje, a nije, zato što te direktive zahtevaju minimum harmonizacije.

"To znači da može zakonom o zašti potrošača u zemlji koja ga donosi, da se uvedu i drugačija pravila ukoliko ona obezbeđuju bolju primenu zakona o zaštiti potrošača u praksi. Mislim, ovo je ustupak trgovcima, a ne uslađivanje sa direktivama EU, to treba reći, iza toga stojimo, to smatra i veći deo stručne javnosti", rekla je ona.

Ona je podsetila da je 2023. godine ombudsmana podneo inicijativu Gradskom sekretarijatu za komunalne i stambene poslove da se usklade sektorski propisi i zakoni sa zakonom o zaštiti potrošača, pre svega zbog akontacionog zaduživanja od strane, na primera, vodovoda.

"I šta se desilo? Gradski sekretarijat je odbio tu inicijativu zbog toga što smatra da ne postoje tehničke, kadrovske, finansijske mogućnosti da se ponašanje pružaoca usluga od opšteg ekonomskog interesa, komunalnih usluga, uskladi sa zakonom o zaštiti potrošača", rekla je Perinčić.

Bumbić je naveo da to novo rešenje konkretno znači da ćemo sada da idemo na očitavanje jednog godišnje, napominjući da je do sada u praksi dešavalo da "ljudi stradaju" jer se desi da negde pukne neka cev. 

"Vama je vodovod očitao stanje na brojilu i desi se da posle tog čitanja pukne cev, možda neka 3-4 dana. Sada oni čitaju posle godinu dana i svo to curenje vi u stvari niste videli. Vi ste akontaciono plaćali i posle godinu dana, a to verovali ili ne, to bukvalno se dešava ljudima koji imaju kuće, koji dobiju da im je zaduženje za vodu po 3-4 miliona dinara, jer je ta voda negde curila. E sad, mi po ovom zakonu trenutno pozovemo se na to da trenutno je taj vodovod konkretno dužan da izdaje račune kako bi potrošač mogao na mesečnom nivou da prati svoju potrošnju i sad taj da je video da mu je na početku to skočila ta potrošnja vode, video je negde da curi, dobio je mnogo više, reagovali bi. Ali ovako prođe godinu dana, vi ne reagujete, to vam dođe na tri miliona dinara", rekao je on.

On je dodao da u takvim situacijama pred sudom može da se kaže da su u vodovodu propustili svoju obavezu, jer da su je izvršili, ta šteta bi bila manja i tako onda može da se zaštite potrošači.

"E sad, kad se to ukine, ta obaveza redovnog čitanja, ili vam se desi da vam negde neki potrošač struju više troši, a onda vam Elektrodistribucija učita jednom godišnje, onda ćete vi biti u problemu zato što niste mogli da reagujete na vreme i da sprečite neku potrošnju koja je van nečega što je normalno. To u praktičnom životu može da nanese baš štetu koja je do tog nivoa da nekoga može da ugrozi veoma konkretno", rekao je on.

Bumbić navodi da već sada postoji taj problem jer, kako je on rekao, EPS i vodovod ne očitavaju redovno brojila, odnosno vodomere onako kako bi to trebalo. 

"Imamo probleme sa tim, a sad će zakon praktično još da aminuje to njihovo ponašanje da je to u redu", rekao je on.

Bumbić je naglasio da kad budemo videli povećanje konkurencije, kada Komisija za zaštitu konkurencije počne da radi, kada vidimo da postoji realno povećanje i u kapacitetima tržične inspekcije i veći broj kazni, onda ćemo znati da "zakon radi".

     Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.