Da li je na pomolu kriza slična onoj iz 2008? Ekonomisti upozoravaju na opasnu kombinaciju rizika u svetu

Globalna ekonomija ponovo pokazuje znakove pucanja sistema - od rizičnog kreditiranja i AI "balona", preko energetskih šokova, do rastuće političke fragmentacije. Dok neki upozoravaju na sablasne sličnosti sa krizom 2008, drugi tvrde da su temelji finansijskog sistema jači nego tada. Pravo pitanje je ako dođe do novog sloma, da li svet uopšte ima kapacitet da ga zaustavi?

Septembar 2008. godine ostao je simbol finansijskog sloma: bankari u Londonu napuštali su kancelarije sa kartonskim kutijama, nakon kolapsa američke banke Lehman Brothers. Jedan od njih, Bobi Sigal, danas nastavnik matematike, opisuje haos tog jutra u "Kanari Vorfu":

"Nismo znali šta se dešava. Niko se nije javljao. Ljudi su skidali slike sa zidova i govorili da im pripadaju akcije", priseća se on.

Kriza koja je usledila gurnula je svet u najdublju recesiju još od Drugog svetskog rata.

Da li se istorija ponavlja?

Danas se ponovo pale upozorenja. Fondovi u sferi privatnog kreditiranja prijavljuju gubitke i ograničavaju isplate, dok raste zabrinutost da se iza nove "banke u senci" krije slična krhkost kao pre 2008.

Zamenica guvernera Banke Engleske, Sara Breden, upozorava da se u sistemu vidi previše poznatih obrazaca.

"Privatni kredit je narastao na 2,5 biliona dolara. Tu su zaduženost, neprozirnost i povezanost sa ostatkom sistema. To sve podseća na ono što smo videli tokom globalne finansijske krize", navela je ona za BBC.“

Ona posebno upozorava na slojevito zaduživanje: "Poluga na polugu na polugu" - što znači da mali šok može da se pojača kroz ceo sistem.

Skriveni rizici: AI i energija

Ekonomisti sada u "koktel krize" dodaju još jedan element: veštačku inteligenciju. Više od dva biliona dolara slilo se u AI sektor, što je podiglo vrednosti nekoliko velikih kompanija do nivoa gde samo sedam firmi čini više od trećine indeksa S&P 500.

Ekonomisti upozoravaju da bi nagli pad tih akcija pogodio i penzione fondove i obične štediše širom sveta.

Sličan rizik dolazi i sa energetskih tržišta. Cene nafte su ponovo visoke, uz geopolitičke tenzije koje podsećaju na ranije energetske šokove koji su prethodili krizama.

Anan Kaewkhammul / Alamy / Profimedia

Slabiji "alati za gašenje požara"

Za razliku od 2008, kada su države mogle da spašavaju banke i masovno štampaju novac, danas je prostor za reakciju sužen. Javni dugovi su znatno viši, a Mohamed El-Erian, glavni ekonomski savetnik nemačke finansijske kompanije Allianz i bivši direktor PIMCO, jednog od najvećih svetskih investitora u obveznice to opisuje slikom vatrogasaca koji su potrošili vodu.

"Vlade i centralne banke iscrpele su svoju sposobnost da reaguju na nove šokove", dodao je on.

Međunarodni monetarni fond upozorava da je "prostor za ekonomske politike sužen", dok su političke podele među velikim silama dublje nego 2008.

Ipak, deo stručnjaka smatra da je sistem danas otporniji. Banke su bolje kapitalizovane i manje zavise od kratkoročnog zaduživanja.

"Ne mislim da će stres biti kao 2008", navela je Breden.

Ali El-Erian ostaje oprezan te dodaje da iako bankarski sistem možda neće pasti prvi, finansijska tržišta mogu pojačati krizu i gurnuti ekonomiju u recesiju.

Dok se globalni finansijski sistem sve više oslanja na složene, međusobno povezane i često netransparentne strukture, ostaje isto pitanje koje se ponavlja od 2008. godine: Ako se više rizika istovremeno "aktivira" ko će uopšte imati dovoljno snage da ugasi požar?